https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Povodom

Povodom

Bivši direktor Beogradskih elektrana opisuje svoj sukob sa energetskom mafijom

Hobotnica me greškom postavila

Ovim reèima Vladimir Markoviæ, bivši direktor Beogradskih elektrana opisuje svoje imenovanje za  direktora jednog od najvažnijih javnih preduzeæa u gradu. On se sa gorèinom priseæa otpora kojim se suprostavljao energetskoj hobotnici da ne opljaèka preduzeæe na èije èelo su ga doveli. Opisuje i hronologiju napada kojima je bio izložen, sve do smene koju su mu priredili, uvidevši da uz njegov blagoslov ne mogu da pljaèkaju Beogradske elektrane

M. Grabež

Kao nestranaèki kandidat postavljen na mesto generalnog direktora na predlog DSS-a, odlukom Skupštine grada Beograda, 30. maja 2005. godine, u trajanju mandata od pet godina, nekadašnji direktor Beogradskih elektrana Vladimir Markoviæ tvrdi da je do njegove smene došlo iznenada...

 Radio je, kaže, danonoæno, domaæinski, a ne stranaèki. Dolaskom na vlasti nove koalicije, posle majskih izbora 2008. godine i formiranje nove gradske uprave 19. avgusta 2008. godine oblast energetike je koalicionom podelom došla pod okriljem SPS-a. Tri dana kasnije 22. avgusta 2008. pozvala ga je (sad veæ pokojna) Borka  Vuèiæ i saopštila mu da je Socijalistièka partija Srbije analizirala njegov rad i poslovanje Beogradskih elektrana u tom periodu, da je zadovoljna njegovim radom i postignutim rezultatima i da je SPS odluèila da ga zadrži na mestu generalnog direktora. Markoviæ se zahvalio Borki Vuèiæ i SPS-u na ukazanom poverenju.

No, nakon pet dana sledi naruèeni èlanak u Veèernjim novostima gde se Beogradske elektrane „blate" neistinama, a kao argument pominju se žalbe kuænog saveta iz ulice Kneza Miloša. Kuæni savet sa pomenute adrese je odmah reagovao, obraæajuæi se pismeno, Veèernjim novostima, da to nije istina, ali njihov demanti nije objavljen. Istina je da su ga Beogradske elektrane objavile na svom sajtu.

Markoviæ navodi da je to bila uvertira za njegovu smenu koja se dogodila 2. Septembra 2009. Tada novi gradonaèelnik Beograda napada rad Beogradskih elektrana, kako bi uprkos svim priznanjima datim Markoviæu, ubrzao njegovu smenu i imao opravdanje za to. Njegovo pismo odbrane objavljeno je u Kuriru od 1. Oktobra 2008. pod naslovom: „Gradonaèelnièe, gde su pare".

Kada je u pitanju preduzeæe Minel-Kotlogradnja sa kojim je Markoviæ 2006. pre privatizacije, dogovorio da uèestvuje u izgradnji kotlova za Voždovac i Novi Beograd, zajedno sa privatnim preduzeæem Kirka-Suri iz neobjašnjivih razloga se odustaje od dobijenog posla izgradnje kotla u Novom Sadu, koji se prepušta Slovencima za milion evra više. Nakon toga Minel-Kotlogradnja se privatizuje uprkos nezadovoljstvu radnika. Na aukciji ga preuzima Rudnap-grupa  za 1,7 milion evra, obavezom ulaganja od dva miliona evra i obavezom prema radnicima od milion evra. U tom trenutku ugovoreni poslovi i novèana potraživanja iznose pet miliona evra. Jednostavna šema za otimanje firmi i para.

Markoviæ navodi da se ovi poslovi sprovode pod okriljem "hobotnice" i daje odgovor ko se krije iza ovog pseudonima: - Hobotnica je interesna grupa ljudi koja koja u ovom periodu tranzicije gleda da što više državnog kapitala prebaci u privatne džepove ne prezajuæi ni od èega i ne bojeæi se nièega jer je "pustila pipke" u sve institucije sistema. Toliko se proširila da æe po mom mišljenju uskoro poèeti da jede samu sebe jer "hrane" polako ponestaje.

Prema tvrdnjama bivšeg direktora Beogradskih elektrana jedan od vodeæih vidljivih glava "hobotnice" je Vojin Lazareviæ, pravnik, veæinski vlasnik Rudnap - grupe, a nevidljivi "pipak" je Mlaðan Dinkiæ bivši ministar.

U svojim analizama Markoviæ uviða da je njega na mesto generalnog direktora Beogradskih elektrana dovela "energetska hobotnica" , ali ne da da doprinos svojim znanjem i radnim iskustvom veæ da bude rtveno jagnje" u privatizaciji svog preduzeæa. Svakako svaki njegov uspeh u poslovanju i svaka dobijena nagrada, a pogotovu dobijanje sertfikata ISO9001 i uvoðenje sistema kvaliteta u poslovanje preduzeæa nije odgovaralo. Svaka realizacija projekta, za šta su uraðene fizibiliti studije: izgradnja palionice smeæa, postavljanje gasnih turbina i izgradnja kombinovanog postrojenja na lokaciji toplane Novi Beograd, izgradnja rezervoara na mazut od 40 hiljada tona (tuðim parama), reorganizacija preduzeæa izdvajanjem dve zavisne æerke firme (prateæe delatnosti) saglasno zakonu o energetici, nije im odgovarala jer bi se na taj naèin uveæala vrednost preduzeæa, zato je sve preko svojih pipaka hobotnica stopirala.

Zanimljivo je da je Markoviæ još 2005, bio na udaru "energetske hobotnice". I pored toga ostao je na mestu generalnog direktora prvenstveno zahvaljujuæi Vojislavu Koštunici i DSS-u, a zatim tek postignutim rezultatima u poslovanju. Tada Markoviæ nije znao da je "energetska hobotnica" prevarila Vojislava Koštunicu i daga je namesto generalnog direktora dovela zbog svojih interesa iako on nije bio èlan DSS-a. No, odmah im je zasmetao i poèeli su da ga sabotiraju u radu.

Dolaskom na èelo Beogradski elektrana Markoviæ je zatekao katastrofalno stanje. On nije ni uspeo da sedne u fotelju, a èlanovi "energetske hobotnice" su mu izvadili "Vangradski toplovod" kako bi ga što više udaljili od Evrope.

Prethodni generalni direktor odbija da preda svoju dužnost zapisnièki, razumljivo: prazni raèuni, a obaveze preduzeæa velike. Za nastupajuæu grejnu sezonu bilo je potrebno remontovati 40 odsto instalacionog sistema. No, sa postavljanjem Vladana Markoviæa na mesto generalnog direktora se odugovlaèilo kako ne bi stigao da elektrane spremi za nastupajuæu sezonu.

Ni jedan tender do (1. juna 2005.) nije oglašen, tako da je Markoviæ sve morao sam da organizuje. On oglašava tender, èeka da proðe zakonski rok ne bi li sklopio nove ugovore. "Hobotnica" preko svojih ljudi pokušava da mu obori tendere. No, Markoviæ svojim autoritetom uspeva da ujedini direktora "Minel-kotlogradnje" i direktora "Kirka-Suri" da zajedno sa Elektranom osposobe sistem grejanja.

Poèetak te grejne sezone "energetska hobotnica" sabotira organizovanim reklamacijama graðana preko opštinskih odbora DS-a. Paralelno je sve propratio Blic naruèenim èlancima. Ubrzo zatim u èetvrtak 23. oktobra 2005. Za Markoviæa nastaje prvi dan "D". Poziva ga tadašnji gradonaèelnik Beograda u 10 sati i dok Markoviæ sedi za stolom sa njegovim zamenikom i šefom kabineta baca gradonaèelnik ispred njega novine u kojima se "blate" Beogradske elektrane.

Reè po reè Markoviæ lupa šakom o sto (što se dugo preprièavalo) govoreæi: "...Ništa mi ne možete ako ste mislili da me zaplašite, ako se ne smirite ja æu sazvati konferenciju za štampu!"

Tog istog dana u 12 sati gradonaèelnik saziva konferenciju za štampu i izjavljuje da je grejanje u Beogradu normalno, da ima po koja reklamacija koja se otklanja. I tog istog dana ekipa RTS-a koja je bila od 15 do 16 sati u dispeèerskom centru elektrana nije zabeležila ni jednu reklamaciju. Gradonaèelnik koji se bio prvo obrušio na Markoviæa, prihvato ga je kao savesnog direktora i nadalje su korektno saraðivali uprkos podmetanjima sa strane.

Ispada trafo postrojenje toplane Novi Beograd, pa još jednom. Markoviæ uviða da remont nije raðen godinama u nazad i da su pare odlazile na drugu stranu. Markoviæ smenjuje rukovodioca elektro-održavanja. No, ubrzo tadašnji direktor BIA Rade Bulatoviæ pozivajuæi se na Dragana Vignjeviæa direktora EMS-a zahteva povratak smenjenog rukovodioca na posao. Markoviæ to odbija: "...Umesto da je uhapšen zbog pokušaja sabotaže vi od mene tražite da ga vratim na posao".

Grejnu sezonu 2005/6 obeležilo je neprekidno pucanje predizolovanih cevi na Opštini Vraèar, najviše na Svetosavskom platou. Baš na tom delu su ugraðene nemaèke Izolopus cevi o kojima je štampa pisala 2004, jer je osoba koja je skrenula pažnju na loš kvalitet cevi (i zbog toga otpuštena iz preduzeæa) održala konferenciju za štampu i sve nedostatke cevi argumentovala. I tada je otkrivena prevara. Umesto nemaèkih cevi, bile su ugraðivane rumunske. Ipak radnici Beogradskih elektrana danonoænim angažovanjem uspeli su da održe grejni sistem u funkciji uz 40.000 prekovremenih sati.

Gradonaèelnik je obeæao da æe se taj rad platiti i nove cevi jer je bilo u pitanju 50 kilometara (koje je Beograd u ime i za novac elektrana nabavio), ali sve je ostalo na obeæanju. Beogradske elektrane su same podnele trošak i više miliona evra za bonifikaciju graðanima. Ali nije to bio jedini unapred pripremljeni i kovertirani potez "hobotnice".

Da bi obezbedio energente za grejnu sezonu 2005/6 Markoviæ zakazuje sastanak u Panèevaèkoj rafineriji. Od direktora rafinerije traži rabat od 10 odsto na kolièinu od 50.000 tona mazuta. On mu odobrava 8 odsto ali posle razgovora sa generalnim direktorom NIS-a Željkom Popoviæem Markoviæ dobija traženi rabat. NIS potpisuje ugovor, ali "hobotnica" preko svojih ljudi iz DS-a iz gradske uprave Jelene Jevtoviæ Karamate pismeno stopira da Markoviæ potpiše ugovor uz obrazloženje da æe gradska uprava nabaviti mazut u ime Beogradskih elektrana. Tako je Markoviæu bilo jasno da æe grad Beogradske elektrane namerno ostaviti bez mazuta za poèetak grejne sezone. Ugovor koji je grad zakljuèio sa NIS-om datira od kraja novembra 2005, sa novom cenom i rabatom, èime je preduzeæe ošteæeno za 10 miliona evra.

Da bi ipak poèeo grejnu sezonu na vreme Markoviæ se dogovara sa NIS-om, da NIS drži bez naknade svoj mazut u rezervoraima Elektrana, a da Beogradske elektrane mogu da ga koriste i naknadno plate. To omoguæava direktor Jugopetrola Anðeliæ.

Kada je u pitanju nabavka uglja za grejnu sezonu prièa je ista. Direktor Kolubare Dragan Tomiæ odbija da napravi ugovor sa elektranama o direktnoj prodaji 15.000 tona uglja, pozivajuæi se na neki svoj interni akt u preduzeæu. Markoviæ tada objavljuje javni poziv za nabavku uglja. Od prijatelja saznaje da je Karamata zabranila preduzeæima sa kojima Beogradske elektrane saraðuju, da se jave na poziv. Markoviæ tada poziva direktora Pam-ek-a, Radosava Savatijeviæa Keneta, na sastanak i traži od njega da u ime dugogodišnje saradnje i u interesu graðana Beograda konkuriše sa svojom firmama Aleksandar i Beoogrev i tako mu omoguži start grejne sezone. I pored zabrane koju ima, on prihvata da konkuriše.

Što se tièe nabavke gasa poslednja je bila 1996 od Energogasa, sada Srbija gas. Ni predstavnici Energogasa nisu 2005. hteli da sa Markoviæem prave ugovor.

Jer tada bi morali da poštuju ugovoreni tempo isporuke i ugovorenu cenu, jer ako bi bilo drugaèije, snosili bi sankcije. U januaru 2006. dolazi do gasne krize, ali Beogradske elektrane prevazilaze tu krizu jer su imale rezerve mazuta, a pozajmljuju ga i drugim gradovima kao što su Užice, Priboj, Vrbas...) i spreèavaju raspad elektroenergertskog sistema Srbije.

U toku grejne sezone 2005/6 Beogradske elektrane preko novoformirane službe bezbednosti (na temelju unutrašnje kontrole) preduzeæe uspeva da spreèi razne sabotaže „hobotnice" i kraðu uglja, mazuta, soli...

 

 

 

  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane