Kome je suđeno da ga jebu, tom samom spadaju gaće, stara je srpska izreka. Srbi, svakih 25 godina, moraju da ratuju, napadnuti su i gube mnogo života u odbrani svog postojanja. Danas im je, čini se, najteže. Nemaju skupštinu, ni Vladu, opljačkani su, poniženi, okupirani. Bez igde ikog svoga. Ginućemo i ovako, ili onako. Onda treba da ustanemo, da padnemo kako dolikuje onima koji se smatraju Božjim ljudima
M. B.
Danas, ovog žarkog leta 2022. godine, na našem nebu u rojevima lete gavranovi. Osećaju da će biti krvi i mesa. Nepogrešivo imaju taj osećaj.
Ničim izazvani, Englezi su željni srpske krvi. To im je u krvi. Šalju vojsku u Sarajevo, da napadnu Milorada Dodika i preostale građane Republike Srpske.
Zamišljam pohabanog Borisa Džonsona, kako savetuje svoje vojnike: zgazite ih, vešajte ih, pretvarajte u prah i pepeo.
Lako je udariti na siromašnu raju iz Banjaluke. Svakih 25 godina na ovim prostorima se ratuje. ''Narod je ovdje umirat sviko, u svojoj krvi da nađe lijeka'', poručivao je Aleksa Šantić.
Razni lešinari sikću na građane Srbije. Preti Gabrijel Eskobar, čovek kockaste glave, Amerika će da zavrće uši, poručuje nam.
Najbolji odgovor ovim tipovima poslao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, odgovarajući na pitanje napirlitanog novinara iz Londona, da objasni kako to on misli da pregovara sa Vladom Britanije..
- Nema potreba da razgovarmo. Gospodin Boris Džonson nam je poručio da će njegova zemlja da napadne Rusiju i da je porazi i zbriše sa lica zemlje. Evo, malo se pridigao gospodin Lavrov, ja mu poručujem. Pa napadnite nas već jednom, zbrišite nas sa zemlje. Ne pretite nam u prazno.
Ipak nastupljivi gospodin Džonson je zabrinuo ruskog pilota. ''Pokušao sam da nađem na zemljopisnoj karti tu malu ostrvsku državu. Dok trepnem, preletim je. Verujem da će našim raketama biti lakše da je pomiluju.
''Ne se kurobecaš'', rekli bi vranjanci gospodinu Džonsonu, koji ima više problema od siromašne bosanske raje. Kada su jače mudonje na njega digle svoj .... odmah se na Borisa diglo 80 hiljada železničkih radnika. Štrajk, nego šta. Daj pare, pusti nesrećnike iz Bosne da žive.
Baš je hrabar taj Boris Džonson.
Tako iz Londona i Vašingtona pujdaju svog buldoga, šizofrenog Aleksandra Vučića, da nas vređa, ponižava, a sve pod njihovom zaštitom.
Iz Prištine preti Aljbin Kurti. Napašće Sever Kosova, proteraće sve Srbe sa Kosmeta. Sa Kosmeta, sa kojeg, inače, svaki Albanac bi pobegao koliko ga noge nose. Nije još sabrano koliko Albanki se kurvalo sa okupatorima, samo da dobiju vizu, udavale su se za bašibozluk koji je u uniformama američke vojske dolazio na Kosovo da ''obezbeđuje mir''. Niko na Kosmetu ne želi da ostane. Uranijum, kojim su Albance darivali Englezi, Švabe, Amerikanci, kosi one koji su ostali. Plata od 150 evra je velika para u Prištini.
Na Kosmetu nema fabrika, nema industrije, nema života. Samo belog praha, ali nema para.
Krivousti Aljbin Kurti je, po tvrdnjama Ramuša Haradinaja, kupio kuću u Norveškoj za 400 hiljada evra, na ime svoje žene. Sa vrećom keša otići će i on sa kartom u jednom pravcu.
Prethodno, gospodin Kurti najavljuje napad na Sever Kosmeta. Vučić mu je pomogao, žestoke momke, koji su mogli da izađu na crtu Kurtijevim vojnicima, proterali su poternicom.
Ne branim Veselinovićevu grupu, ni Radoičića, ali je providno kako sin kosovskog Albanaca Fahri Musilua (inače pristojnog čoveka koji živi u Beogradu, ceo život) sprema da satre Srbe na Kosovu.
''Odgovoriću im mudro, a ne hrabro'' - poručuje Vučić.
Šta, u prevodu znači šifrovana poruka ovog šizofreničara. To znači da će on oćutati, što i potvrđuje - nećemo vojskom ulaziti na Kosovo.
U zgradi mraka i bestidnosti zvanoj Pink prave se spotovi koji pozivaju građane Srbije na suzdržanost, da mudri Vučić ne želi krvoporoliće i neće slati vojsku. Dosta nam je krvi. I onako nas je malo. Vučić je pobio i protrerao mnogo više ''nego što smo se dogovorili'', omaklo mu se jednom, pa se izrekao.
Ako dočeka taj 31. septembar (kojeg nema u kalendaru).
Pre dva meseca portparol Ministarstva odbrane Ruske Federacije je pokazao kartu, da bi opisao let nezadržive ruske rakete i njenu brzinu.
''Evo, primera radi, ako ova raketa bude ispaljena sa Krima, pa poleti prema Grčkoj, pokazujući štapom kako preleće bazu Bondstil i pada kod Peći, potrebno joj je 20 minuta". Na karti je, upadljivo, bila ucrtana baza Bondstil, koja je bez ikakvog osnova na zvaničnoj teritoriji Srbije.
Ruski general pukovnik ne saopštava slučajno ovakve poruke.
Obaveštajne službe prate Vučićeve aktivnosti na predaji Kosova. Upotrebiće nesrećnog Ivicu Dačića, da ponese teret odgovornosti sa svojom krmećom glavom. Postaviće ga za premijera, jer je on potpisnik Briselskog sporazuma. Ivici treba samo dati vlast, sve će prodati.
Ivica će morati da uvede sankcije Ruskoj Federaciji, da bi nas ona ''ostavila bez zaštite'', kao da Rusi razmišljaju Ivicinom krmećom glavom.
Milioni građana na planeti su se nadali da će, jednog dana, doći u Ameriku. Da sanjaju svoj san.
Čak su i mafijaši u Americi se zaklinjali da vole ovu zemlju.
I Love America, počinje kultni film Kum, kada se Vito Korleone obraća svojoj porodici.
Mnogi su na planeti verovali u ovu zemlju. Danas je iz dna duše mrzi i većina onih koji u njoj žive.
Pšenica je klasala, a srpska skupština još nije glasala. Nije joj dozvoljeno.
Hoće li nam, dok ćutimo, izvaditi i ono malo duše što je ostalo u nama?