Druga strana

Sprega reformisanih sudija i ''demokratskih'' biznismena u Srbiji

 

Justicija i njeni svodnici

Ološ u sudijskim togama raspoređen je tako da niko od građana ne može izmaći njihovoj ruci, ako takva naredba stigne ''odozgo'', ili ako su oštećeni njihovi partijski drugovi

Arpad Nađ

 

Kada se čovek rodi u Njujorku, a poreklom je iz nekih drugih krajeva, obično ima prednost nad "ostatkom sveta", a to je da je na neki način primoran da putuje... Kroz pustinju i prašumu... - rekao je Zoltan Majkl Takač, preuzimajući 9. aprila 2009. godine ovlašćenja generalnog direktora Intermola u Beogradu, ćerke mađarske kompanije Mol.

Mađarska kompanija Mol osnovala je u Srbiji svoje preduzeće Intermol. Ova kompanija pokušava da u Srbiji osvoji oko 15 odsto tržišta prodaje naftnih derivata na benzinskim pumpama, a već imaju 30 koje uspešno rade.

Lik i delo gospodina gospodina Zoltana Majkla Takača, koji je sredinom 2009. godine preuzeo rukovođenje Intermolom, opisali smo u broju od 29. oktobra 2009. godine. Rođen je 21. februara 1973. godine u Njujorku. Državljanin je Sjedinjenih Američkih Država, Mađarske i Republike Srbije! U knjige srpskih državljana upisan je u srpskom konzulatu u Njujorku, a prijavljen je kao državljanin Srbije od 1990. godine, sa prebivalištem u Subotici (Ul. Pesnikova 18, stan 15). U svakoj državi njegovo ime se drukčije piše.

Vest o ulasku ruskog Gasproma u NIS, kao većinskog vlasnika, zabrinula je one koji aktivno u Srbiji lobiraju za Mol, OMW, Šel...

Da Mađari agresivno pokušavaju da osvoje srpsko tržište, uz punu saradnju sa uticajnim ljudima iz NIS-a, svedoči i činjenica da je za direktora Intermola postavljen Zoltan Majkl Takač (Zoltan Michael Takacs).

Da bi se nastavilo sa uspešnim pozicioniranjem Intermola, Mađari su za generalnog direktora doveli novog čoveka, koji ima iskustva u obaveštajnom radu i u tranzicionim zemljama.

- Do sada sam "izbrojao" ukupno 57 država u kojima sam bio, a sve je započelo 1994. godine, kada sam se uputio u Meksiko, pa potom na Kubu. Naime, nakon višegodišnjeg "grejanja stolice" i završetka studija, imao sam veliku želju da se uputim nekud gde se govori drugi jezik, gde je kultura živopisna i jednostavno drugačija. Tako me je put odveo na 2.200 metara nadmorske visine, u Meksiko Siti. Ono što se bitno razlikovalo od mojih ranijih iskustava sa tom nadmorskom visinom, jeste temperatura od +40 stepeni Celzijusa, jer se čovek obično uputi u te "sfere" kada ode na zimovanje - ispovedio se novinarima gospodin Takač.

E, u zemlji Srbiji, kojom danas rukovodi gospoda iz Demokratske stranke, gospodin Takač je njihov tip. Po meri njihovog života. Srbija je za njih za čerupanje, pljačkanje, drogiranje, za provode...

I tako je ''svetski putnik'', sa više adresa, pasoša i dosijea, došao u Beograd, da mađarski Mol, preko svoje ćerke, opelješi Srbiju, kad su već druge kompanije potamanile imovinu  Mađarske.

Gospodinu Takaču u Beogradu se izlazi u susret.

Nezadovoljan tekstom u našem magazinu, gospodin Takač podnosi tužbu, prvo Prvom opštinskom sudu u Beogradu, koja dolazi, nakon reforme pravosuđa, u Viši sud u Beogradu. Gospodin Takač angažuje pet advokata - dr Ivana Jankovića, Dejana Bogdanovića, Katarinu Radović, Vladimira Đerića i Maru Janković.

Zbog ''netačnih tvrdnji'' u našem tekstu, gospodin Takač traži 400 hiljada dinara. Toliko je on proračunao da vredi njegova čast i ugled.

U tužbi je navedena adresa tuženog urednika Milovana Brkića, ali sudija Višeg suda u Beogradu Predrag Vasić šalje je na adresu koja je samo njemu poznata.

"U odsustvu uredno tuženih, sud je doneo presudu" - navodi se u pisanom obrazloženju presude sudije Vasića, koji je obavezao izdavača našeg lista i urednika Brkića da tužiocu Takaču plate iznos od 200 hiljada dinara.

O postojanju tužbe saznali smo u pisarnici suda. Napisana je latiničnim pismom, i pozivajući se na Ustav Srbije i Zakon o parničnom postupku, tuženi urednik je obavestio sud da traži da mu se tužba dostavi na ćiriličnom pismu, jer je to pismo, u službenoj upotrebi suda!

Sudija Vasić sproveo je postupak ne uručujući nam ni tužbu niti poziv za suđenje. Tako to rade ''reformisane sudije''. A u poslednjoj reformi sudija Vasić je unapređen. Od opštinskog sudije postao je viši sudija. Zato je, da bi udovoljio važnom čoveku Majklu Zoltanu Takaču (njegov dosije objavićemo u narednim brojevima), presudu doneo na godišnjicu objavljivanja teksta.

Žalbe na presudu Višeg suda u Beogradu odbilo je veće Apelacionog suda u Beogradu. Sudija izvestilac i predsednik veća bila je sudija Slađana Nakić Momirović, nekada sudija Trećeg opštinskog suda u Beogradu, suda u kojem je doskora sudio i sudija Predrag Vasić. Justicija je, u našem slučaju, postala svetski rekorder u sprintu.

U Apelacioni sud predmet Višeg suda u Beogradu stigao je 18. januara ove godine, sudiji Slađani Nakić Momirović iznet je 19. januara, a veće je presudu donelo 20. januara. Toliku brzinu ne pokazuju ni u Kini, kada odlučuju o žalbama na smrt osuđenih.

Na čelu Apelacionog suda u Beogradu je Radmila Dragićević Dičić, koja je, inače, sudija Vrhovnog kasacionog suda! Ali, za dve plate, ona je, suprotno zakonu, i na čelu Apelacionog suda u Beogradu. Ološ u sudijskim togama raspoređen je tako da niko od građana ne može izmaći njihovoj ruci, ako takva naredba stigne ''odozgo'', ili ako su oštećeni njihovi partijski drugovi.

U Srbiji je, prema Ustavu Srbije, službeni jezik srpski jezik, a pismo ćirilično. Nacionalne manjine imaju pravo na svoj jezik i svoje pismo, ako to u postupku zatraže. Samo građani Srbije, nažalost, nemaju pravo da se koriste svojim pismom. Zamislite kako bi se proveo građanin Hrvatske kada bi tužbu predao na ćiriličnom pismu.

   Justicija, u Srbiji, odavno liči na staničnu kurvu.

 

 

 

Toliku "selektivnu" brzinu ne pokazuju ni u Kini, kada odlučuju o žalbama na smrt osuđenih.