Francuska
Srce budale je u ustima,
a usta pametnog su u srcu (Bendžamin
Franklin)
Pravila verbalnog terora
Evo i u Francusku je
stiglo vreme izbornih obećanja i praznih blebetanja. U nedelju je prvi krug
opštinskih izbora a u maju će i cela Evropa da glasa. Tekst koji
sledi je reprodukcija jednog smišljenog sistema za laganje i mazanje širokih
narodnih masa koga je još pre trideset godina objavio francuski Liberasion.
Radi se o jednoj slagalici parafraziranja, koju su ove poznate dnevne
novine sročile za razonodu i ismejavanje elite, koja melje kô navijena,
uvek jedno te isto. Neki su ovakvu šalu shvatili ozbiljno i pretvorili je u
nauku za stručno presipanje iz šupljeg u prazno, i to na najvišem nivou u borbi
za vlast. Danas je ovaj verbalni terorizam ponovo postao veoma aktuelan i
za mnoge belosvetske fukare veoma berićetan. Jer kako reče Ivo Andrić: dođu tako vremena, kada
pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati.
Mile Urošević
(dopisnik iz Pariza)
Postoji opravdano
uverenje da su mnogi svetski političari korumpirne lenštine, lažovi prvog reda
i slična nemoralna džabalebaroška gamad. Oni su u stanju da žive od blebetanja
i praznih obećanja. Rečima osvajaju kule i gradove, opštine i države, sva dobra
mesta za meke dušeke i nemilosrdno punjenje džepova. Jednom izabrani postaju
imuni i ništa im više niko ne može. Štite ih zakoni, vojska i policija. Svi to
znaju, i opet mnogi padaju na izbornom ispitu prilikom polaganju listića u
kutiju.
Slatkorečivima se teško odoleva. Jednostavno oni nas manipulišu raznim
frazama I obećanjima koje su specijalno smišljene za to. Jer treba znati da zaita
postoji jedan specijalni jezik koji ništa ne znači, i kojim se skreće pažnja sa
onoga što je važno, na nešto drugo, lažno. Na Zapadu se takav jezik predaje u
čuvenoj Visokoj školi za administraciju, ENA, fakultetu u trendu, od
kada je iz tih skamija izašla skoro cela današnja vlada francuske.
U ostalim delovima sveta ovaj strategijski jezik se prevodi, jer je univerzalan
i, što je bitno, svuda isto ništa ne znači. Predmet se zove drveni jezik,
po ugledu na čuveni hrastov jezik ruskih boljševika iz doba
Staljina, kada se lagalo na tone da se opravda krvava revolucija. Priručnik
slagalica-lagalica sa ENA fakulteta radi na principu ukrštenice
unapred pripremljenih delova praznih fraza, koje mogu da se beskonačno
kombinuju i da izgledaju kao logične i pametne u svim situacijama i na svim meridijanima,
a da pri tom niko ne prokljuvi o čemu se zapravo radi niti šta je autor hteo da
kaže.
Parafraziranje je sastavni deo nastavnog programa ove ENA
škole za elitu, i ostale muvaroše i laktaroše. Iz ovog gnezda su se ispilili
mnogi ministri, nekoliko predsednika države: Žiskar Desten, Žak Širak
i poslednji, Fransoa Oland, kao i pola aktuelne vlade. Od sto ministara, raznih direktora kabineta i
savetnika, njih 50 su školski drugovi i drugarice gosn Predsednika.
Dugogodišnja Olandova verenica i bivša kandidatkinja za isto radno mesto, Segolen
Rojal, gulila je istu klupu, da bi mu kasnije izrodila četvoro dece a da se
nikad nisu uzeli. Inače, sama ENA je stvorena krajem 1945. godine od strane
ministra Mišela Debrea i lidera komunista Morisa Toreza koji su
tada bili u koaliciji sa privremenom vladom De Gola, da bi se u toj
posleratnoj pometnji na brzaka stvorila baza za novu hijerarhiju uhlebljenja i uleganja
u komotne fotelje putem ove prečice.
Neka vrsta lopovskih
merdevina za visoke državne funkcije i elitna mesta po zasluzi i znanju. San je
brzo pukô pred neuništivom realnošću ljudske psihe i ENA je postala sinonim snobizma
i protekcije pariske buržoazije. Koncept za vladanje amatera.
ENArhija - sistem za privilegovane
Francuska revolucija
je planula da bi se ukinule mnoge plemićke privilegije, i da bi se nakon dva
velika rata pojavila ova pola škola, pola dvorska sala maskenbala, gde se na
vrlo perfidan način uspostavio novi buržoaski poredak Pariza, države u
državi sa arogantnošću koja nema premca pod kapom nebeskom. Tako su unuci
revolucionara isposlovali gotovo iste privilegije bivših plemića, koje su
njihovi dedovi skratili za glavu, da bi ukinuli monopol na vlast. Priča o dva
jahača, Kurti i Murti.
I tako svake druge
godine počinje isti vašar. Od par hiljada kandidata bira se pedesetak najboljih
studenata političkih nauka i isto toliko iskusnih službenika administracije sa
dobrim ocenama i preporukama od strane šefova. U principu, politička pripadnost je
zabranjena i neutralnost je pravilo, s obzirom na to da enarsi
mogu da rade u bilo kom političkom sistemu. Sve u svemu, za državne jasle se tako odabere
stotinak brucoša kojima je posao zagarantovan sve do debele penzije. Škola za
ulazak u karijeru na velika vrata traje kratko, dve godine, a za to vreme
gotovo i da nema redovne nastave. Tečajevi, prakse i putovanja su program za kaljenje
iskustva birokrata. Manje-više "Klub Mediterane" za elitnu decu.
Zbog celog ovakvog
nejasno definisanog statuta i prevaziđenosti sistema mnogi intelektualci sve
glasnije dižu glas da se fakultet za vladare zatvori i ukine kao najveća
nepravda demokratije. Nisu retki ni oni koji tvrde da je ovakvo ruglo za
protekciju i nameštaljke tatinih sinova i kćeri bruka Francusku. Opozicija se
ne čuje mnogo, jer mahom i tamo imaju iste diplome, pa se nepopularnost presednika
stavlja njemu na na dušu, a ne školi koja zabranjuje razmišljanje i pravi od
ljudi robote od mesa. Ideju za ukidanje super škole pokrenuo je bivši
predsednički kandidat i nekadašnji minister, Fransoa Bairu. Ali njegova
ideja nije ni nova ni orginalna.
U jednoj
zaboravljenoj knjizi, koju je sedamdesetih godina objavio bivši
predsednik Pompidu, pod naslovom Gordijev čvor, pominje se
problem škole ENA koja je, - za kratko vreme postala hram nove masonerije
i gde se koti jedna kasta poput one iz prošlosti zbačene monarhije. Nakon
toga stvar je legla i niko se nije setio te skoro tajne ili strogo poverljive
škole, sve dok nedavno nije objavljena jedna druga knjiga. Pod naslovom Promotion
Ubu Roi ili "Mojih 27 meseci u klupama ENA-e".
Olivier Sabi, bivši student ove škole, objavio je svoj intimni
dnevnik, na opštu zapanjenost svih ENArha. Tekst je jedno gorko
svedočenje o pedagoškom idiotizmu najcenjenije škole Francuske. On je bez zaobilaznih
fraza birokratske učitelje optužio za svesno pranje mozga i nesvesnu nestručnost
- epiteti koji su digli vetar panike po snobovskim kvartovima Pariza, gde
se legu budući ENArhisti. I kako to već ide, autora su nazvali
izdajnikom, a knjigu tretiraju kao pljuvanje nezahvalnog pseta u šerpu. Ti ga 'raniš, a on te ujede.
Odlična reklama da se knjiga proda.
Bez motike leba i uz leba
Olivier Sabi, koga neki porede sa Snoudenom, tako se zamerio mnogima, a
najviše Parižanima, kada insistira na podatku da je glavnina privilegovanih
studenata baš iz buržujskih pariskih porodica. Glavni cilj škole je da se
studenti oduče od razmišljanja, podvlači autor koji zna o čemu govori. Postoje šabloni
koji moraju da se nabubaju napamet, razne fraze iz retorike, citati; evropske
norme i zakoni kao i imena važnih ljudi. Treba ubaciti u tefter njihove važne telefone i dobre adrese, jer bratija
upravo zato i postoji.
Da napravi klan za
vladanje i održi međusobno vezu nakon diplome. Kojekakve samoimicijative,
kreacije ili neke druge nove ideje su praktično zabranjene i vuku slabu ocenu.
A ENA je škola koja ocenjuje na najodvratniji način, tako što uspostavlja
rang-listu studenata od prvog do poslednjeg mesta, u svakoj generaciji. Plasman
na tabeli može da zapečati sudbinu ENArka već na samom startu ili da ga
iz cuga ugura kao savetnika vlade. Tako ova škola koja je zamišljena kao republikanska
aristokratija ili visoko plemstvo francuske administracije, nazvana vrata
za najbolje, ispada više kao neko skriveno prozorče kroz koji se upada
preko veze pravo u fotelje.
Ništa čudno u današnjem
svetu, pogotovo nama koji smo oguglali na slična školovanja i zapošljavanja,
reći će čitaoci. Ipak, ono što iznenađuje je potpuna odsutnost kvalitetnih
predavanja i kvalifikovanih profesora u najelitnijoj školi Francuske. Od ENA
diplome trenutno nema jače. Te dve godine, koliko traju poststudije, popunjene
su diskusijama oko okruglog stola i praksom po ambasadama ili kancelarijama
direkcija velikih firmi. Čapras divan na francuski način, dok je, na primer,
ekonomija potpuno zanemarena u programu. Jedno stručno formatiranje idealnog bezdušnog
činovnika u službi države na principu nekih junaka iz romana Vrli novi
svet, Aldousa Huxleya.
Blebetanje ili dvostruki govor je retorička figura za skretanja stvarnosti,
način da se sa neostvarenog dela pređe na neobaveznu reč. Za lepa obećanja i boza-fraze u
politici nikada nije bio neprebrodivih problema niti mutavih kandidata. Ali ni
narod nije gluvonem. Zbog toga ovakve gluposti više ne prolaze tako glatko i
prazna obećanja politikaša sve češće angažuju samo onoga ko veruje u Deda Mraza
i gorske vile.
Naši vladari sve kopiraju pa i ovaj jezik prigodan za farbanje oblaka, mada
se vidi da razlika u programu dve škole. Naša je narodna lagarija je više poljoprivrednog
tipa sa tradicijom bivše UDBE. Tako se i dogodilo da je budući nobelovac Ivo
Dačić izjavio; da je Datum najveći uspeh u istoriji Srbije (Vidovdan,
Berlinski kongres i svi slični datumi su znači dupla nula u odnosu na Datum).
Sa svoje strane, Vučić je obelodanio dugo skrivanu tajnu o velikom
tradicionalnom prijateljstvu Srbije i Abudabija. Ma koji Rusi ili Grci, A-bu-da-bi-jan-ci
su naša braća. Šta još može da se doda posle ovako jake izjave a da
dopis ne preraste u kozeriju. Možda samo jedna banalna francuska poslovica,
koja tvrdi: Bolje je čuti i ovakve gluposti, nego biti gluv.