Beli kriminal

Zdravstvo: tamo gde nema ni prebijene pare uvek ima poneki milion evra

 

Organizovani kriminal je hormonalni poremećaj

 

Para za pljačku u našem zdravstvu ima još dovoljno. Posle izvlačenja miliona iz republičkog budžeta sada su medicinski funkcioneri počeli da se zadovoljavaju i otvaranjem običnih kafana. A sve to, naravno, o trošku obveznika zdravstvenog osiguranja

 

Milan Malenović

 

U zdravstvu nema para. To je tačno samo kada je u pitanju plaćanje lečenja pacijenata ili isplata plata zaposlenih. Kada je u pitanju krađa para ima više nego dovoljno.

Sredinom oktobra Narodna skupština je donela Zakon o radu Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova. Interesantno je da pomenuta Agencija posluje već pune tri godine i da je za to vreme od obavezne članarine koju plaćaju svi lekari, zdravstveni radnici i ustanove u Srbiji pribavljala oko pet miliona evra godišnje. Kako su te pare korišćene niko ne zna s obzirom na to da je do pre neki dan Agencija radila mimo zakona.

Direktorka Agencije Snežana Manić još je 2007. godine obećavala da će se raspisati konkurs za prijem saradnika. Umesto toga, svoje poslušnike Snežana je birala razgovorom u četiri oka. Nju je, takođe, bez ikakvog konkursa na to radno mesto dovela njena komšinica iz Niša, a danas državna sekretarka u Ministarstvu zdravlja Nevena Karanović. Pošto se uglavila u direktorsku fotelju, Snežana je zaposlila jednu svoju rođaku iz Užica, a na mesto pravnika primila je već penzionisanu gospođu Desanku Radulović, koja čak nema ni položen pravosudni ispit.

Kako se vidi, rad onih koji troše pare u zdravstvu ne kontroliše se, osim ako se pare ne troše na lečenje. U slučaju da redovnom učeniku koji je već napunio 18 godina popravi zube bez participacije, zubar mora iz svog džepa da nadoknadi nenaplaćane usluge. Međutim, kada Manićka raspodeljuje godišnje po pet miliona evra za nepostojeću Agenciju, to nikoga ne interesuje.  Republički zavod za zdravstveno osiguranje već godinama ne obavlja finansijsku kontrolu rada domova zdravlja, jer su na čelu tih ustanova provereni članovi DS i G17.

 

Medicinske nekretnine

 

Po odlasku sa mesta direktorke, Svetlana Ceca Vukajlović proglašena je tehnološkim viškom u RZZO. Petar Stojković, čovek zadužen za kontrolu finansija i RZZO-a i zdravstvenih ustanova, upućuje dopis Ministarstvu zdravlja u kojem pita da li Ceci Vukajlović može da bude isplaćena otpremnina zbog odlaska iz državne službe. Dopisom od 11. oktobra 2010. br. 08120-7475/210 generalni sekretar vlade Tamara Stojčević daje mišljenje da bivšoj direktorki treba da bude isplaćena nadoknada zbog raskida ugovora u visini od tričavih 25.000 evra.

Istovremeno, država nema para da nadoknadi specijalističke studije za nekih tridesetak lekara, iako je EU već prebacila novac za njihovo školovanje. Reč je o specijalistima za javno zdravlje koji su obučavani na Medicinskom fakultetu Beogradskog univerziteta. Iako su na specijalističke studije poslati o trošku Evropske unije i po rešenju Ministarstva, ovim lekarima se pri obračunu plata stečena specijalizacija ne uzima u obzir.

Ova priča liči na običnu akciju udomljavanja visokih funkcionera, koji nekako moraju da dopune mesečni prihod. Platu i honorar za predavanja na takvom doškolovavanju uredno su dobijali: Vesna Bjegović, predsednica UO Instituta Batut i šefica pomenute katedre, neizbežna Svetlana Vukajlović, koja je isto kao i njen ministar Tomica Milosavljević bila gostujući predavač, a nije zaobiđena ni Tomičina pomoćnica Snežana Simić, koja je, izgleda, i najbolje upoznata sa načinom trošenja novca uplaćenog iz evropskih fondova i namenjenog tom projektu.

I drugi su se dosetili da bi astronomski honorar, u stvari, mito od farmaceutske industrije, mogli da proknjiže kao honorar za predavanja ili "naučne" radove. Dr Predrag Peško se jednoj svojoj prijateljici nedavno pohvalio da mesečno na ovaj način zaradi i do 80.000 evra. On je, naime, u komisiji za nabavku hirurškog konca! Možemo onda samo da zamislimo koliki su "honorari" Ljubiše Rakića iz Agencije za lekove, ili Đure Macute zaduženog za uvoz hormona.

Za one kojima su se izmakle zlatom ovako plaćane savetničke funkcije, partijska elita se potrudila da iznađe druge izvore prihoda. Ako ne može drugačije, a onda putem otvorene pljačke i otimačine.

Samo godinu dana posle reizbora, sa funkcije direktorke Zavoda za transfuziju smenjena je dr Snežana Drašković. Zvanično je kao razlog navedeno da je nesavesno poslovala, mada dr Branislava Belić, predsednica UO, nije dozvolila da se protiv sada bivše direktorke podnese krivična prijava. Kriva je, ali i nije kriva, kako se uzme. Snežana je, međutim, kako saznajemo, smenjena ne zbog propusta u radu, već zbog nesnalaženja sa nekretninama.

Zavod za transfuziju krvi u blizini Hrama svetog Save u Beogradu raspolaže približno jednim hektarom zemljišta, na koje je oko bacila domaća građevinska mafija. Bivša direktorka nije umela da razume zahteve vremena, pa je na njeno mesto doveden čovek sa vizijom. Već 6. oktobra u Zavod stiže dopis Republičke direkcije za imovinu broj 463-51/2009, potpisan od strane direktora Bratislava Pejkovića, kojim se potvrđuje da se Direkciji obratila advokat Gordana Stanković, a koja, navodno, zastupa preduzeće Monarh d.o.o. iz Beograda. Razlog ovog obraćanja je utvrđivanje pravog imovinskog stanja nad pomenutim zemljištem kako bi ono moglo da bude predato firmi Monarh radi dalje izgradnje.

Bivšoj direktorki bila je čudna zamisao da je za hektar građevinskog zemljišta u strogom centru Beograda Zavodu trebalo da bude dato tridesetak kvadrata poslovnog prostora. Njenom nasledniku, kao ni Republičkoj direkciji, ništa nije predstavljala činjenica da se pomenuta firma Monarh d.o.o. iz Beograda ne nalazi na spisku Agencije za privredne registre. Reč je, dakle, o fantomskoj firmi sa kojom domaće institucije najozbiljnije pregovaraju o trampi zemljišta u glavnom gradu. Nekretnine koje su naši donatori svojevremeno i doslovno platilikrvlju sada treba da budu poklonjene nepostojećem preduzeću iza koga se krije neki domaći tajkun. Možda će Stankovićeva kao advokat umeti istražnim organima da objasni ko je njen klijent.

Svi ovi naši vrsni medicinari su, izgleda, krađu učili još na Medicinskom fakultetu, gde kao da postoji predmet Obrlati i opljačkaj.

 

Medicinski kiseli kupus

 

Dragan Pantelić je diplomirani pravnik i upravnik CIBID-a koji vodi knjižaru i fotokopirnicu na Medicinskom fakultetu. Kada je dekan ovog fakulteta dr Vladimir Bumbaširević nedavno "nesmotreno" bio odsutan, gospodin Pantelić je od Saveta Fakulteta saznao da je odlučeno da knjižara sa višedecenijskom tradicijom postane kafana.

Pri tom, stručne službe su svoj predlog potkrepile lažnim finansijskim izveštajima. U knjigovodstvu se, naime, na kartici Kluba studenata, tj. lokalnog kafića vodi i pomenuta knjižara. Tako ispada da ona ne ostvaruje nikakav prihod.

Čak i da je tako, zar Medicinski fakultet nije obrazovna institucija koja treba da ima i knjižaru i biblioteku iako ne ostvaruju posebnu zaradu. Ili Fakultet treba da otvara kafanu?

Zanimljivo je da je dekan Bumbaširević odobrio finansijski plan za ovu godinu, po kome je kafiću, tj. Klubu studenata trebalo da bude isplaćeno 3,5 miliona za ugostiteljski materijal, a knjižari samo 1,6 miliona za štampanje udžbenika. Akademska ustanova koja se bavi prodajom "deset sa lukom" umesto edukacijom!

Direktor Pantelić je odavno od Fakulteta tražio da se deo prihoda preusmeri u stvaranje sopstvene štamparije udžbenika i nastavnih sredstava, ali su nadređeni odlučili da se lukrativni poslovni prostor dodeli nekom ugostitelju, a da se knjižara preseli u podrum dekanata, među kace s kiselim kupusom koji će budući mehandžija da servira pijanim profesorima.

Muž sekretara Medicinskog fakulteta Jelene Šantrić već je o trošku Fakulteta nabavio svu potrebnu opremu za kafanu. Isti taj gospodin je zaslužan i za nepotrebno sređivanje parka ispred dekanata, u šta je investirano petnaestak hiljada evra. Malo šlihtanje dekanu za odobrenje kupovine aparature za točenje piva, a sve o trošku praznog republičkog budžeta.

Pa onda, živeli!

 

 

 

 

Prihodi od umrlih

 

Pre nekoliko godina sa mesta direktora Zavoda za transfuziju krvi smenjen je Gradimir Bogdanović. Razlog je bio sledeći: svojim izmenama programa kontrole krvi doveo je do toga da je sidom zaraženo nekoliko pacijenata, između ostalih i jedna beba, inače siroče.

Bogdanovićeva smena je usledila tek pošto su dokumenta o njegovom nesavesnom radu bila izneta za govornicom Republičke skupštine. Danas je ponovo angažovan u Zavodu za transfuziju krvi, ovog puta na mestu pomoćnika direktora za sve medicinske sekcije.

Branislava Belić, predsednica UO Zavoda za transfuziju krvi koja je "amnestirala" direktorku Drašković, danas je na mestu potpredsednice Skupštine Vojvodine, kao i na još nekoliko dobro plaćenih funkcija. Prihodovanje na umrlim bolesnicima nije jedini izvor finansija za naše mile i drage vlastodršce.