Stav

FCA SERBIA

Branko Dragaš

Punih sedam godina veleizdajnički režim Aleksanda Vučića širi laži i demagogiju o svojim velikim uspesima.Ali, tih uspeha nema. Sve je prevara. Odvratna, bljutava i pokvarena prevara.Koja se više ne može ni da sluša niti da gleda. I koja ulazi u svoju završnu fazu, jer se ne može vladati falsifikovanjem i lažnim prikazivanjem ekonomskih uspeha.

Račun na naplatu je dospeo.I taj račun će morati da plati, nažalost, naš povodljivi narod i svi mi koji smo opominjali javnost na opasne namere patološkog lažova i političkog prevaranta.Pokazao sam da je budžet realno u minusu, ali da ga finansijskom gimnastikom i hokus pokus magijom pretvaraju u sufict, koji se posle marketinški prikazuje kao da je u plusu, što je, kako se hvale nesretnici, najveće dostignuće u istoriji naše ekonomije.

Kako sve to izgleda, najbolje je da prikažemo na primeru toliko hvaljenog posla sa FIAT-om, koji opstaje samo zbog toga što država konstantno ubacuje pare poreskih obveznika u ovu subvencioniranu kompaniju.

U poslednjih nekoliko godina sam prikazao, analizom zvaničnih podataka, koji su dostavljeni Agenciji za privredne registre, da je ova kompanija u velikim dugovima, da posluje sa gubicima, da takvim poslovanjem nema nikakvu perspektivu i da država sumanuto troši pare poreskih obveznika. Možete, dakle, na interenetu naći sve moje napisane analize za prošle godine.

U današnjem tekstu bavimo se zvaničnim podacima iz Bilansa stanja i uspeha FCA SERBIA za 2018.godinu.Kako posluje vlast, tako posluje i njena omiljena kompanija. Idemo redom.Prvo analiziram Bilan stanja za prošlu godinu.

Stalna imovina je smanjena sa 73,41 milijardu dinara u 2017.godina na 65,81 milijarda dinara u 2018.godini.Najveće smanjenje je na stavci -Postrojenje i oprema sa 54,266 milijardi dinara na 48,23 milijardi dinara.

Šta se tačno dogodilo, valjalo bi potražiti u samoj analitici bilansa, koja nam je nedostupna.Ali je zabrinjavajuće, kada pogledamo Aktivu bilansa stanja, da dolazi do pada stalne imovine i to na postrojenjima i opremi sa kojom kompanija radi i organizuje proizvodnju.Odložena poreska sredstva po osnovu stalnih sredstava, još jedna u nizu privilegija, su u stvari, prema tumačenju računovođa,odloženi porezi, koji su u 2018.godini iznosili 1,514 milijardi dinara ili 12,852 miliona evra i bili su manji nego 2017.godine kada su iznosili 1,602 milijarde dinara.

Obrtna imovina je pala sa 14,785 milijardi dinara na 9,425 milijardi dinara u prošloj godini.Pale su zalihe sa 5,72 milijardi dinara na 5,57 miliijardi dinara, potraživanja po osnovu prodaje u inostranstvu pala sa 3,8 milijardi dinara na 0,948 milijardi dinara,dok je gotovina pala sa 3,807 milijardi dinara na 0,745 milijardi dinara.

Kapital je povećan sa 34,175 milijardi u 2017.godini na 36,61 milijarda u 2018.godini i povećan je jer je neraspoređena dobit povećana sa 10,966 milijardi dinara na 12,48 milijardi dinara. Osnovni kapital je bio 30,7 milijardi dinara.Pa tako izgleda, kada se pogleda bilans stanja, da kompanija dobro posluje, da ukupan kapital kompanije raste i da se neraspoređena dobit, iz godine u godinu, povećava.

Dugoročno obaveze su značajno pale, sa 9,487 milijardi dinara na 2,122 milijarde dinara, dok su kratkoročne obaveze pale sa 46.137 milijardi dinara na 38,018 milijardi dinara.

Ukupne obaveze u 2018.godini su iznosile 40,14 milijarde, dok je osnovni kapital iznosio 30,7 milijardi, što znači da je kompanija pojela čitav svoj osnovni kapital i da radi samo pozajmljenim sredstvima.

Kako su obrtna sredstva pala na 9,425 milijardi, to znači da su ukupne obaveze pojele i osnovni kapital i obrtni kapital. Kada kompanija pojede samu sebe, onda se proglašava bankrot.Još interesantnija je analiza Bilansa uspeha.

Poslovni prihodi su pali sa 111,748 milijardi dinara na 88,321 milijardi dinara. To je drastičan pad prodaje od - 21%. Kada prodaja u jednoj godini padne 21%, onda je to crveni alarm da nešto u kompaniji ne valja i da mora odmah da se nešto radikalno preduzima i menja.

Obično se menja nesposoban menadžment, jer je odgovoran za tako veliki pad prodaje.Da li se to dogodilo u FCA? Šta je država uradila da zaštiti svoj deo kapitala? Zna li država da je njen deo kapitala pojeden i da više ne postoji? Šta je učinila država da to spreči? Zar moje pisanje i opominjanje pre pet godina nije bilo dovoljno da država preduzme sve zakonske mere za zaštitu svog dela kapitala u mešovitoj kompaniji? Zašto to nisu uradili?

Vučić je direktno kriv i odgovoran za sve što se dogodilo u FCA. Kriv i odgovoran je jer država neprestalno pušta subvencije kompaniji koja neracionalno posluje.

Tako su u 2018.godini subvencije za kompaniju u Kragujevcu povećane, verovatno zbog sve lošijeg poslovanja, pada prodaje i šuškanja da kompanija hoće da napusti Srbiju, pa je država odrešila kasu i prenela 2.746 milijardi dinara ili - 20,3 miliona evra, što je mnogo više nego 2017.godine kada je prenela - 1,916 milijardi dinara.

Vučić sipa pare poreskih obveznika u kompaniju koja je pojela svoj osnovni i obrtni kapital.Zašto? Samo zato da se kompanija prikaže kako pozitivno posluje.

Samo da se sačuva laž o velikom i uspešnom vođi nacije, koji promišlja za čitavu naciju i donosi nepogrešive, genijalne odluke. Analiza rashoda nam pokazuje da su rashodi pali u prošloj godini sa 111,23 milijardi dinara na 88,366 milijardi dinara.

Troškovi materijala su pali sa 88,387 milijardi dinara na 66,917 milijardi dinara, što je prouzrokovano padom prodaje. Troškovi goriva i energije sa 0,769 milijardi dinara na 0,696 milijardi dinara.

Troškovi za plate su ostale gotovo iste, mali je pad, sa 2,411 milijardi dinara na 2,406 milijardi dinara. Pošto je država prenela na ime subvencija 2,746 milijardi dinara, to praktično znači da je država platila sve godišnje plate radnika i troškove za energiju i gorivo.Gde to ima u svetu? Gde država plaća plate radnika i troškove energije i goriva? Pa, kakvo je to tržišno poslovanje i kakva je to slobodna konkurencija kada je kompanija ovako privilegovana?

ostalim privilegijama je ranije već pisano.Troškovi proizvodnih usluga su pale sa 1,069 milijardi dinara na 0,933 milijardi dinara.Troškovi dugoročnih rezervisanja pali sa 0,79 milijardi dinara na 0,458 milijardi dinara.Nematerijalni troškovi su pali sa 1,479 milijardi dinara na 1,193 milijardi dinara.

Kompanija je prošlu godinu završila sa poslovnim gubitkom od 64.290.000 dinara, ali to je lažan poslovni gubitak. Ako isključimo subvenciju, recimo, pretpostavimo da je Vučić skinut sa vlasti i da je Vlada narodnog spasa preuzela upravljanje državom, što uskoro i očekujem, onda FCA SERBIA ne bi dobila subvenciju od 2,746 milijardi dinara, pa bi ukupan poslovni gubitak iznosio - 2,810 milijardi dinara. Ali, to nije sve.

Sledi analiza finansijskog prihoda i finansijskog rashoda. Finansijski prihod je prošle godine bio - 0,655 milijardi dinara, dok je 2017.godine iznosio - 2,842 milijarde dinara.

Pozitivne kursne razlike su pale sa 2,076 milijardi dinara na 0,447 milijardi dinara u prošloj godini.Finansijski rashod je bio - 1,316 milijardi dinara i pao je sa 3,633 milijarde dinara. Najveći pad je na negativnim kursnim razlikama sa 1,823 milijardi dinara na 0,456 milijardi dinara i rashodi kamata, koji su iznosili 2017. godine - 0,761 milijarda dinara, da bi prošle godine bili 0,504 milijardi dinara.U preseku finansijskih prihoda i finansijskih rahoda nastao je gubitak iz finansiranja od - 661.187.000 dinara.

Kada taj gubitak iz finansiranja dodamo na gubitak iz poslovanja dobijamo ukupan gubitak od - 3.471.187.000 dinara ili 29.466.783 evra. Gubitak u prošloj godini je 11% od osnovnog kapitala kompanije. Kako je kompanija 2017.godine prikazala poslovni prihod od +517.944.000 dinara, ali je primila subvenciju od države u iznosu od - 1.916.996.000 dinara, to znači da je završila poslovnu godinu sa minusom od - 1.399.052.000 dinara ili -11,9 miliona evra.Pa, kako kompanija koja pravi gubitke dobija subvencije? Lepo.

Računovodstvo sve može da složi. Tako se na Ostalim prihodima nalazi -2,6 milijardi dinara , dok se na Ostalim rashodim nalazi - 0,157 milijardi dinara.Tako kompanija iskazuje dobit pre oporezivanja od 1,719 milijardi dinara, što je smanjenje u odnosu na 2017.godinu, kada je iznosio - 2,295 milijardi dinara.

Posle oporezivanja neto dobit u kompaniji je 1,514 milijardi dinara, dok je prošle godine bila 2,131 milijarda dinara.Šta su ti famozni Ostali prihodi, koji kompaniju dovode u plus i plaćanje poreza na ostvarenu dobit? Pogledajmo šta kaže Zakon. Račun 67 je namenjen za Ostale prihode.

Računi ove grupe su : 670 - Dobici od prodaje nematerijalnih ulaganja , nekretnina , postrojenja i opreme, 671 - Dobici od prodaje bioloških sredstava, 672 - Dobici od prodaje učešća i dugoročnih hartija od vrednosti, 673 - Dobici od prodaje materijala, 674 - Viškovi, 675 - Naplaćena otpisana potraživanja, 676 - Prihodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika, 677 - Prihodi od smanjenja obaveza, 678 - Prihodi od smanjivanja dugoročnih rezervisanja i 679 - Ostali nepomenuti prihodi.

Kako je moguće da je kompanija i 2017 i 2018 imala gotovo iste Ostale prihode od 2,6 milijardi dinara ili ukupno 5,2 milijarde dinara ili 44,25 miliona evra? Ako kompanija rasprodaje imovinu, odnosno postrojenja, već sam pokazao da je došlo do smanjenja na stavci postrojenja i opreme za 6 milijardi dinara, pa to knjiži kao Ostali prihodi, da li to znači da se kompanija povlači sa našeg tržišta?

Ako je došlo do pada prodaje za 21% i niko se zbog toga nije uzbudio, da li to znači da kompanija gasi proizvodnju u Kragujevcu? Sve su ovo pitanja za državu. Način rešavanja svih ovih pitanja je jednostavan - potrebno je da uđu nezavisni stručnjaci u kompaniju i da pregledaju detaljno poslovanje kompanije. Tada će nam sve biti jasno.

Predlažem da stručni tim u sastavu prof dr Slobodan Komazec, Miodrag K. Skulić, Dragan Radović i moja malenkost dobije dozvolu države da pregledamo detaljno poslovanje od prvog dana kompanije FCA SERBIA i da sa tim izveštajem izađemo u javnost.

Građani Srbije su dužni da znaju pravu istinu. Njihovim parama se pokriva negativno poslovanje mešovite kompanije sa većinskim vlasništvom stranaca. Ako uzmemo da su stvarno realizovani zagonentni Ostali prihodi, onda vidimo da je neto dobitak, posle oporezivanja, iznosio u 2018.godini - 1.514.314.000 dinara, ali ako isključimo subvenciju od - 2.746.459.000 dinara, onda, opet, dobijamo da je kompanija poslovala sa gubitkom od - 1.232.145.000 dinara. Bilo kako da okrenemo, kompanija posluje sa gubitkom. Pitanje je samo visine tog gubitka.

Interesantna je jedna finansijska besmislica. Naime, država poklanja kompaniji subvencije, koja subvencije knjiži u prihode i tako, zbog tog poklona od strane države, prikazuje da pozitivno posluje, plaća na ukupnu dobit porez i tako, praktično, država na svoj novac ubira porez.

Moram da priznam da sam za 35 godina radnog iskustva po svetskim kompanijama i po svetskim tržištima video svakakve gluposti, ali da država poklanja novac kompanijama kako bi kompanija pozitivno poslovala i platila porez državi, da takvu besmislicu nisam nikada video.

Posebno kada postoji stavka - Odložena poreska sredstva. Sve u svemu, stranim kompanijama je odlično u Srbiji. One su miljenice veleizdajničkog režima i dobijaju novac od države.Ako žele da dobiju više novca od države, dovoljno je da zaprete da će da napuste Srbiju. Vučić se toliko preplaši te pretnje da odmah dozvoljava da se povećaju subvencije.

I tako ta laž traje dok ima para. Koje se otimaju od građana Srbije i privatnih kompanija. Otima se novac da bi se napunio sve prazniji budžet, koji troši pare poreskih obveznika na subvencioniranje stranih kompanija. I tako začarani krug ulazi u sve dublju spiralu.

Ono što je sigurno da sledi bankrot. I Srbije i ovakvih kompanija. Bankrot će da plate građani.

Zato je potrebno što pre smeniti ovu veleizdajničku i štetočinsku vlast. Što pre to učinimo, manji će biti gubici po sve nas. Što kasnije to učinimo, naćićemo se u velikoj nevolji. Iz koje se možemo da izvučemo samo zajedničkim radom svih ljudi iz zemlje i rasejanja, te hapšenjem i konfiskacijom imovine političkom ološu, tajkunima i kriminalcima.

To mora da se uradi. To je pravedno. Građani traže pravdu. To je i jedna od mogućnosti da se napune prazni državni fondovi. Sve je vrlo jednostavno. Treba samo slediti tokove novca.