Železnice

Propast s razlogom: trošenje tuđeg novca bez reda i kontrole

 

Vozovi služe samo za navlačenje

 

Železnice Srbije su država u državi ne samo po broju zaposlenih i količini novca koji obrću, već i po tome što nikakva vlast nije u stanju da se obračuna sa vrhuškom ovog javnog preduzeća ogrezlom u kriminal. Uzalud Unutrašnja kontrola ŽS piše izveštaje, uzalud radnici podnose krivične prijave - u Železnici su na funkcijama bogomdani i nedodirljivi

 

Igor Milanović

 

Sekcija za vuču Železnica Srbije iz Kraljeva odlučila je 29. aprila 2010. da nabavku dizel električnog agregata obavi po pravilima za takozvane nabavke male vrednosti, budući da je procenjena cena bila 2.500.000 dinara bez PDV. Članovi Komisije za javnu nabavku male vrednosti Slobodan Ponoćko (Sektor za nabavke), Antonija Kapisazović  i Bogoljub Džomić (Sektor za vuču i OSZ) istog dana su se dogovorili da upite pošalju na pet adresa. Ono što je za nas, ali i istražne organe interesantno, jesu firme kojima se Komisija ciljano obratila.

MS Metaloinvest iz Kraljeva nije ni upisan kod Agencije za privredne registre, Srboauto iz Beograda proizvodi kardane i popravlja automobile, KPM Zrenjanin prodaje nove i polovne kompresore, a Elektro kontakt Kraljevo proizvodi elektro-ormare! Nijedna od ove četiri firme, znači, nema veze ni sa proizvodnjom, a ni sa uvozom agregata.

Na kraju na ovako organizovanom tenderu pobeđuje peta firma, Arsenal Rem, koju zastupa Ljubomir Pecić, bivši radnik ZOVS, koji sarađuje sa Mitrom Dimovskim, šefom Sekcije za vuču i OVS za čije potrebe se agregat i nabavlja. Tako bar proizilazi iz izveštaja Unutrašnje kontrole 31/2010-64 od 16. septembra 2010, ali Dimovskog štiti predsednik Sindikata izvršnih službi srpskih železnica iz Kraljeva Nebojša Nikić, onaj što svoje sindikalne dane provodi u hotelu Beograd o trošku radnika.

U slučaju  nabavke agregata ništa se nije desilo, kao ni povodom izveštaja Unutrašnje kontrole o krađi nafte u radnoj jedinici Vuča vozova, iako je ovaj slučaj elaboriran na preko 100 strana. Moćni lopovi uvek imaju i moćne zaštitnike.

 

Muljatorska piramida

 

Da u Železnicama Srbije podobni sindikati mogu i bregove da pomeraju, ako im se prohte, dok oni drugi trpe šikaniranje na svakom koraku, pokazuje i slučaj prevoza radnika na stručno usavršavanje. Iz sindikalnog dopisa pomoćniku generalnog direktora za ekonomske poslove čitamo:

"Na osnovu dopisa br. 05/2010-269 od 11. juna 2010. i dopisa br. 300/2010-746 od 12. jula 2010, a koji se odnose na edukaciju i stručno osposobljavanje zaposlenih u objektima Želturista, SRZIS - JSO Prevoz je ujedno tražio i dobio autobus iz sekcije ZOP Sremska Mitrovica bez prava na korišćenje dizel goriva. Od strane pomoćnika generalnog direktora za ekonomske poslove dobili smo usmeni odgovor da to nije predviđeno gore navedenim dopisima... Prema našim saznanjima i uvidom u izvadnice, nisu poštovani pomenuti dopisi, već je Sindikatu izvršnih službi omogućeno i 26. avgusta 2010.  u Sekciji za vuču Ruma izdato 150 litara eurodizela u autobus i 40 litara u kante."

A predsednik Sindikata izvršnih službi je, pogađate, Nebojša Nikić, čije račune za raskalašna letovanja  iz narodnih para rado plaća Ljubomir Stožinić, pomoćnik generalnog direktora JP ŽS za zavisna preduzeća i sindikate. Za Nikićev sindikat sve je moguće.

Vlast očigledno podržava nemoralne i kriminalne delatnosti u Železnicama Srbije, zbog čega ih i zataškava.

Piramida zaštitnika muljatora iz Sekcije za vuču vozova na vrhu počinje direktorom direkcije za prevoz Draganom Grujićem, pa se preko direktora Sektora za vuču vozova Rodoljuba Gemaljevića nastavlja do direktora Sektora za održavanje voznih sredstava Jugoslava Jovića. Potpuno je nemoguće da se sve mućke koje su se do sada pominjale dešavaju bez njihovog znanja, pa čak i odobrenja, jer bi to značilo da su potpuno nesposobni za obavljanje svojih funkcija. Dovoljno bi bilo da uzmu samo jedan od izveštaja Unutrašnje kontrole koje smo pomenuli, pa da otpuste i pohapse lopove i zavedu red. Oni, međutim, i sami učestvuju u krađama, zato se ni ne oglašavaju.

 

Složna porodica

 

Pored otvorenih krađa u JP ŽS caruju i nepotizam i nedomaćinsko poslovanje.

Slobodan Mitrović je šef čvora Kosovo polje premeštenog posle NATO agresije na Jugoslaviju u centralni deo Srbije. I pored toga što ova radna jedinica fizički deluje na teritoriji druge radne jedinice, u ovom slučaju čvora Kraljevo, ona je faktički organizacija za sebe. Na platnom spisku čvora Kosovo polje, koji ionako ništa ne pokriva, nalazimo i Slobodanovu ćerku Mionu, zaposlenu na neodređeno kao referent. Miona je istovremeno i student u Beogradu i niko od zaposlenih ne pamti da ju je ikada video na radnom mestu za koje uredno prima platu.

Na neodređeno je takođe kao referent zaposlena i Jelena Bogavac, student prava na Beogradskom univerzitetu, čiji je otac Zoran koordinator čvora Kosovo polje. Zoranov bliski rođak je i Ivan Bogavac, pomoćnik direktora Direkcije za prevoz, već pomenutog Dragana Grujića. Jedan Ivanov brat je, inače, zaposlen u Putevima Srbije, dok je drugi pripadnik Bezbednosno-informativne agencije. Pored ovakvog klupka zmija nije ni čudo što nijedna istraga ne može da napreduje.

Pored Mitrovića i Zorana Bogavca, i članova njihove najuže porodice, u čvoru Kosovo polje zaposlene su još samo birokrate koje zarad očuvanja svojih potpuno obesmišljenih radnih mesta svesno žmure na sve nepravilnosti. Tu su Miroljub Aleksić, šef finansija čvora Kosovo polje, Zoran Đurković, blagajnik, i konačno Jasmina Pajović, pravnica koja je nepostojeće radnike uredno prijavila zdravstvenom i penzionom osiguranju.

Primanje plate za nedolazak na posao izgleda da je postao manir zaposlenih u premeštenim radnim jedinicama sa Kosova. Tako se kolege ne sećaju ni kada je na posao dolazila izvesna Milena Moković, o čemu postoji i izveštaj Unutrašnje kontrole. I pored toga, radnica je uredno dobijala platu i sve doznake.

Grupa radnika iz Društva za održavanje zgrada, koje kao zavisno preduzeće posluje u okviru JP ŽS podnela je 4. oktobra 2010. inspekciji rada prijavu protiv Branke Prekodravac i Vesne Obradović, ranije zamenice direktora a sada vršioca dužnosti. U pomenutoj prijavi pominje se šteta naneta preduzeću zbog neblagovremenih otkaza rada nesavesnim saradnicima.

Tako je, na primer, za Rajka Gvozdenovića i Branku Milovanović plaćeno preko 100.000 dinara za doprinose, iako im je odavno mogao i morao da bude uručen otkaz. Na kraju je Branka sama podnela zahtev za sporazumni raskid radnog odnosa i to retroaktivno od 1. jula 2010.

 

 

 

 

 

Slučaj agregat

 

Grupa radnika nezadovoljnih stanjem u JP Železnice Srbije uputila je našoj redakciji pismo u kojem se u vezi sa nabavkama agregata za potrebe Sekcije za vuču navodi: "Dizel agregat, inače, prodaje Tomislav Vukosavljević u dogovoru sa Mitrom Dimovskim, a preko kuma Ljubomira Pecića, čija firma se bavi remontom brodova u Libiji. Bogoljub Džomić, poslovođa pomoćnog voza, u ime njih učestvuje kao član komisije u nameštenom tenderu".

Tomislav Vukosavljević je, uzgred budi rečeno, radnik - inženjer na održavanju.

Da bi uvoz spornog agregata tekao bez problema Dimovski vodi Pecića kod Gemaljevića, gde se postiže dogovor da se uvoz obavi preko Kosova. Što je sigurno, sigurno je.

Krajem oktobra agregat je prošao carinu prema Kosovu i primljen je u Sekciji za vuču.

 

 

 

 

 

Još o Pljeskavici

 

Doskorašnji direktor Društva za održavanje zgrada koje posluje u okviru sistema JP ŽS bio je Miroslav Petrović, koji je zbog svog savesnog rada bio u pritvoru. Miroslavov brat je Branislav Petrović, zvani Bane Pljeskavica.

U pomenutoj prijavi inspekciji rada u Beogradu grupa radnika ovog Društva navodi i sledeće:

"U prilog navedenoj prijavi je i krivični postupak koji se vodi protiv smenjenog direktora Društva, koji je preduzeće i doveo u lošu poslovnu situaciju, a njegova tadašnja zamenica Vesna Obradović, sada na funkciji v.d. direktora preduzeća, nije ništa preduzela da bi sprečila njegove  zloupotrebe, kao ni predsednik Društva za zavisna preduzeća Železnice Srbije (Ljubomir Stožinić, prim. aut.), a bio je u obavezi po osnivačkom aktu ovog preduzeća".

S obzirom na porodične i prijateljske veze pre će se Sunce ugasiti nego što će Stožinić biti pozvan na odgovornost. O njemu se u pomenutoj prijavi navodi i ovo:

"Predsednik Skupštine zavisnih preduzeća ne vrši kontrolu njihovog poslovanja,  a istom su dostavljene u pisanoj formi prijave po raznim osnovima. Isti nije sproveo nikakav vid kontrole poslovanja preduzeća, ali je dao saglasnost o postavljenju na odgovorna mesta nestručnih osoba bez radnih iskustava, pa se samim tim, njihovim neznanjem i neposedovanjem stručnih i radnih iskustava, nanosi šteta preduzeću".