Beli mantili

Trgovina smrću: afera koja traje već šest godina

 

Hitna pomoć za hitni pomor

Sada već legendarna "mrtvozoračka afera", koja je 2006. godine potresla javnost, traje i danas, zahvaljujući činjenici da njene učesnike i pokrovitelje, koji su još aktivni, valja nekako zaštititi. Uključujući i dojučerašnjeg ministra zdravlja, bolje rečeno zdravstvenog građevinarstva Tomicu Milosavljevića

Milica Grabež

Trgovina smrću postala je unosan posao još od vremena od kada je mrtvozoračka služba premeštena iz JKP Pogrebne usluge u Dom zdravlja Palilula. Ovome je umnogome doprinelo odobravanje od strane Ministarstva zdravlja, odnosno Zdravstvene inspekcije, koja je dozvoljavala sklapanje ugovora između zdravstvenih ustanova i privatnih pogrebnih preduzeća.

Lekari Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograd godišnje obave oko 3000 konstatacija smrti. Za "preporuku", privatni pogrebnici daju honorar lekarskoj ekipi u visini od 250-300 evra. Mesečni izveštaji JKP Pogrebne usluge jasno ukazuju na trgovinu smrću, kao i na to da u nekim slučajevima reanimacije nisu rađene baš zbog honorara privatnih pogrebnika.

U ovom poslu, pored ekipa na terenu, učestvuju i načelnici i dispečeri, te se tako, uglavnom, angažuju isti ljudi kada je reč o pozivima prvog reda hitnosti, odnosno onda kada je izvesno da se radi o pitanju života ili smrti. Često se, međutim, zbog trenutne zauzetosti ovakvih "specijalizovanih" ekipa dešava da pozivi prvog reda hitnosti jako dugo čekaju i da to bolesnici plaćaju - glavom. Neretko, privatni pogrebnici stižu na lice mesta i pre ekipe hitne pomoći, o čemu postoje brojna svedočenja.

Uobičajeno je da odmah posle intervencije lekarske ekipe dolaze pogrebnici i prodaju svoje usluge mnogo skuplje nego što bi to inače koštalo. Ministarstvo zdravlja nije odgovorilo na apele upućivane da preduzme mere kojima bi se ova kriminalna delatnost sprečila. Na protiv, kada je dr Borko Josifovski, direktor Hitne pomoći Beograd, ovo obelodanio u javnosti, učinjeno je sve da se on diskredituje i slučaj zataška. Išlo se dotle da su čak i Javnom tužilaštvu dati netačni podaci, nakon čega se ono oglasilo nenadležnim.

Slučaj Hitna pomoć - Beograd

"Mrtvozoračka afera" je te 2006. godine snažno potresla javnost, ali je vrlo brzo nakon izbijanja bila zataškana. Glavnu ulogu u prikrivanju tog teškog dela protiv zdravlja ljudi imao je ministar za zdravlje dr Tomica Milosavljević.

Ukratko rečeno, pojedini lekari Hitne pomoći, među kojima su prednjačili dr Zoran Milošević i dr Milomir Tufegdžić, u dogovoru sa načelnicima i dispečerima, puštali su da ljudi umiru da bi dobijali honorar od privatnih pogrebnika. Nakon što je 19. septembra 2006. ovo obelodanio u štampi, dr Borko Josifovski je odmah smenjen sa mesta direktora Hitne pomoći, a na njegovo mesto postavljen dr Branislav Lazić, član Demokratske stranke. Bilo mu je zamereno (Rešenje o razrešenju direktora br. 119-05-234/2006-02 od 20.09.2006) što je iznošenjem neproverenih informacija o nesavesnom radu svojih kolega uznemirio javnost i ugrozio rad službe hitne medicinske pomoći. Ovo objašnjenje dato je i okružnom javnom tužiocu Milovanu Božoviću, tako da se Javno tužilaštvo 26. septembra 2006. preko dnevne štampe (Politika, strana 14) oglasilo nenadležnim, a prema izjavi zamenika okružnog javnog tužioca Mirjane Ilić ceo slučaj je prosleđen Drugom opštinskom tužilaštvu kao stvarno nadležnom. Jasno je da ova institucija nije mogla da donese nikakvu odluku, jer se niko od direktno oštećenih nije žalio.

Iako je Javnom tužilaštvu već bilo dato objašnjenje, prof dr Tomica Milosavljević, preko dr Danice Mihajlović, načelnika zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja, delegira eksternu komisiju iz niške Hitne pomoći, koja treba da utvrdi činjenično stanje u vezi sa izjavama smenjenog direktora beogradske Hitne pomoći. Ova komisija dolazi u Beograd 27. septembra 2006, dan posle oglašavanja javnog tužioca, počinje sa proverama lekarskih izveštaja, fono zapisa i uzima izjave dvojice prozvanih lekara. Izveštaj ove komisije završen je 6. oktobra 2006. i u njemu se konstatuje niz grešaka i propusta u radu službe Hitne medicinske pomoći Beograd. Dr Borko Josifovski nije bio pozvan da učestvuje u radu Komisije, iako u uvodniku izveštaja stoji da je iz "opravdanih razloga" bio odsutan. Integralna verzija ovog izveštaja bila je odmah sklonjena, a na uvid ostalima dostavljene su stranice sa opštim napomenama. Iz ovoga treba izdvojiti konstataciju da su "lekarski izveštaji ovih doktora popunjavani neadekvatno i nepotpuno i da se iz njih ne mogu izvesti nikakvi relevantni podaci", ali takođe i to da "postoje veliki problemi u načinu prijema i distribucije poziva prvog reda hitnosti, što sve doprinosi produženju reakcijskog vremena službe". Dalje se navodi da je "kontrola kvaliteta rada u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć potpuno izostala na svim nivoima" i da je potpuno zanemarena odgovornost zbog stručnih propusta u radu".

Ova komisija apostrofira ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa JKP Pogrebne usluge kao glavni razlog svih ovih propusta i to stavlja na teret dr Borku Josifovskom, kvalifikujući akt obnavljanja postojećeg ugovora (15.11.1999. potpisan ugovor od strane Bogdana Džakovića i prim. dr Zorana Durlevića) "nemoralnim i neetičkim". Kontrola rada zaposlenih u Hitnoj pomoći Beograd, sudeći preme toku događaja, očito nije izostala, ali je takođe jasno i to da je komisija bila instruisana. U prilog ovome svedoče i dopisi (dopis Danici Mihajlović, faksiran 26.09.2005, i dopis prof. dr Tomici Milosavljeviću Br. 3918 od 19.06.2006.), koje je dr Borko Josifovski uzaludno slao nadležnom Ministarstvu znatno pre nego što će 18. septembra 2006. sazvati konferenciju za štampu.

Na osnovu izveštaja eksterne komisije (izveštaj zaveden 09.10.2006. u Ministarstvu zdravlja pod br. 580/02531-01-356/06, a u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć 11.10.2006. pod Br. 6943), ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević 17. oktobra 2006. donosi Rešenje br. 531-01-321/2006-02 (u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć zavedeno 30.11.2006. pod br. 8411) kojim se nalaže hitno sprovođenje mera da bi se ubuduće izbegle greške u stručnom radu.

Da je ovo rešenje doneto samo govori podatak da je ono poslato u Hitnu pomoć Beograd mesec i po dana nakon njegovog donošenja i da se o merama govori vrlo uopšteno, iako je u obrazloženju jasno navedeno da je Komisija utvrdila "nedostatke i propuste u stručnom radu dr Milomira Tufegdžića i dr Zorana Miloševića, koji su bili predmet vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada". Takođe, u prilog prethodnoj tvrdnji govori i podatak da je novi direktor Hitne pomoći Beograd svojim rešenjem pod br. 7047 kaznio pomenute lekare 13. oktobra 2006. umanjenjem plate za 10 odsto, jer je utvrđeno da svoje izveštaje "nisu popunjavali adekvatno i potpuno te da se na osnovu istih ne mogu izvući relevantni podaci".

Umešanost dr Branislava Lazića u zataškavanje afere postaje još očiglednija, jer on, iako se to od njega izričito traži (zahtev upućen od strane dr Borka Josifovskog 05.12.2006. pod br. 8535) ne dozvoljava da se dr Josifovskom da izveštaj eksterne komisije, koji bi se koristio kao dokaz u sudskom postupku koji je pokrenuo, zbog klevete, pomenuti lekar.

Dr Borko Josifovski je pokrenuo upravni spor radi poništaja rešenja Ministarstva zdravlja o razrešenju direktora i Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u nejavnoj sednici veća održanoj 16. 1oktobra 2008. donosi presudu (U.8854/07) kojom se njegova tužba uvažava i poništava pomenuto rešenje Ministra zdravlja kao nezakonito i neosnovano jer "sadrži razloge kontradiktorne dispozitivu rešenja". Ovom presudom naloženo je Ministarstvu zdravlja da ponovi postupak "potpunog i pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja uz učešće tužioca u tom postupku". Koincidencija je da istog dana kada je ova presuda donesena dr Branislav Lazić saopštava dr Josifovskom da su se stekli uslovi da se sa njim raskine radni odnos, jer je prisluškivanjem njegovih razgovora preko telefona za medicinske savete utvrđeno da je nesavesno obavljao svoj rad i da je suprotno zakonu navodio pacijente na privatnu praksu. Kako u prethodnom periodu, počev od 1. septembra 2008, dr Josifovski nije nijednom bio opomenut niti prekoren za svoj rad, ostaje osnovana sumnja da mu je otkaz o radu uručen da bi se presuda Vrhovnog suda učinila - bespredmetnom.

Sve po vlastitom nahođenju

Zanimljivo je takođe pomenuti i to da je presudu Vrhovnog suda Srbije dr Josifovski dobio preko svog advokata 6. januara 2009. Više od godinu dana nakon donošenja presude, trebalo je ministru zdravlja prof. dr Tomici Milosavljeviću da konačno odgovori na jedno od pisama koje mu je dr Josifovski slao upozoravajući ga da je i za njega, ministra, slovo zakona obavezujuće. Ali i tada nije bilo ničeg što bi govorilo u prilog tome da će se desiti nešto novo, jer se ovim pismom dr Josifovski obaveštava da Ministarstvo zdravlja nije u mogućnosti da postupi po gore navedenoj presudi, jer je to protivno Zakonu o zdravstvenoj zaštiti koji je stupio na snagu 10. decembra 2005. Prema tom Zakonu, direktora Hitne pomoći imenuje Skupština grada nakon konkursa koji sprovodi upravni odbor  zdravstvene ustanove i da zato on više nije u mogućnosti da dr Josifovskog imenuje za direktora.

Izbegavanje ministra zdravlja da se suoči sa istinom više je nego očigledno, jer niti je dr Josifovski tražio da se vrati na mesto direktora Hitne pomoći, niti je to naloženo presudom Vrhovnog suda Srbije. Sa druge strane, ministar je u slučaju dr Josifovskog već prekršio taj isti Zakon na koji se poziva, jer smena direktora Hitne pomoći tog 20. septembra 2006. više nije bila njegova nadležnost.

Da je ministar ovo nedelo činio zbog političkog dogovora, osim toga što je tada smenio i gradskog sekretara za zdravstvo dr Ivana Radojkovića, potvrđuje i to što se oglušio i na prijave koje mu je dr Josifovski uputio zbog kriminala koji se dolaskom dr Branislava Lazića za direktora razbuktao u Hitnoj pomoći Beograd. Posle svega, dr Josifovski je podneo tužbu Upravnom sudu protiv ministra zdravlja zbog nepoštovanja odluke Vrhovnog suda Srbije, a protiv Ministarstva zdravlja pred redovnim sudom zatražio nadoknadu štete. Ipak, ostaje velika bojazan da će epilog sudskih sporova biti pravedan, jer je dr Josifovski i pored neoborivih dokaza (mišljenje komisije u izveštaju da je reanimaciju trebalo raditi ili konstatacija da ne može da se kaže da u određenim slučajevima reanimaciju nije trebalo raditi, pri čemu se iz izveštaja JKP Pogrebne usluge vidi da je rodbina tih istih nesrećnika upućivana na privatne pogrebnike), koje je prezentovao sudu, prvostepeno osuđen za klevetu od strane sudije Osnovnog suda Olivere Đurić, a krivična prijava koju je 3. septembra 2010. podneo Višem tužilaštvu (KTR-3190/10) za teško delo protiv zdravlja ljudi, odbijena je od strane tužioca Tatjane Sekulić sa obrazloženjem da on, kao neko ko nije direktno oštećen, nema pravo da pokreće krivično gonjenje.

 

 

Ne vidi se od kriminalnog putera na glavi

Dr Branislava Lazića je na mesto direktora Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć postavio ministar Tomica Milosavljević. To je bio deo interstranačkog dila (čovek iz DS), prema kojem je dr Branislav Lazić dobio i ekskluzivno pravo da zadrži i mesto hirurga u Urgentnom centru. Lazić, međutim, zloupotrebljava svoj položaj tako što nenamenski troši sredstva RZZO i pri tome izigrava program racionalizacije koji je sprovođen od strane Ministarstva za zdravlje (ljudi su zapošljavani bez odobrenja Ministarstva za zdravlje, i to bez potrebe, jer broj operativnih ekipa nije povećan).

Kakav je motiv da se falsifikuju izveštaji koji se šalju RZZO, nije teško naslutiti (javna je tajna da se radno  mesto plaća - novcem). To bi lako izašlo na videlo kada bi pridošlice ostale bez posla. Osim toga, Lazić ne poštuje ni Zakon o javnim nabavkama (kupovina HDZ opreme, poslovanje sa servisom za opravku automobila "Ćurčić", Dil-inženjeringom itd) što takođe nije bilo teško inspekcijski utvrditi.

Uz to, direktor je preko čoveka sa kriminalnom prošlošću (osuđivan zbog teške krađe i tipovanja stanova pacijenata) bio zaveo strahovladu u Hitnoj pomoći, o čemu svedoče prijave maltretiranih doktora (dr Milica Bosanac, dr Zorica Damjanović i dr Ana Stašević).

Prozvani lekari Zoran Milošević i Milomir Tufegdžić kažnjeni su samo sa po 10 odsto od plate zbog lošeg vođenja dokumentacije, iako se iz rešenja Ministarstva zdravlje vidi da su napravili stručne greške, odnosno da bi trebalo da odgovaraju za nečiju smrt (Branislav Lazić je iz izveštaja datog od strane eksterne komisije iz Niša sakrio strane 3. i 4. koje se odnose na pomenuta dva lekara). Iz toga se zaključujuje da je ovo verovatno učinjeno u dogovoru sa dr Danom Mihajlović, glavnim inspektorom Ministarstva za zdravlje, jer ona ključno rešenje u Hitnu pomoć donosi sa mesec i po dana zakašnjenja...

 

Optužujuća koincidencija

Da se u "mrtvozoračkoj aferi" radilo o trgovini mrtvima, dokazima se, pored ostalog, mogu smatrati i sledeće činjenice:

- Mesečni izveštaji JKP Pogrebne usluge iz kojih se vidi da je rodbina  preminulih nakon "intervencija" dr Zorana Miloševića i dr Milomira Tufegdžća upućivana na privatna pogrebna preduzeća,

- Rešenja kojima su ovi doktori kažnjavani zbog upućivanja rodbine preminulih na privatne pogrebnike, na koja se oni, i pored pravne pouke, nisu žalili!, 

- Istupanja sindikalnih lidera protiv dr Josifovskog, direktora Hitne pomoći Beograd, kojima se on optužuje za trgovinu mrtvima...

- Sindikalni zahtevi kojima se traži pružanje prilike i privatnim pogrebnim preduzećima da, kao i JKP Pogrebne usluge, sklapaju ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji sa Hitnom pomoći Beograd.

- Osnivanje pogrebnog preduzeća "Adventura" od strane radnika Hitne pomoći Beograd (Preduzeće osnovano u vreme direktora dr Branislava Lazića).

 

Kud god pogledaš - Tomica

 

Da je dojučerašnji a mnogogodišnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević direktni činilac "mrtvozoračke afere" govore i sledeće činjenice:

- Dopis dr Josifovskog načelniku zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja dr Danici Mihajlović kao odgovor na njene pritiske da se raskine obnovljeni ugovor sa JKP Pogrebne usluge. Za njenog mandata 1999-2000. četiri ugovora Hitne pomoći sa pogrebnim preduzećima sklopljena su bez ikakvih prigovora, jer tada još nije bilo "njene" Mrtvozoračke službe iz DZ Palilula (Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti ova služba nikako nije u nadležnosti DZ), već se smrt prijavljivala na telefonski broj 762762 Centralne gradske pogrebne službe. Dopis poslat faksom 26. septembra 2005. Bez odgovora;

- Dopis dr Josifovskog ministru zdravlja Tomici Milosavljeviću o kriminalu u Hitnoj pomoći koji narasta pod okriljem tobožnje sindikalne borbe. Svi  nosioci "sindikalne borbe", inače aktivisti DS, dolaskom novog direktora  unapređeni su u rukovodioce Hitne pomoći. Dopis predat u pisarnici Ministarstva zdravlja 19. juna 2006. Bez odgovora;

- Rešenje o razrešenju direktora koje za dr Josifovskog 20. septembra 2006. donosi ministar zdravlja Tomica Milosavljević mimo svojih ovlašćenja i bez osnovane argumentacije (Zakon o zdravstvenoj zaštiti, decembar 2005, Službeni glasnik). U obrazloženju stoji da je dr Josifovski neproverenim informacijama uznemirio javnost i ugrozio rad službe Hitne pomoći;

- Rešenje o imenovanju dr Branislava Lazića za v.d. direktora Hitne pomoći, koje mimo svojih ovlašćenja 21. septembra 2006. donosi ministar zdravlja Tomica Milosavljević (prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti direktora Hitne pomoći bira Gradska skupština na osnovu konkursa koji sprovodi UO Hitne pomoći);

- Dr Branislav Lazić, novi direktor Hitne pomoći, aktivista je DS, a Tomica Milosavljević, smenivši gradskog sekretara dr Ivana Radojkovića iz G17 plus, ustupa Sekretarijat za zdravstvo DS-u u zamenu za Sekretarijat za sport, pod izgovorom da će grad Beograd ionako pripasti DS-u.

- Prelaskom Hitne pomoći pod Gradsku Upravu "izbrisana je obaveza" Ministarstva zdravlja, osnivača, da  toj ustanovi do kraja 2005. isporuči  30 sanitetskih vozila u vrednosti od 1.000.000 evra. Ovaj posao je, kao najbolji ponuđač, dobio - YUCIT, koji je u tom trenutku, zbog velikih dugova, već bio pred bankrotom. Gradska vlast zbog ovoga nikada nije optužila ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića.

- Zaštita lekara za koje je utvrđeno da su imali propuste u radu i da su učinili stručne greške kada je reč o primeni reanimacije u određenom broju slučajeva, dr Zoran Milošević i dr Milomir Tufegdžić, vodeći među lekarima koji su upućivali rodbinu preminulih na privatne pogrebnike, bili su članovi IO ASNS Hitne pomoći. Javno tužilaštvo se oglašava nenadležnim za ovaj slučaj pre dolaska nadležne komisije čiji je zadatak bio da utvrdi činjenice u vezi sa navodima dr Josifovskog...