https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Rusija

Rusija

Vlast i kriminal: kako je stvoren koktel zvani "banditski kapitalizam"

 

Kad se skine prašina sa Rusa

 

U Rusiji nije retka situacija da na vlast dolaze prestupnici. Nedavno je, sa žaljenjem i gnevom, ruski predsednik Dmitrij Medvedev konstatovao da se svake godine iz državnih prihoda ukrade jedan trilion rubalja, to jest osmina budžeta zemlje. Zakljuèak se sam nameæe: u Rusiji se dogodila kriminalna revolucija i na vlast su došli, blago reèeno, prestupnièki elementi. Kako se to dogodilo? O tome piše naš dopisnik

 

Viktor Hlistun

 

Produžetak zlih devedesetih. Tako Rusi nazivaju godine koje su usledile nakon perestrojke, kada je u zemlji poèela da se deli državna svojina. Jasno je da je lavovski deo te svojine prešao u ruke bivših partijskih radnika i službenika koji su bili na vlasti ili bliski njoj. Narod, kome je sve pripadalo - nafta, fabrike, preduzeæa - lako je bilo obmanuti: obièni ljudi nisu imali nikakvu predstavu o toj svojini. Da bi ih utešili i uspavali njihovu budnost, Rusima su podeljeni tzv. vauèeri (patent tadašnjeg vicepremijera koji se bavio privatizacijom, Anatolija Èubajsa). Tako su graðani, kobajagi, dobijali akcije nekih preduzeæa. U stvarnosti, vauèere su za male pare otkupljivali bogataši. Drugi utešni pokušaj za narod bila je besplatna privatizacija stanova. Da, stanovi su se predavali u svojinu graðana. Ali, kako?! Koliko je tu bilo kriminala, ubistava starih ljudi kako bi se preuzeli njihovi stanovi, niko ne zna, ali to je posebna tema.

Važno je istaæi da su lopovi, prestupnici i kriminalci prvi shvatili da je podela državne svojine nepravedno sprovedena. Zato su odmah stupili u dejstvo. Novopeèene bogataše koji nisu hteli da plate reket ubijali su, a one koji su na to pristali uzimali su u zaštitu. Reket kriminalcima nisu plaæali samo èinovnici, trgovci, biznismeni, farmeri, veæ i glumci, pevaèi - svi koji su imali ili su zaraðivali novac. Velikim bogatašima bavili su se veliki kriminalci od autoriteta, dok su se graðanima bavili mali kriminalci. Cela Rusija bila je podeljena izmeðu razlièitih organizovanih kriminalnih grupa. U to vreme postojale su, moglo bi se reæi, dve vlasti - zvanièna i kriminalna. Pri tom, ova druga bila je moænija. Koliko je naroda poginulo prilikom podele imovine nikome nije poznato, ali ih je bilo veoma mnogo. Procene idu i do deset hiljada ljudi.

 

Moæni biznis

 

Nisu mogli da im se suprotstave ni policija, ni tužilaštvo, ni sudovi, èak ni KGB i potom Federalna služba bezbednosti (FSB). Mnogi saradnici ovih "uvaženih" organa i sami su kupovali ili, takoðe, ubijali. A država, u vreme zlih devedesetih godina XX veka, predvoðena Borisom Jeljcinom, ništa nije èinila da bi zaustavila to bezakonje koje je dalo zamajac svetu kriminala. Pravo govoreæi, u tom svetu su mnogi shvatili da je uzimanje reketa od biznismena i èinovnika sasvim unosno zanimanje. Tada su najistaknutiji lopovi i kriminalci skovali plan. Osnovni cilj tog plana bio je preuzimanje biznisa, a potom i vlasti. Kako se to dogodilo? Jednostavno, kriminalni svet je rešio da objedini, taènije da spoji dve vlasti - zvaniènu i kriminalnu.

Poèeli su od struktura moæi. U policiju su došli ljudi koji su imali, zašto tajiti, kriminalne ciljeve. Pre svega, oni su besramno poèeli da uzimaju mito za svako kršenje zakona. Ako je, na primer, bilo potrebno prikriti lopovluk ili uèiniti tako da sluèaj ne stigne do suda - trebalo je samo platiti mito. Pojavio se i cenovnik za svaki prestup. Zatim, policijske, kao i druge strukture moæi poèele su da grabe vlasništvo novostvorenih biznismena. Tu se jasno vidi ovaploæenje revolucionarnog slogana iz sovjetske prošlosti: otimanje otetog. I otimali su! Pri tom, sve su radili tako da deluje zakonito, to jest legalizovali su sav oteti kapital kako bi pred zakonom bili èisti. Nije se sluèajno tada pojavio koncept "KGBiznis". Naravno, takav bizinis je trebalo èuvati pa su se pojavili èuvari - ljudi koji nisu samo èuvali prigrabljena dobra veæ su i ubijali one koji su hteli da uspostave kakvu-takvu pravdu. Dogodio se talas ubistava sudija, tužilaca, èasnih èinovnika. Oni koji nisu imali podršku države bili su predati na milost i nemilost kriminalcima koji su svoje prestupnièke grupe pretvarali u firme koje su živele po svojim kriminalnim zakonima, a ne državnim. Tako je poèeo da se formira politièki sistem koji su zvaniènici države poèeli da nazivaju tržišnim odnosima - tržištem i demokratijom.

Osnovna crta tog sistema bilo je nasilno rešavanje problema. Ako neko nije bio saglasan s odlukom predstavnika kriminalnog društva - sledila mu je smrtna kazna. U takvoj situaciji kriminalni milje brzo je preuzeo sudstvo, policiju, tužilaštvo, èak i državnu službu bezbednosti.

Poslednjih nekoliko godina broj tzv. naruèenih ubistava se smanjio. Ali, to samo govori da su u vlast ušli prestupnici. Zašto da ubijaju jedan drugog? A nema ni potrebe da na taj naèin uništavaju konkurenciju, kad mogu da ih smeste u zatvor prema lažnom svedoèenju. U sudovima i tužilaštvu ionako imaju svoje ljude odnosno one koji su došli tu iz sveta prestupnika ili rade zajedno s kriminalnim strukturama. A vlast? Poznato je da je u vreme preuzimanja vlasti od strane kriminalnih struktura likvidirano odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala.

 

Tajna poznata svima

 

Da li je ovo stanje moglo da se produžava u nedogled? Banditi uvek ostaju banditi. Poèetkom novembra u mestu Kušæevska u Krasnodarskoj oblasti dogodilo se nešto strašno što je pokazalo velièinu kriminalnog društva stvorenog u Rusiji tokom 20 godina posle perestrojke. Podseæam èitaoce Tabloida da je u malom naselju na jugu Rusije jedne noæi ubijeno 12 ljudi - farmer i njegovi gosti. Ubice nisu poštedele èak ni jednu bebu i tri mala deteta. Bebu su sahranili zajedno s majkom.

U Kušæevsku je odmah, na zahtev predsednika države Dmitrija Medvedeva, poslata grupa islednika iz Moskve. Kriminalci i organizatori ubistva su brzo naðeni. Ubistvo su organizovali Sergej Capok i Sergej Cepovjaz. Osim što su se bavili kriminalnim biznisom, ovi banditi ne samo da su bili povezani sa lokalnim strukturama vlasti, veæ su postali i deo te vlasti. Capok je, na primer, bio deputat rejonskog komiteta, odgovoran za rasporeðivanje budžetskih sredstava. Kako je on tu dospeo? Sasvim jednostavno, kao predstavnik vladajuæe partije Jedinstvena Rusija. Oba kriminalca su njeni èlanovi.

Kao rezultat provere moskovskih islednika obelodanjeno je da Kušæevskom i celim tim regionom veæ više od deset godina upravlja Capokova banditska grupa. Silovanja, ubistva, podmiæivanje bili su uobièajeni. I svi su æutali. Sada su neki rukovodioci razrešeni dužnosti, a neki su dospeli iza rešetaka. Ovaj primer ne govori samo o Kušæevskoj veæ i o celoj zemlji. Èinovnici, nasilnici i prestupnici rade zajedno. To nije samo moje mišljenje.

 

Banditski kapitalizam

 

Evo šta kaže poznati peterburški kriminolog, šef odeljenja za devijantno ponašanje Sociološkog instituta Ruske akademije nauka, Jakov Kostjukovski:

- Kušæevska nije jedinstven sluèaj. Nedavno sam bio u režimskom poluzatvorenom gradiæu. Tamo lokalna organizovana kriminalna grupa u potpunosti kontroliše socijalni život, biznis, ona je srasla sa vlašæu... Za sada, bez ekscesa. Ali, ako se, ne daj bože, u mozgu bandita nešto promeni, dogodiæe se isto što i u Kušæevskoj. A pravosudni organi na to gledaju kroz prste. Veza vlasti i mafije je u našoj zemlji dostigla zastrašujuæe razmere. Nemoguæe ih je razdvojiti, one su kako sestre-bliznakinje. Pri tom, kriminalna situacija se sve više mitologizuje.

Pitali su me da li je istina da su u Rusiji ubili sve kriminalne voðe, a da su svi ostali banditi prešli u biznis. To je plod zvaniène propagande - zvanièno nam govore da je organizovani kriminal kod nas slomljen i u to svi veruju. Ne samo u našoj zemlji, veæ i u svetu. A šta je taèno? Taèno je da se u Moskvi i Peterburgu situacija poboljšala. Na kraju krajeva, masovnog odstrela konkurencije kao što je bilo devedesetih godina XX veka odavno nema i ne predviða se da æe ga biti. Taèno je, sa vulgarnim banditizmom (èitaj malim) praktièno je završeno. Iako se ekscesi stalno dešavaju. Stvar je u tome da se tokom zlih godina, kako danas nazivaju devedesete godine XX veka, kod nas formirala sasvim osobena biznis-elita.

Setite se poslovice: Kada skinete prašinu sa Rusa pojavi se Tatarin. Slièna situacija je sa biznisom: kada malo zaèeprkate po ruskom biznismenu, pronaæi æete prestupnika, i obratno: ispod prestupnika krije se biznismen. Na kraju ste dobili koktel koji je vremenom postao tako izmešan da ga je nemoguæe rastaviti na sastavne delove. To je suština banditskog kapitalizma.

Uzdrmale su me reèi gubernatora Krasnodarske oblasti, gospodina Tkaèeva, koji je izrekao odmah posle hapšenja lidera kušæevske organizovane kriminalne Capokove grupe, o tome da nikome nije jasno kako je taj biznismen, deputat, mecena mogao da uèini takav zverski prestup. Nisu mogli da shvate? Da nije reè o nekoj grešci? Da, Capoka su vlasti i maskirale u lik poštovanog biznismena. Poslednjih nekoliko godina dobio je 160 miliona rubalja kredita. Nijedan farmer u regionu nije dobio tolika sredstva. I da gubernator o tome nije znao ništa? Nikada neæu poverovati u to da kušæevski policajci nisu znali ko je Capok. Nekoliko policajaca u policijskoj stanici Kušæevska bili su èlanovi njegove organizacije. Tako se stvara zatvoreni krug: svi znamo, ali nikome ne govorimo. Problem je u tome što kod nas ne postoji graðansko društvo. A regionalnim vlastima je udobnije da saraðuju s kriminalom nego da se protiv njega stalno bore.

 

Stiglo i do Kremlja

 

Sada mi, dragi èitaoci, dozvolite da se vratim onome s èim sam poèeo ovu temu. Prestupnici su poèeli da se "napajaju" na glavnom izvoru novca - državnom budžetu. Kraða ovog izvora može da se protegne u beskonaènost. A njega stvara ceo narod. Tako da od prestupnika, korumpiranih i ostalih omraženih likova stradaju svi Rusi. Samo zamislite koliko je bilo moguæe izgraditi bolnica za trilion rubalja koje se svake godine ukradu.

Predsednik Medvedev i premijer Putin svim silama se trude da uvedu red kada je o lopovluku i korupciji u zemlji reè. Oni imaju mnogo istomišljenika, onih koji ih u tom nastojanju podržavaju. Sasvim je verovatno da æe korupcije u zemlji biti manje, zahvaljujuæi naporima Medvedeva i Putina. Ali, šta da misli obièan graðanin ako svakog dana proèita ili èuje saopštenja o prestupima visokih, srednjih i malih èinovnika. Lopovluk, korupcija, kriminal proželi su èitav sistem upravljanja zemljom. Èak ni kremaljske strukture nisu zaobišli ljudi prljavih ruku.

 

 

 

 

 

 

 

Tenderski kriminal

 

Evo šta je nedavno objavio list Komersant:

"U Moskvi su zbog velike iznude novca od kompanije Tošiba bili privedeni - a potom i uhapšeni -naèelnik odeljenja kontrole u socijalnoj sferi kontrolnog biroa predsednika Rusije, Andrej Voronjin, i direktor federalnog državnog preduzeæa, Direkcije ruskog zdravstva, Vadim Možajev.

U operaciji raskrinkavanja ove grupe èinovnika i privrednika uèestvovali su radnici antikorupcione grupe odeljenja ekonomske bezbednosti i Glavne uprave Ministarstva unutrašnjih poslova Centralnog federalnog okruga (GU MVD CFO). Povod za akciju bilo je obraæanje radnika moskovskog predstavništva korporacije Tošiba pravosudnim organima.

Na videlo je izašlo da su u oktobru-novembru 2010. godine Andrej Voronjin, Vadim Možajev, kao i direktor kompanije Rosslyn medical, Leon Zilber, i penzioner Aleksej Viljken, ranije zamenik ministra zdravlja Rusije, imali nekoliko sastanaka sa predstavnicima Tošibe od kojih su tražili milion dolara ili ekvivalent te sume u rubljama kako bi ta kompanija dobila dozvolu da uèestvuje na tenderima za otkup medicinske opreme na državnom nivou i prodaju opreme na ruskom tržištu. Pri tom, radnicima kompanije  reèeno je da je ona stavljena na nekakav crni spisak, tako da sa svojim proizvodima ne može da uèestvuje na državnim tenderima. Uèesnici pregovora dali su predstavnicima Tošibe raèun of šor kompanije na koji je trebalo da uplate traženu sumu.

Tako su 26. novembra sva èetiri uèesnika zadržana na ispitivanju, a sledeæeg dana ih je GU MVD CF uhapsila po èlanu 3, stavu 30, i èlanu 4, stavu 159 (pokušaj velike prevare grupe lica po preliminarnom dogovoru) kriviènog zakona Ruske Federacije. Delo nije okvalifikovano kao pokušaj iznuðivanja mita, jer se ispostavilo da niko od uèesnika dela nije mogao da utièe na rezultate tendera.

Dan kasnije sva èetvorica uhapšenih su se našli na Ostankinskom rejonskom sudu u Moskvi. Sud je doneo odluku da sva èetvorica okrivljenih za pokušaj izvršenja teškog prestupa ne mogu da se brane sa slobode, jer bi mogli da sakriju dokazni materijal od istražnih organa i suda. Sud je odluèio da ostanu u pritvoru do 24. januara 2011. godine".

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane