Do koske

Kome i čemu služe srpski vojni plaćenici i zašto se ministar vojni hvali da je Srbija "izvoznik mira"?

Srpski hajduci u afričkoj džungli

Sprdnja sa Vojskom Srbije se nastavlja. Mada Srbija nije članica NATO pakta, njeni vojnici i oficiri služe interesima ove zločinačke alijanse. Građani Srbije ne znaju koliko koštaju njihove "mirovne misije" u udaljenim zemljama na drugim kontinentima, i kakav je smisao tih "misija". Ipak, na neka pitanja, javnost čeka odgovore: o čemu je hrvatski vojni vrh pričao sa srpskim vojnim vrhom, deset dana uoči vojne vežbe sa ruskim desantnim jedinicama u Sremu, i šta je NATO pakt planirao sa bazom Vojske Srbije "Jug" kod Bujanovcu.

Nikola Vlahović

Dana 27. novembra ove godine, u kasarni "Banjica 2", priređen je ispraćaj kontigenta srpskih vojnika i oficira koji su određeni da idu u takozvanu mirovnu misiju u Centralnoafričkoj republici. Tom prilikom je ministar vojni, Bratislav Gašić, predao državnu zastavu komandantu nacionalnog kontingenta pukovniku Milivoju Pajoviću, inače načelniku Centra za mirovne operacije Vojske Srbije, koji će predvoditi 72 pripadnika Vojske Srbije, angažovanih u okviru poljske bolnice.

Istog dana, ova vest je preneta preko svih režimskih talambasa, sa retorikom koja ukazuje na važnost ove "misije". Ali, niko, baš niko od preostalih slobodno mislećih ljudi u Srbiji, nije javno postavio pitanje: šta će srpski vojnik u Centralnoafričkoj republici? Takođe, i šta će Vojska Srbije, u Libanu (gde se nalazi čak 143 naša vojnika), Kongu, Kipru i u još nekim udaljenim zemljama? Jasno je da je Srbija, na žalost, posle divljačkog bombardovanja od strane NATO pakta 1999. godine, postala običan sluga ove imperijalne koalicije. Srpski vojnik je sveden na malog, beznačajnog komordžiju i sitnog konjušara koji opslužuje angloameričke osvajačke horde. Da li je to politika zvanično proklamovane vojne neutralnosti? Ministar Gašić i njegovi službenici nazivaju ovakve misije "izvozom bezbednosti"! Ovaj cinični izraz, smišljen od strane vlasti u zemlji koja nema šta da izveze, jasno govori o gluposti, bedastoći i drskosti sa kojom oni nastupaju u ime Srbije.

Kad je organizovana zajednička vežba Vojske Srbije sa ruskim jedinicama za borbu protiv terorizma pod nazivom "Srem 2014" (održana 14. novembra 2014), podanici NATO pakta iz regiona su odmah dignuti u stanje pripravnosti. Deset dana pre početka vežbe, prema ideji više vojne komande NATO pakta, organizovan je susret načelnika Generalštaba Vojske Srbije, generala Ljubiše Dikovića (nesumnjivo sposobnog starešine, ali, na žalost, na službi u pogrešnom režimu), sa načelnikom Glavnog stožera Oružanih snaga Republike Hrvatske generalom Dragom Lovrićem. Sastanak se održao u selu Kunjevci kod Vinkovaca.

Zvanično, bilo je reči o "učešću u multinacionalnim operacijama, realizaciji zajedničkih vežbi, s posebnim osvrtom na predstojeću bilateralnu vežbu 'Zajednički odgovor 2014', te saradnji pripadnika rečnih jedinica i saradnji u oblasti ABHO i verske službe (!)."

Nezvanično, tema je bila predstojeća vežba Vojske Srbije sa ruskim vojnim jedinicama u Sremu, te kako će se ona odvijati, koji su joj ciljevi i smisao. General Lovrić je odmah nakon sastanka podneo izveštaj komandi NATO pakta, koji je, istina, bio sročen umirujućim tonom, ali i nekim "kreativnim idejama", kako da se predupredi rusko vojno prisustvo u Srbiji. Naime, Lovrić je tokom tog sastanka ponudio da Oružane snaga Hrvatske pomognu Vojsci Srbije u angažovanju u borbenim grupama Evropske unije. Tačnije rečeno, da je gurne u blato globalnog nasilja i imperijalnih invazija.

Naravno, i ruska strana je znala za ovaj sastanak, ali je to nije omelo da obavi dogovorenu vojnu vežbu u Sremu. Rusija, za razliku od Srbije, ima i svoje utvrđene planove, a kao velesila ima i moć. Umesto da ovo iskoriste, srpske vojne i civilne vlasti radije spremaju plaćenike da idu u zemlje poput Centralnoafričke republike, odakle mogu da dođu samo sa Ebolom ili AIDS-om.

Besni zbog vežbe pripadnika ruskih oružanih snaga u Sremu, generali NATO pakta su hitno zahtevali da se održi i jedna "regionalna vežba", u saradnji sa njenim članicama, pa je tako 28. novembra 2014. godine, u vojnoj bazi "Jug", kraj Bujanovca, održana vojna vežba Vojske Srbije sa pripadnici vojske SAD, i vojnih jedinica četiri države regiona (Bugarske, Makedonije, Rumunije i Hrvatske), pod nazivom „Platinasti vuk 15". Cilj vežbe, je, kažu, bila proba obučenosti za izvršavanje zadataka u mirovnim misijama. Opet je ministar vojni Bratislav Gašić dao jednu tragikomičnu izjavu, da je Srbija "...bitan činilac u izvozu bezbednosti", te da je zbog toga "svugde cenjena u svetu".

Istina je, naravno, drukčija: u zemlje poput Konga, Centralnoafričke republike i drugih afričkih zemalja, gde haraju masovne bolesti sa virusima od kojih nema leka, neće da ide nijedna ozbiljna armija. Takozvane mirovne misije, ustvari su obična straža koja omogućava zapadnim kompanijama da surovo eksploatišu resurse ovih nesrećnih zemalja. Lako je odgovoriti na pitanje: da li je bolje da Vojska Srbije, kod svoje kuće, zajedno sa kadetima Vazdušno -desantne akademije iz Moskve, vežba padobranske skokove iz vazduhoplova An-2, i Il-76 koji transportuje i nosi 125 padobranaca sa kompletnom opremom, ili je bolje sa platnenom obućom, za interese globalnih porobljivača iz Vašingtona, ići u afrički pakao?

Na žalost, i baza "Jug" na brdu Cepotina, kod Bujanovca, koja je, prema ruskom predlogu još u vreme vladavine Borisa Tadića, trebala da bude najveća srpsko-rusko vojna baza, prerasta, po zamisli NATO pakta u centar za obuku pripadnika oružanih snaga za učešće u multinacionalnim operacijama. Tačnije rečeno, Vojska Srbije se tu već postrojava pred američkim oficirima, i predaje raport uoči odlaska u daleke zemlje koje koje su najveće žrtve surove eksploatacije zapadnih kompanija.

Ustavna uloga Vojske Srbije je da obezbedi mir i sigurnost svih građana na sopstvenoj teritoriji, a ne da "izvozi mir", tamo gde ga Amerika i Zapad nikada nisu ni hteli. Neke od najboljih armija sveta, poput izraelske, nikada ne učestvuju u takozvanim mirovnim akcijama. Ali, srpskim vlastodršcima je, izgleda, preko potrebno da se pojave kao "partner", tamo gde nas tretiraju kao obične sluge i pomoćno osoblje.

Nekada je čuveni centralnoafrički diktator, samozvani car Bokasa, svoje protivnike bacao u čeljusti krokodilima. Srpski diktator šalje svoje vojnike u Bokasinu domovinu, da tamo vežbaju kako da prežive (ako prežive) tropski pakao, bolesti i krokodile. Kad se vrate, da im ovaj pakao lakše padne, i da im čeljusti ovih krokodila na vlasti, ne izgledaju tako strašno.