Epizoda 103

 

Zoran Milojević

 

Dok u meni snage ima još, dok sam normalan mozgom, vezan mislima za moga blaženopočivšeg Dragomira i njegovog čiču, neću prestati da govorim i pišem.

Sve lažne "kombinate", sve lažne "proizvodnje", sva lažna obrazovanja, sva batinanja, potkačivanja, špijuniranja, sva lažna prvoboraštva, sve lažne diplome, sve lažne radnike, seljake i intelektualce, sve, sve, sve je to ostavština srpskom narodu od testamentalnog ostavioca svojim đacima-Saveza komunista Srbije. O Kosovu i metohiji kao najvećem komunističkom zločinu neću ni da govorim.

Sve gore navedeno je zid kroz koji Srbi ne smeju više da prođu. Dosta je glavom kroz zid, obiđima ga već jedanput!

Istu suštinu ima i moja polemika sa Dušanom Janjićem, da je Kosovo i Metohija pod okupacijom, kako sam ja to tvrdio, a on mislio kako je štetno po Srbiju tako misliti i govoriti. Dušan Janjić je desetljećima radio u CK SKJ. Jednom komunista, uvek komunista!

Andrić je Njegoša nazvao tragičnim junakom kosovske misli. Ove godine treba obeležiti i proslaviti dvesta godina Njegoša. U Srbiji se to ne planira, ostavismo Njegoša Crnogorcima da postane ono što nije nikada bio. Hoćemo li protiv Njegoševe volje? On nas je naučio ko smo, a mi ga guramo u nedra onih koji nisu što i on.

Sve više je turista po Beogradu. Jedan od njih je izjavio da ga zadivljuje beogradska opuštenost. Ne znam da lu u "opuštenost" spadaju i otvoreni šahtovi, neoprana spoljašnost lokala, napukli troroari u upali asfalt, prljave i prašnjave klupe u parkovima, razvaljene korpe za otpatke, stari automobili...

Dobro je da ne ulaze u išarane autobuse i tramvaje, kao ni u "osećajne" gradske toalete".

A, što jeste, jeste, na svu "opuštenost", dodajemo i opštu ljubaznost i uverljivu gostoljubivost prema njima. Rekao bi čovek, iz noktiju nam izbija otmenost!

Hoćemo za prijatelje Palestince i Izraelce. Hteli bi smo ruski i nemački kapital, pustili bi na obradivu zemlju Emirate i azilante, šili bi smo italijanske haljine i turski džins, sastavljali bi i korejske televizore i kineske telefone, delili bi ljubav i sa EU i sa Srbima sa Kosova i Metohije. Bojim se da je to mnogo tereta za malo ruku. Stavljamo mnogo jaja u jednu korpu!

Pričaju nam da "požuri polako" idemo ka oporavku ekonomije. Govore da će svi kriminalci u zatvor a svi političari su na slobodi. Tvrde da smo u većoj ljubavi "sa regionom", a svi proterani Srbi su još u Srbiji. Žalimo što nas ovog leta napušta predstavnik EU, Vensan Dežer, a ne pominjemo hiljade svršenih maturanata koji ovoga leta odlaze da bi nam narednih decenija svraćali za Božić ili Uskrs. kako oni nas divno lažu! Ali, oseća se sve jače: sipaju mnogo vode u vino!

Čitao sam pre neki dan stenogram iz 1971. godine sa zatvorene sednice Broza i srpskih liberala. Dobio sam mučninu od izgovorenih reči Latinke Perović, koja se toliko posipala pepelom, da je potrošila sav tadašnji pepeo!

Kada je danas slušam kako pokušava da izigrava srpsku savest, dođe mi da joj podviknem kao onaj zao duh iz bajke: "...Daj, babo, glavu! Daj, babo, glavu""

Stigla nam je i kraljica Aleksandra, žena kralja Petra Drugog Karađorđevića. Sada svi srpski vladari počivaju u Srbiji. Neke smo mi ubili, neke su nam ubili, ali je zahvaljujući njima i Srbija ostala čitava. Čak i oni koje smo ubili ostavili su nešto Srbiji.

Žao mi je što o svim našim kneževima, despotima, kraljevima i carevima, mlade generacije znaju malo ili ne znaju ništa.

Za to što mlade u Srbiji, stari srpski vladari ne zanimaju, krivi su predsednici republike Srbije. Svaki je od njih uzeo nešto dobro Srbiji. Jedan je uzeo državnost, jedan dostojanstvo, jedan samoljublje! Ostali su nam sakrili ime koje još ne možemo da nađemo.

-Nije Tito bio tako loš!

Provociraju moga druga Drakčeta u kafani, a on im odgovara:

-Kakav je bio takvu je i zemlju ostavio. Svi smo hteli skok u budućnost, i to skok s motkom, samo što se niko nije hvatao za motku, sem narodne milicije!

Na Kosovu ništa novo! Samo mi sa severnog Kosova znamo: Sa srpskim  zabludama - na lomaču i neće se desiti kiks! Iz vatre, iz plamena, izleteće ptica feniks! Ona će se smejati sačuvanim osmehom s naših lica!