Poluinteligenti u omiljenim im kičeraju od ambijenta, k'o da ih „poplava izbacila", doveli su do „savršenog braka" vlasnika SNS-SPS vlasti i preplašenih sugrađana. (Be)sraman uticaj ovdašnjih politikanata svih stranačkih boja na temeljno rasturanje Zrenjanina u prethodnih 30 godina, doneo je takvu galeriju neopevanih likova, kojih se ne bi postidela ni Zemlja Dembelija.
Zoltan Horvat
Ovdašnju mušku „ergelu" izvikanih elit - jadova, u stopu prati politički „izlog" ženskog funkcionerskog roda. Zrenjaninskim vrhovkinjama nije mogao da odoli ni Igor Mirović, vrli predsednik pokrajinske vlade, besramno uručivši nagradu za navodno izvanredan razvoj Ženske mreže u Zrenjaninu i rodne ravnopravnosti, nikom drugom, no stranačkoj partnerki Stojanki Lekić, pokrajinskoj poslanici, bivšoj knjigovođi JP Sportski objekti, samohvaljenoj vlasnici munjevito sklepane titule „Karijerista sam nazadnjaštva, tim se dičim".
Stojanka Lekić, aktuelna „liderka" zrenjaninskog nazadnjačkog poimanja slogana „Pojedinci i pojedinke moraju da se ističu u akcijama", svoju „uspešnu" karijeru nazadnjakinje, otpočela je 7. jula 2012. godine, kada je „kupovinom" LSV odbornice iz Ečke, SNS ukrao vlast iz očiju naroda, za jednog odbornika više u zrenjaninskom parlamentu. Ova preambiciozna karijeristkinja, osetivši žudnju za foteljom (komada više), sveprisutna u SNS gradskim kancelarijama, odmah odbornik, priključila se Ženskoj odborničkoj mreži, gde je direktno sticala znanja od Maje Sedlarević, pokrajinske poslanice LSV-a, sa zvanjem doktora rodne ravnopravnosti, dokazane dame u savesnom i stručnom razvijanju mreže rodne ravnopravnosti Vojvodine. Ali, Maja je dama, opoziciona, i za nju, naravno, nema mesta u nazadnjačkoj hijerarhiji.
Umesto nje, „osmišljeno", lukavo i još kvarnije, nastupa danas po medijima izvikana zrenjaninska heroina. Po ugledu na stranačke pajtose, zauzima njeno lidersko mesto, i započinje svoju dibidus diletantsku političku karijeru obećanjima, ludom radovanjima. Pa je, već 2012. godine, najavila izgradnju Zrenjaninskog paraplegičarskog Centra, kojeg se neće postideti ni evropski centri za invalide, uz tvrdnju da će to biti pravi Olimpijski centar paraplegičara?!? „Bolida" od sugrađana poverovali, al' do dana današnjeg, ni u snu od obećane bajke za zrenjaninske paraplegičare. Sledeća „operacija muštranja" sugrađana je bila njena gromoglasna najava kupovine ginekološkog stola odborničkim parama za ovdašnji Dom zdravlja. Posle višegodišnjih natezanja, ginekološki sto je kupljen, predat Domu zdravlja, ali, ne lezi vraže. Ginekološki sto za osobe sa invaliditetom koji je sopstvenim parama doplatio nekadašnji predsednik skupštine Rade nije u upotrebi, jer, najblaže rečeno, ne odgovara potrebama invalida. I, eto belaja, za invalide, uz zagarantovan Stojankin put među „nazadnjačke grand zvezde".
Ova zaslužna funkcionerka za, uglavnom ništa korisno za sugrađane, sa 18 udata, sa 19 majka, imala je, po sopstvenim rečima, zavidnu karijeru vratarke. Valjda rukometne, jer se u ovdašnjem Sportskom savezu godinu dana bezuspešno „ubiše" da pronađu bilo kakav pisani trag od njene navodne sportske karijere. Zarobljena u sopstvenim lažima, za muški nazadnjački rod, bila je ideal funkcionerke za vlasnicu „sigurne" fotelje. Nije joj bilo teško da postane i pokrajinska poslanica, nakon što se pojavila spasonosna „rupa" od upražnjene požudne pokrajinske fotelje. Već sutradan, na telefonskoj sednici gradskog odbora SNS-a, hitno je izabrana za pokrajinsku poslanicu. Zapamtili su je tada kao nositeljku jednih te istih pantalona i sakoa, a svi koje relativno dobro služi pamćenje, kažu, da do današnjeg dana, javnu toaletu nije menjala. Dosledno, nazadnjački moderno.
Ovdašnja heroina voli da se „ističe u akcijama", pa je na platnom spisku i kao neophodan kadar u JKP Pijace i parkinzi, gde ne mora dolazi na posao. Dosegla je SNS ideal, ne radi, ali, prima platu. Brže-bolje, zaposlila je starijeg sina Jovana u Sportskim objektima, na radnom mestu zaposlenog, koji je u tom trenutku bio na godišnjem odmoru. Ni mlađi sin, u iščekivanju poslića u gradskom veću, ne oskudeva u pribavljanju neophodnih, baš njemu namenjenih velikih sredstava za lagodan život, pa, sem love u, tamo nekom Udruženju građana, ima i druge redovne mesečne prihode iz gradske kase. Lekići, lako ćemo, nazadnjački, furaj!
Što se tiče rodne ravnopravnosti gde je Stojanka malo više privilegovano ravnopravnija od sugrađanki, nazadnjačka heroina baš i nema puno vremena. „Savladano gradivo" više ne izaziva žudnju, rad na terenu prepušta saradnicama, jer foteljašicama baš i nije mesto med običnim svetom. Lekićka, naravno, ne može bez pravih stranačkih drugarica, pa su joj pri ruci, danas zrenjaninske elitistkinje, Boba Božić, Snežana Uzelac, Rada Marković...Boba, juče DS, danas, zna se, pročula se još u vremenu predsednikovanja gradskim savetom MZ Veljko Vlahović, gde su, baš tad, nestale silne pare od manifestacije Etnofestival. Stranački dosledno prevrtljivo, bankarski administrator Boba, danas uticajna penzionerka, jačala je uticaj u novoj stranci sa sebi sličnima. Eno, sa njima je i Snežane Uzelac, vrhunska petrohemijska tehničarka, dojučerašnji prodavac povrća na pijaci u naselju 4. juli, odmah nakon toga prodavačica patika u radnji kod Neše Džegera, gde mu je radnja, nakon neplaćanja kirije, ostala dužna gradu sto hiljada evra?!?
Ljupka Sneža, odbornica, nego šta, dobila je i ekspresno dobro plaćen posao u gradskoj Direkciji, da bi njenim gašenjem završila, takođe na dobro plaćenom mestu. Otuda ne čudi odborničko pitanje opozicije, daj da svi u Zrenjaninu budemo hemijski petrohemičari, pa se predamo uživanciji od života. Radmila Marković je najkorpulentnija drugarica, neophodna knjigovezačica u Narodnoj biblioteci i u sopstvenoj privatnoj firmi.
Pokrajinsku nagradu od Igora Mirovića za...ko da je važno za šta, mogla je dobiti samo jedna, pa je izbor (s)pao na Stojanku Lekić, ponosnu predvodnicu nazadnjaštva u Zrenjaninu. Svi srećni i zadovoljni, sem Gorana Kneževića, kojeg nema u javnom životu Srbije. Dobro upućeni kažu, bolestan je, nije ga bilo ni u pratnji Ane Brnabić prilikom nedavne nemušte posete Zrenjaninu. Svi ćute, iščekuju šta će biti sa Regionalnim Isusom, gde bi najveći ćar mogao imati Čedomir Janjić, gradonačelnik, koji već nekoliko godina strpljivo, uporno i bezobrazno lako, stvara svoj tim za kompletno preuzimanje grada.
Gde su „čisti računi" u međusobnom obračunu zrenjaninskih klanova u SNS-u, tu mora da smrdi na prljavštinu. Naime, u selu Stajićevo, nadomak Zrenjanina, u neobeleženom skladištu firme Matijević, pronađeno je više od 76 tona odloženog proteinskog otpada, valjda za dalje prosleđivanje i upotrebu. Radi se o koštanom brašnu, strogo zabranjenom za ljudsku upotrebu. Skladište vodi bivša-sadašnja buduća supruga ovdašnjeg nazadnjačkog funkcionera zaduženog za „sređivanje stanja u poljoprivrednim atarima". Otrova na izvol'te i u Banatu, gradski oci se ne uzbuđuju, bolje reći, zabole ih, kažu...ispitaćemo, videćemo...
GMO stanje u atarima, na trpezi prepunoj salama podriguša, podrazumeva i GMO funkcionere. Lakoća vladanja gradom bez ikakve kontrole i odgovornosti je zapanjujuće neverovatna, i postavlja se pitanje, ko je danas lud u Zrenjaninu? Nazadnjački „bič" predizborne beogradske vreve oseća se i u Zrenjaninu, pa je tim povodom angažovana ekipa od desetak robusnijih muškaraca iz Banata za akciju „od bg vrata do poslednjih bg vrata", gde se svakodnevno za šiju, pardon, za vratove dovaćaju svi oni koji bi pred glasačkom kutijom da misle sopstvenim glavama. Pedeset evra za 24 časa zavrtanja neposlušnih šija je dobra para, bilder - zavrtači vežbaju na beogradskom terenu, i veoma, veoma se „ističu u akcijama" zastrašivanja naroda.
Za kraj ove balade o nazadnjačkoj eliti Zrenjanina, podatak da Čedo, Ćapko & Company moraju da objasne javnosti ko je maznuo 2 miliona evra iz gradske kase, čiji je nestanak pedantno registrovala republička revizorska komisija prilikom horor izveštaja o rukovođenju gradom. Ako ima najprizemnije pravde, gradske pajtose ovog puta ne može da spasi ni, Sveti Petar.