Likovi i senke

Zbogom Angela

Mersiha Hadžić

U Nemačkoj se ovih dana očekuje konačni kraj „merkelizma", nerazumne politike koju je vodila kancelarka Angela Merkel, ali je još uvek kod Nemaca otvoreno pitanje da li je to i njen kraj. Ona je u životu već mnogo puta pravila kopernikanske obrte potpuno menjajući svoje stavove i ideale, ako ih je uopšte ikada i imala.

Njen otac je bio sveštenik u bivšem DDR-u i bio je saradnik tajne policije, Štazija. I Merkelova je radila za Štazi, ali ne kao običan doušnik, već kao pripadnik i veoma aktivni egzekutor. Po njenoj nezvaničnoj biografiji bila je umešana u najmanje jednu likvidaciju protivnika tadašnjeg komunističkog režima u Istočnoj Nemačkoj.

Posle pada Berlinskog zida 1990. pristupa desničarskoj CDU, ispred koje je danas nemačka kancelarka. U međuvremenu je koketirala i sa neonacistima u Lajpcigu. Slikana je prilikom jedne posete nekom njihovom udruženju.

U mladosti se često slikala gola, a prijatelji je opisuju kao nimfomanku, vrlo maštovitu... ''Izlazila je rado u susret drugovima'', kako bi rekao Lenjin..

Sada je na čelu velike koalicije u kojoj su, osim njenog CDU-a, levičarski SPD i bavarski CSU. Obe ove stranke joj polako okreću leđa. Bavarac Horst Zehofer najavljuje mogućnost raskida „večite koalicije" između CDU i CSU, ako Merkelova početkom februara odbije njegov predlog u vezi migrantske krize.

Socijal-demokrata i vicekancelar Zigmar Gabrijel je najavio povlačenje sa tog mesta. On očigledno ne želi na predstojeće savezne izbore da izađe sa hipotekom podržavanja propale Merkeline politike.

Angelu svi napuštaju, čak i članovi njene partije koji traže reviziju odluke o otvorenim vratima za migrante. Njeni najveći unutarpartijski oponenti, ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezjer i ministar finansija Volfgang Šojble, su istovremeno ključne ličnosti u partijskom vrhu koji odlučuje o sudbini predsednice stranke i nemačke kancelarke.

Posle sukoba sa Vladimirom Putinom zbog insistiranja na sankcijama Rusiji, ona je ušla u sukob i sa Donaldom Trampom, kome će, htela to ili ne, posle njegove inauguracije morati da položi zakletvu vernosti, kao što su to od 1945. do sada činili svi nemački kancelari svim američkim predsednicima.

Politički dani kancelarke su odbrojani, a isto tako, moguće, i njeni dani na slobodi. Nju optužuju da je od diktatora sa istoka, kao na primer od Julije Timošenko, uzela stotine miliona evra kako bi ih politički podržala i spasla zaslužene kazne u njihovoj zemlji. Na sličan način je spasila i Mihaila Sakašvilija. Odgovarajuća dokumentacija nalazi se i u Moskvi i u Vašingtonu, a uskoro stiže i u Berlin, nemačkom tužilaštvu.

Od 1.300.000 migranata, za sada je zaposleno samo 34.000! Ostali takvu nameru i ne pokazuju. Koliko će migrantska kriza, koja je njeno (ne)delo ugroziti bezbednost Nemačke, nije teško zaključiti, Kao ni koliko zemalja EU je Merkelova u crno zavila.