Kontranapad

 

Zašto se Sneža i Tole toliko vole, ili ko sa visine gleda na naše fudbalsko dno

 

Godina skandala i Mondijala

 

 

  Neko je izračunao da je predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav-Tole Karadžić u poslednje vreme najmanje pedeset puta bio na fotografijama sa ministarkom za sport i omladinu Snežanom Marković-Samardžić. Ko su u vojvođanskom i srpskom fudbalu grešnici, pokajnici, spasitelji i vampiri, i kuda vodi ljubav iz interesa...

 

 

Miroslav Vislavski

 

Mada fudbalski glasnogovornici veličaju nesumnjivi uspeh koji je izborio srpski tim iz inostranstva, predvođen sjajnim stručnjakom Radomirom Antićem, retki kritičari fudbalskih i uopšte sportskih prilika u Srbiji nastoje da racionalno sagledaju stanje u najpopularnijem sportu, spremni na rizik da budu proglašeni večitim oponentima i ludacima.

 Tek kada se nakon određene vremenske distance sagleda smisao primedaba ili kritika koje odvažni ili "kritizeri" upućuju u (ne)vreme koje kamuflira velika euforija stvorena plasmanom na kontinentalni šampionat, doći će se do odgovora o kratkovidom rezonu koji je zamaglio trenutni uspeh koji su naši momci postigli, ali koji su odavno sa nama samo u virtuelnom odnosu.

"Nezadovoljnici" nastoje i da ukažu na ispraznu priču onih koji se kriju iza rezultata naših na "privremenom radu u inostranstvu". Glasnogovornici uz pomoć svojih medija i "novinara"  plasiraju priču i poruke da su oni mađioničari, jedini pozvani da vode naš fudbal. U tome ni sami nisu svesni koliko su u pravu! Nažalost, fudbalska nacija se zanosi, verujući u njihovu čudotvornost i mađioničarsku sposobnost! Tu jeste naš poraz pošto realnost koja prikazuje fudbalske (ne)prilike ne može da nadvlada mađioničarske prevare. Šta je mađioničarska veština, nego prevara?!

Jasno je da je Narodna skupština Srbije nadležna da donese zakon o sportu - koji deset godina očekujemo! - treba da omogući osnov i sadržinu privatizacije sporta, pa u tom kontekstu i fudbala. U tom pogledu se ne može smatrati odgovornim Fudbalski savez Srbije.

 Odgovorno je Ministarstvo sporta i omladine i Vlada Republike Srbije koji su predlagači zakona, a koji ne nalaze rešenja kako i na koji način, po kom modelu će se sprovesti privatizacija sporta. Njih kao formalne predlagače moraju da iniciraju sportske organizacije,   nudeći rešenja i moguće modele za neku buduću privatizaciju sporta. One to ne čine, kao što to ne čini ni onaj koji bi trebalo da je najzainteresovaniji.

Fudbalski savez Srbije se miri sa odlaganjem rešavanja pitanja privatizacije fudbala.

Prvi čovek FSS, Tomislav Karadžić, ističe da je dominacija Partizana i Crvene zvezde u domaćem fudbalu uzaludna bez rezultata u Evropi. Oni će uslediti, smatra on, kada se izvrši svojinska transformacija klubova. Tako: "...da se zna ko su vlasnici klubova. Naravno da će im onda biti interes da ulažu pare u klubove, da ne prodaju mlade igrače, da pojačavaju ekipe, ali onim igračima koji će zaista stvarati prednost. Uz dobar stručni rad, to su neke garancije za bolje rezultate u Evropi. Za sada to nemamo...".

 

Dakle, saopštava nam ono što znamo tokom protekle decenije! Bolje bi bilo da su on i organi koje predvodi napravili analizu posledica koje su nastale u fudbalu i štete koju je pretrpeo srpski fudbal u deceniji plutanja po beznađu i o tome upoznali javnost, upozorili na odgovornost koju vlasti imaju zbog poniranja i nestajanja klubova i kvaliteta fudbala na domaćoj sceni. Krajnje je vreme da se umesto ispijanja šampanjca sa državnim vrhom, predsednik fudbalske organizacije odluči za borbu protiv neodgovornosti državnih struktura koje, svesno ili ne, svojim nečinjenjem guraju sport i fudbal u bunar.

 

Pitanje je da li ima kredibilitet za obračun? Ako je suditi po kazivanju Ivice Dačića, ministra policije i potpredsednika Vlade Srbije, u nekoliko dnevnih listova šta misli o predsednicima fudbalskih klubova super i prve lige, onda bi Karadžić imao razloga za ostavku, bez obzira na rezultat naše najbolje selekcije. Dačić ističe da je imao nameru da pozove čelnike naših najkvalitetnijih klubova radi dogovora o merama u pripremi za nastavak sezone. Odustao je poražen saznanjem ko vodi naše ligaše, aludirajući da je više od polovine klubova u rukama ljudi koji su obrađeni u Beloj knjizi organizovanog kriminala! Ako su ti ljudi u pomenutoj literaturi nosioci kriminalnih radnji, onda za tu situaciju ima odgovornosti i u vrhu fudbalske organizacije. To ne znači da Tole treba da hapsi kriminogene likove, ali isto tako ne znači da treba da sedi na vrhu i ćuti. Njegov zadatak je da se bori protiv pošasti koju u sebi nosi kriminal. To je doduše dosta teško kada se radi o osobi koja je u vrhu vojvođanskog, jugoslovenskog i sada srpskog fudbala bezmalo trideset godina, koja je bila uz Miljana Miljanića i pokojnog Batu Bulatovića devedesetih godina, dakle u periodu kada su fudbalski klubovi u Srbiji oteti i prešli u ruke mafije i kriminalaca.

 

Drugo je pitanje stanovište samog ministra policije. Ako je imao nameru da sazove čelnike srpskih elitnih klubova, onda je to trebalo i morao da učini, bez obzira na to ko su ljudi o kojima je reč. On je kao ministar odgovoran za javni red i regularnost, posebno kada je o fudbalu reč. Naprosto zbog toga što se pokazalo da država upire prstom ka navijačkim grupama i klubovima u lociranju izvorišta nasilja, protiv kojeg se zaklela da će ga iskoreniti. To će se teško postići bez čelnika klubova. Zna to policija bolje nego obični smrtnici. Zato je njegova obaveza da uprkos strukturi i poreklu čelnika, ako se on kao ministar stavlja na čelo te borbe, razgovara i sa crnim đavolom da bi se problem rešio. Uzgred, zašto ministar Dačić, ukoliko su istiniti navodi iz medija, ne preduzima ono što mu zakon u tom pogledu nalaže. Šta čeka i zašto ne preduzima mere protiv ljudi sa sumnjivim biografijama, prljavim dosijeima, kako su čelnike okvalifikovali Tomislav Karadžić i Snežana Marković-Samardžić, ministar sporta i omladine, na poslednjoj sednici Saveta za borbu protiv nasilja, čiji su ujedno i članovi. Konačno, zašto Ivica Dačić krije imena čelnika koji su u Beloj knjizi organizovanog kriminala, zašto Tomislav Karadžić ne kaže imena klubova koji koriste kao paravan likovima sumnjivih biografija i prljavih dosijea? Zašto novinari takvih medija ne insistiraju na imenu i prezimenu onih koji su balast klubovima i srpskom fudbalu u celini?

 

Da li je Tomislav Karadžić karakter za borbu "prsa u prsa"? Teško je poverovati! Ono što je nepobitno, jeste njegova mudrost, a za neke bi to bila lukavost. Zaljubljen u vlast, umeo je da namesti konfiguraciju koja ga obezbeđuje. Po pravilu su oko njega manje pametni, ali zato beskrajno lojalni, do podaništva ništavni. Dovoljno da drži ključeve glasačke mašinerije. Potvrdila je to i poslednja izborna sednica Skupštine FSS, kada je deklasirao Acu Bulića. Lako se odriče onih za koje proceni da su potrošeni. Uradio je to sa svojim kumom Tomislavom Taušanom koji ga javno progoni najžešćim kvalifikacijama. Častan čovek bi takvog upornog i nemilosrdnog kuma u najmanju ruku tužio za klevetu. Tole to ne radi!

 

Nije se odvajao od Ilije Petkovića pre četiri godine, kada smo se zahvaljujući popularnom Petku, kao danas Antari, kvalifikovali na Svetsko prvenstvo. Sa lošim rezultatom na samom prvenstvu, zaboravio je Petkovića i svu krivicu uvalio njemu u nedra. A samo nekoliko nedelja pre toga se kleo i isticao da je uspeh delo cele organizacije! Kao što i danas ističe svoje zasluge i onih koji sa plasmanom na Mondijal u Južnu Afriku imaju veze koliko i Savez slepih ili Savez gluvih. Sa Milovanom Đorićem je bio kuvan i pečen dok je Đora vedrio i oblačio u Savezu. Sada ga šalje u penziju, mimo Đorine želje i bez obzira na Đorinu uobrazilju da srpski fudbal bez njega ne može.

Sećam se kako je bio blizak Nebojši Lekoviću, uparen sa njime u vreme kada je Leka bio čelnik FSS, a Tole u FSV. Onda mu je okrenuo leđa kada se Leković takmičio sa Zvezdanom Terzićem za mesto prvog u srpskom fudbalu. Ambiciozni Terzić je smatrao da kadrovskom obnovom može dovesti FSS do preporoda ili bar do svog novog bastiona. Preračunao se u slučaju Karadžića, kada mu je poverio da ga zamenjuje. Tole takvu šansu ne propušta, a naruku mu je išla selektivna akcija države u "borbi protiv kriminala". Terza je procenio da treba da ode nekud gde ga naša policija ne može privesti, a Tole je zaseo na njegovo mesto!

 

Samo je jednom bio na pogrešnoj strani. To je vreme "revolucionarnih" promena 2000. Izgleda nije shvatio pa se nije na vreme "prešaltovao", zbog čega je proteran jajima i paradajzom od polusveta koji je u ime "demokratije" preuzeo Vojvođanski fudbalski savez početkom 2001.

 Jedno sećanje koje nosim kao neizbrisiv pečat vezano je za njegov, do tada jedini poziv koji mi je uputio. Pre nego će pasti u KP domu u Sremskoj Mitrovici u kome je održana Skupština FSV pod policijskim obezbeđenjem, zatražio je od mene kao direktora FK Vojvodina podršku u borbi za vojvođanski presto. Rekoh mu: Od mene i Ilije Pantelića jedino imaš podršku, a drugi, na čelu sa Miodragom Kostićem, su za "nove snage". A "nova snaga" u fudbalskoj Vojvodini je bio Rade Svilar, nekadašnji direktor Apatinske pivare, koji se na vreme prestrojio. Shvatio je da je Vojvodina na "novom kursu". Tada mi je bilo krivo što nemam poziciju da mu pomognem, pa sam mu priskočio u pomoć kada su revolucionari iz oktobra 2000. godine, poput slonova u staklarskoj radnji, polupali sve i morali se vratiti Toletu spasitelju, ceneći da im je Leković zapretio prinudnom upravom! Danas mi ne bi bilo krivo što ne mogu da mu pomognem u datom momentu, niti bih mu pomogao kao u vreme povratka na vojvođanski presto.

 

Uprkos Kostićevom odbacivanju 2001, Tole je pristao da bude njegov glasnogovornik 2004. kada ga je ovaj fudbalski analfabeta pozvao u Upravni odbor FK Vojvodina. I sem što je kao zaduženi član uprave objasnio medijima zašto je smenjen Cvetko Riđošić, direktor kluba, ništa drugo nije uradio! Ali "rad" u Vojvodini ga je učvrstio nakon "demokratske revolucije" i omogućio mu da se vine međ' partizane i na čelo fudbalske Srbije. Danas se ne odvaja od ministarke, sa kojom ga vezuju mnogi interesi. Neko je izračunao da je u medijima objavljeno preko pedesetak fotografija na kojima je Tole sa Snežanom. Dokle li će?