Krici i odjeci

Penzioneri čekaju ili uzalud ili predugo

 

Za taj Fond treba Džejms Bond

 

 

Ako se neko ponadao da će zbog bolesti da dobije penziju prevario se. Ako je imao "sreću" da od teške bolesti padne u krevet i dobije penziju, vara se ako misli da će mu ta penzija biti dovoljna za lečenje i život, a ne daj bože da pomisli da ode na oporavak u neku banju. Za odlazak u penziju ili banju potrebna mu je veza kod nekog od vlastodržaca.

Novi sistem je počeo da se stvara počev od 2002. dolaskom petooktobarskih revolucionara i samoproklamovanih demokrata. U penzioni fond je došao Goran Lončar iz BIA-e i izbeglica iz RSK. Sa sobom je doveo izvesnog Hrnjičeka i svog druga psihijatra Aleksu Miloševića. A kad je postavio svoje ljude, Lončar kreće da vodi penzionere u Evropu na dva koloseka pa i uz pomoć trećeg, jer mu supruga "slučajno" postaje direktorka u ambulanti u Durmitorskoj.

Prvo je zabranio nabavke u svim filijalama u Srbiji i sve nabavke prebacio u Beograd, tj. sebi i krenuo da zamenjuje navodno pohabane automobile, prozore u svim filijalama i u kompletnu rekonstrukciju filijala. U direkciji Penzionog fonda u Beogradu 2000. godine je bilo nešto preko 400 zaposlenih, a on povećava broj na preko 900, iako je Srbija smanjena za dva miliona građana na Kosovu i Metohiji. Bogateći se, koristeći razne tendere za nabavku automobila, prozora, kompjutera i ostalog, uspostavlja i drugi kolosek koji će mu omogućiti da ostane direktor i nastavi sa nabavkama.

Da bi petooktobarci pokazali kako su pošteni počinju da hapse, i to samo odabrane. Pogodni za hapšenje u Penzionom fondu su bili lekari, jer je njihovim hapšenjem najlakše nas građane okrenuti protiv bivše vlasti i da glasamo za sadašnju. Nesumnjivo je da su neki lekari uzimali novac za penzije, ali su uhapšeni i neki koji se time nisu bavili, jer je Lončaru bilo važno da ukloni lekare koji su dugo radili u Fondu i da dovede nove koje će sitnim "legalističkim" podmićivanjem da stavi pod svoju kontrolu uz pomoć svog druga i pomoćnika Alekse Miloševića.

U tome je uspeo. Za načelnika medicinskog sektora postavlja Aleksinog druga Kajevića, navodnog hirurga, za koga se tvrdi da u životu nije ni kožu ušio a kamoli nešto operisao. Za načelnika revizije penzija postavlja Aleksinog druga Milana Avakumovića, koji kao psihijatar nikad nije radio u psihijatrijskoj bolnici, već samo u ambulanti. Za jednog Aleksinog pomoćnika postavlja zajedničkog druga, izbeglicu iz Bosne Slavoljuba Vrčevića. Na mesto revizora takođe postavlja svoje ljude i tako uspostavlja novu grupu lekara koji će davati penzije onima za koje su Lončar i Aleksa zainteresovani.

Taj čin pokazao se veoma korisnim. Tako, na primer, Nebojša Čović kupuje FMP i želi da otpusti deo radnika, ali mora da im da otpremninu, što prilično košta. Zato angažuje tadašnjeg ministra Lalovića, koji je bio nadređen Lončaru, Lončar angažuje Aleksu, a Aleksa svoju grupu lekara da se radnici FMP-a penzionišu i svi oni, iako su zdravi, dobijaju invalidske penzije. Oni dobijaju invalidske penzije, Čović štedi novac za otpremnine, Loncar i Aleksa ostaju direktori, a i lekari dobijaju mrvice u vidu napredovanja na poslu te postaju načelnici, revizori i pomoćnici direktora. To isto se radi i sa radnicima u Drakulićevom Sevojnu.

A onda su se desili izbori 2008. Pošto su penzioneri veliko biračko telo, a Lončar je svojim radom počeo da okreće ljude protiv vlasti, ta vlast odlučuje da ga smeni pa postavlja novog direktora nekog, Zdravkovića, opet iz BIA-e. On smenjuje neke direktore koje je Lončar doveo, ali zadržava Aleksu sa svojom organizovanom lekarskom grupom. Kada je završio posao za vlastodršce, naravno bez hapšenja bilo koga, i nakon što je bacio prašinu u oči zaposlenima i narodu, povlači se a na njegovo mesto dolazi neka Kalinovićka, koja ništa ne menja i učvršćuje položaj postojećeg rukovodstva, jer ono radi za nju a ne za penzionere.

U skladu sa takvim tretmanom, i danas se Penzioni fond, koji je veoma bogat, besomučno čerupa. To se radi ili preko nabavki ili dodelom penzija zdravim ljudima ili putem visokih plata direktorima i načelnicima u Fondu. Kalinovićka je htela da poveća plate takozvanim menadžerima, ali ovo je verovatno izborna godina, potrebno je da se ljudima još malo prašine baci u oči, pa je privremeno zastala. Inače, ti menadžeri koji ne zarade ni jedan jedini dinar za penzionere, već samo troše, primaju plate od preko 100.000 dinara, a mnoge penzije su jedva preko 10.000 dinara.

                                     

                                        Autori poznati redakciji

 

(Na pomenutom spisku penzionisanih iz FMP /dostavljenom Tabloidu - prim. red/ nalaze se 32 osobe. Neka svako prima 15.000 dinara penziju, pa to puta 12 meseci, pa puta pet godina, dobije se 28.800.000 dinara. Skoro trideset miliona dinara je, dakle, direktna šteta koju je Lončar sa svojom lekarskom družinom naneo Fondu samo u vezi sa FMP-om.)

 

 

 

 

Povodom jednog hapšenja

 

Mali je poražen tušem

 

Gotovo neopaženo je u našoj javnosti propraćeno nedavno hapšenje slovenačkog tajkuna Mirka Tuša. Tužilaštvo bi itekako trebalo da bude zainteresovano za poslovne operacije najbogatijeg Slovenca u Srbiji. Tuša u Sloveniji sumnjiče da je njegova firma Tušmobil na nezakonit način dobila besplatnu frekvenciju za mobilnu telefoniju, za šta mu preti osam godina zatvora. Dok su ostali operateri plaćali desetine miliona evra (Mobitel je, na primer, platio celih sto miliona evra za frekvenciju državnoj agenciji za elektronske komunikacije) Tuš je na alternativni način došao do svog dela tržišta telekomunikacionih usluga u Sloveniji.

Njihovi mediji su naveli dve osobe za koje se smatra da su odigrale ključnu ulogu u tom poduhvatu, državnu sekretarku u ministarstvu ekonomije tokom vlade premijera Janeza Janše Adrijanu Starinu Kosem, inače ranije zaposlenu u Tušovoj firmi, i bivšeg šefa Agencije za elektronske komunikacije Tomaža Simoniča. Kosemova je tokom boravka u Tušovoj firmi optužena za zloupotrebu službenog položaja i nenamensko trošenje novca, što je dobro došlo njenom bivšem poslodavcu da u zamenu za povlačenje tužbe dobije pomoć prilikom dodele besplatne frekvencije. Simonič je, sa druge strane, navodno dobio tri stana za istu uslugu.

Mirko Tuš tako "posluje" i u Srbiji. Sa svojim zemljakom Peterom Matićem je ušao u posao sa zgradom bivšeg CK na Novom Beogradu, iz koga se kasnije povukao. Domaći mediji su iscrpno obaveštavali o brojnim kriminalnim radnjama koje su izvršene oko "Ušća". Iako je nadležnim ustanovama pre dve godine dostavljena obimna dokumentacija o zloupotrebama u vezi sa tim slučajem, do danas nije ništa preduzeto. Insajderi iz Skupštine grada javljaju da je prilikom obezbeđivanja lokacije za maloprodajni objekat na Novom Beogradu u bloku 62 angažovao svog kućnog prijatelja i člana Gradskog veća Dejana Malog da mu pomogne oko dobijanja tog zemljišta, koje je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda namenila investitorima. Poduhvat je uspeo i Tuš nagrađuje svog poslovnog partnera i prijatelja Dejana Malog velikom količinom novca. Njihova saradnja se nastavlja i na drugim lokacijama. U jednom momentu najbogatiji Slovenac je čak pokušao da uđe i na tržište telekomunikacija u Srbiji, opet uz asistenciju Dejana Malog. Mali je, tvrde u Gradskoj skupštini, čak izostajao sa posla da bi odlazio u Zagreb na sastanke sa konsultantskom kućom koju je Tuš angažovao.

Početak svetskog ekonomskog kraha je osujetio taj plan, pošto je njegova poslovna imperija počela da se urušava. Zanimljivo je da po medijima dobro znaju za ovaj dvojac, ali se o tome malo ili nikako pisalo.

Uspon tajkuna iz Celja je obavijen velom misterije. Priče kako je počeo sa samostalnom trgovinskom radnjom, pa je njegov biznis kasnije narastao do milijarde evra podsećaju na ovdašnje urbane legende o nošenju gajbica. Tušov skorašnji sunovrat neće biti nimalo glamurozan ni tajnovit. Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal ima u slučaju Mirka Tuša i Dejana Malog jednostavan posao. U slučaju ovog drugog pogotovo, jer ga je lako privesti pravdi pošto je nesrazmera između njegovih primanja i pokretne i nepokretne imovine koju poseduje više nego očigledna.

                                        

                                        Autor poznat redakciji