Crkva

Vodeći sveštenici Srpske pravoslavne crkve, više veruju u "čari zemaljske", nego u "carstvo nebesko"

Crkva ne plaća porez nikome!

Grupa teologa, članova Srpske pravoslavne crkve iz Beograda, uputila je "Magazinu Tabloid" pismo u kome opisuju zabrinjavajuće stanje unutar ove verske institucije, gde vladaju nepotizam, klanovi, poslovni interesi i sve drugo što nema veze sa duhovnom misijom SPC. Redakcija objavljuje njihovo pismo bez skraćenja.

......

Kažu da bez velikih veza i bez više hiljada evra ne možete dobiti službu u Crkvi u Beogradu! Kao vernici smatramo da je to nedopustivo što se dešava sada u Crkvi. Ko je odgovoran za to? Naravno, najodgovorniji je nadležni arhijerej, a to je za Beograd patrijarh Irinej Gavrilović i njegovi najbliži saradnici - četvorica Arhijerejskih namesnika.

Evo i dokaza za to...Protojerej-stavrofor Branko Mitrović, paroh i starešina crkve u Žarkovu, koji upravlja sveštenicima i hramovima beogradskih opština Novi Beograd, Zemun, Čukarica i Rakovica. On je tu vlast dobio od svog prijatelja prethodnog Namesnika protojereja Radiča Radičevića bivšeg paroha Saborne crkve - sada penzionera, a ipak još starešine hrama SV. Simeona Mirotočivog na Novom Beogradu, koji je bio strah i trepet za sveštenike jer je u ono vreme bio suštinski patrijarh umesto starog i bolesnog patrijarha Pavla...Tačnije rečeno, zloupotrebljavao je patrijarhov položaj i poverenje. Zaista "pravi sveštenik i hrišćanin" što se vidi koliko mu je veliko Namesništvo - više od polovine stanovnika celog Beograda.

Parohije u ovom Namesništvu su nedopustivo velike, pa nije čudo što Namesnik Branko Mitrović ima u vlasništvu više stanova u Beogradu - koje izdaje, a tridesetak godina besplatno stanuje u parohijskom domu kod crkve u Žarkovu i tako nepošteno stiče sebi bogatstvo. Sveštenik te crkve Nebojša Milićević podvodi vernice i navodi na prostituciju, a sa nekima i bludniči i odvaja ih od muževa. Prota Mitrović na pritužbe ne odgovara.

Prota Mitrović je došao iz Bosne, kao i većina sveštenika u njegovom Namesništvu koji su njegovi rođaci, kumovi i zemljaci. Ovo se može lako proveriti. Možda zato naša deca iz Beograda pa i iz Srbije- koji su kvalitetniji i čestitiji od njih - a ne dobijaju parohije u Beogradu, iako to zaslužuju .

Protojerej Branko Topalović, je paroh Saborne crkve u Beogradu i Arhijerejski namesnik beogradski. Takođe kadar iz Bosne. Na ovaj položaj je došao u mesto protojereja Čedomira Vučkovića. Kao početnik, iako je prvo dobio dekret za parohiju u selu blizu Beograda, ali preko noći se izmenilo, i brzo je napredovao. Svaka mu čast - "zaslužio je" - samo ne znamo kako i čime?

Ovo se zbilo u vreme starog i bolesnog Patrijarha Pavla i Namesnika Radiča. Topalović odlično unovčava svoj položaj držeći pojedine sveštenike na velikim parohijama i tako se bogate na obostrano im zadovoljstvo. Veoma je gord i osion a veoma lukav izigravajući neku strogoću. Kao i njegov zemljak i imenjak Namesnik Branko Mitrović, i Topalović podržava samo svoje zemljake iz Bosne - kojih je takođe većina i u njegovom Namesništvu. Na žalost tako je stanje - to je poznato svim sveštenicima u Beogradu.

Protojerej Vladimir Vukašinović je Arhijerejski Namesnik, profesor na Bogoslovskom fakultetu, duhovnik u kapeli Sv. Petke i starešina crkve Ružice na Kalemegdanu. Ima mnogo funkcija i zvanja. Kakav je on kao čovek i sveštenik najbolje mogu posvedočiti protojereji i profesori Raša Popović i Dragomir Sando - čestiti ljudi i sveštenici koji su oklevetani, da bi Vukašinović avanzovao.

Protojerej Dragan Stanišić je Arhijerejski namesnik beogradski. Na čudan način postao je to nedavno - smenivši protojereja Dragomira Ubiparipovića. Pitamo se, koje su mu zasluge za ovo visoko zvanje, pored mnogo čestitijih i moralnijih sveštenika?

Patrijarh Irinej sa pomenutim Namesnicima i neposrednim ličnim okruženjem u Patrijaršiji - dozvolio je da na aktivnim i zavidnim parohijama u Beogradu i dalje ostanu penzionisani stariji sveštenici - koji primaju i penzije od PIO fonda a i prihode sa parohija - s tim što Patrijarhu mesečno uplaćuju određenu sumu u devizama! Protojereji Časlav Marinković, Slavko Božić, Trajan Kojić, Jovan Blagojević, Petar Lukić, Neđo Marjanović, Simo Kličković i mnogi drugi, kao penzioneri i dalje su starešine hramova gde kontrolišu i usmeravaju prihode crkvene.

Ovo je primer "poštenja" u Crkvi. Jedno priča patrijarh a sasvim drugo radi! Dok se Vlada Republike Srbije bori da se smanji nezaposlenost, a u SPC cveta mito i korupcija i nepotizam. Poznato je da je SPC vraćena mnoga imovina i nekretnine koje su bile oduzete, a sada Crkva ne plaća porez nikome. To se pitamo, da li se patrijarh i ostale vladike - budući da su i monasi - zakleti na bezbračnost i siromaštvo, kao i apsolutnu poslušnost Gospodu Hristu - da li se tih svojih datih zaveta u životu i na delu pridržavaju?

Danas vidimo da mnogi od njih žive u velikom bogatstvu, luksuzu i raskoši kako bi tek živeli da su se zakleli na bogatstvo " - kako je govorio blaženopočivši patrijarh Pavle.

Danas (3. Juna 2017. godine, prim. aut.) slavimo Sv. Cara Konstantina i njegovu Svetu majku Jelenu. SV. Car se borio za očuvanje čistote vere pravoslavne i jedne svete saborne i apostolske crkve, zato je i sazvao prvi Vaseljenski Sabor 325. godine u gradu Nikeji, na kome je ustanovljen simvol vere i kanoni naše crkve.

Pitamo se kako i šta danas ekumenisti i pacifisti u vrhu SPC rade na očuvanju prave vere i Svete Crkve, bogosluženja, njenih kanona, apostolskog i svetootačkog vekovnog predanja?

Mi, svetosavska deca i poštovaoci svetog vladike Nikolaja, Ave Justina, Ave Tadeja i patrijarha Pavla i svih naših svetih srpskih predaka, molimo srpskog patrijarha Irineja da se oslobodi nasleđenih napred pomenutih namesnika i lošeg okruženja i da izabere nove čestite, moralne, nekompromitovane, nepristrasne prave sveštenoslužitelje, koji će ga objektivno informisati, kako bi pomenute greške i nepravilnosti ispravili i sa pokajanjem, čistom verom i molitvom čestom i ispravnim životom i poštenim radom zaslužili milost božiju našem rodu i svim ljudima dobre volje u celom svetu.

Ovim našim dopisom želimo da posvedočimo istinito pisanje u "Magazinu Tabloid" o stanju i dešavanjima u SPC, sa željom i molbom da njegova svetost patrijarh Irinej ozbiljno ispita pomenute probleme i preduzme odgovarajuće mere, radi očuvanja ličnog autoriteta i ugleda naše svetosavske crkve - koji su danas prilično ugroženi.

S poštovanjem i velikom zahvalnošću, srdačno vas pozdravljamo želeći vam svako dobro od Gospoda, na dan SV. Cara Konstantina.

Dobroželatelji vernici Beograda i onepravdovani diplomirani teolozi.

A 1. Iskustvo jednog pravoslavnog vernika sa "činovnikom" SPC iz valjevske eparhije

Lažni vladika u "firmiranim" patikama

Sedmog jula ove godine, sa suprugom i devetomesečnom bebom, uputio sam se ka manastiru Jovanja u eparhiju valjevsku. Imali smo želju da posetimo manastir i ujedno da pozdravim trenutnog vladiku manastira, a mog poznanika iz mlađih dana Mihajla Bikovića, inače, rođenog brata poznatog glumca Miloša Bikovića.

Dolazimo do manastira gde na samom ulazu nailazimo na jednog monaha srednjih godina i izuzetno prljave mantije. Upitah ga da li je Mihajlo u manastiru na šta mi on daje odgovor: "...Vladika mislim da nije u manastiru a i ako jeste leži bolestan, a zašto ga trazite?". Rekoh mu da smo se poznavali ali da nemamo kontakt već više od petnaest godina.

Ušli smo u dvorište manastira i obišli crkvu. Prilazimo prodavnici u istom sklopu i tu nailazimo na starijeg monaha sa kojim započinjemo dugu i veoma poučnu priču. U sred razgovora, on me upita, zašto sam došao kad vidi da imam ćerku i suprugu (dolazi do zaključka da nemamo probleme poput onog da ne možemo imati dece itd.) Rekoh, u poseti smo manastiru i vašem starešini. Tu je malo zastao i kroz reči da gore pomenuti ima jako lepu priču "...za ljude koji imaju tih problema", malo mi postaje jasno da nešto i nije uredu u njihovom odnosu.

Zanemarujem njegovu konstataciju i krećemo ka izlazu. Zaustavlja nas isti monah i kaze da se čuo sa Vladikom i da mu je rekao da uskoro stiže i da bi bilo dobro da ga sačekamo, što smo i učinili. Nakon dvadeset minuta, na parkingu ispred, približava se auto marke Citroen C5, novije generacije i primećujem Mihajla koji telefonira. I tako u nedogled 45 minuta stojim tik uz njegov auto dok napokon nije izašao. Prvo na šta obraćam pažnju su Najk patike najnoviji model i telefon Samsung S8, takođe, čini mi se najnoviji.

Sve mi polako postaje sve jasno, ali 'ajde...Prolazi pored mene i naravno moje supruge i bebe u kolicima i ide ka monahu koji je stajao na kapiji. Razmenjuju par reči i okreće se ka meni i bez pozdrava niti bilo čega upita me:

"...Ko ste vi, zašto ste došli?". Pokušao sam da mu objasnim da se znamo ali da me je zaboravio posle toliko godina što je i normalno u tom periodu sam bio dete. I kažem mu da smo došli da obiđemo manastir i posetimo njega on mi odgovara "Eto, videli ste me!", okreće leđa i ulazi u manastir. Ostajem skamenjen ispred zidina manastira u čudu sa suprugom i bebom. Bez poziva da uđemo, da budemo gosti manastira, kako i dolikuje i kako smo u svi ostalim svetinjama dočekivani sa ljubaznošću i ljubavlju.

Ovde ne, to nije bio slučaj ovog puta. Šta da pomislim, video je dete i znao da nemamo problema te i ne možemo biti njegove mušterije. Tako skamenjen sedam u auto i krećem za Beograd. Tu mojim iznenađenjima nije kraj. Narednog dana se obraćam Srpskoj pravoslavnoj crkvi u nadi da će mi pomoći, ali ne. Od centrale preko sekretara, Sinoda, pomoćnika Patrijarha Irineja, svuda dobijam odgovor da nisu nadležni i da mi ne mogu pomoći već da se obratim direktno eparhiji valjevskoj gde taj manastir i pripada.

Naravno, bezbroj mejlova i poziva i tamo svaki put kad pozovem kažu mi da ostavim broj i da će me neko pozvati od nadležnih. To već traje evo 16 dana. Jutros doživljavam još jedno poniženje i mislim da je stvarno dosta. Pozivam opet eparhiju valjevsku i javlja mi se čovek koji ne želi da se predstavi, kaže da su mejlove pročitali da moj broj imaju i da mora da mi prekine vezu zato što žuri! Zamislite bezobrazluk. Eto pouka i poruka ljudima (vernicima) da imamo posla sa đavolima a ne sa predstavnicima (slugama) Božijim...Verujte ništa lošije u životu nisam doživeo, još pogotovo što sam i ćerku imao nameru da krstim tu i da doniramo manastir, ali posle svega do toga sigurno neće doći.

U međuvremenu saznajem da dotični čak nije ni Vladika, kako ga u tom kraju oslovljavaju ostali monasi, već Protojerej (najviši monaški čin u Pravoslavnoj crkvi). Svakako takva osoba nikako ne zaslužuje da bude i to što jeste

Zoran Ros, Beograd