Nemaèka
Ultimatum: Nemaèka je hrišæanska, ko to ne prihvata
promašio je mesto boravka
Ništa od multi-kulti
Tradicionalno konzervativni
Bavarci prvi su posle bivšeg berlinskog senatora
skrenuli pažnju na probleme
neintegracije stranaca u nemaèko društvo i odluèili da tome stanu na kraj.
Nemaèkoj je potrebna nova strategija doseljavanja, pošto joj u bliskoj buduænosti preti nedostatak struènjaka, a u toj strategiji nema mesta za pripadnike stranih kultura, koji,
prema sadašnjim iskustvima, ne žele i ne mogu da se integrišu
Fridrih Emke,
dopisnik iz Frankfurta
Predsednik bavarske vlade Horst Zehofer (CSU) veæ duže
je vreme pod snažnim politièkim pritiskom. Debata o položaju stranaca u Nemaèkoj,
kao i razgovori o položaju Nemaèke u svetu kao da su prolazili pored njega. Doskoro.
Bavarska ima poseban položaj u Nemaèkoj. Bivša
kraljevina od uvoðenja republikanskog sistema nosi naziv Slobodna država
Bavarska i odlikuje se specifiènostima koje je izdvajaju od ostatka
Nemaèke. Bavarci su na te specifiènosti ponosni iako nikada
ne dovode u pitanje ni svoju pripadnost nemaèkoj naciji niti svoje mesto
u nemaèkom savezu. Po teritoriji, ovo je najveæa savezna pokrajina u Nemaèkoj,
u kojoj pored Bavaraca žive i potomci drugih staronemaèkih plemena, kao što
su Franci.
Naziv Bavarska (nem. Bayern), preko latinskog Baiuvaren, proistekao je iz
keltskog ili slovenskog naziva jednog plemena - Bojara. Svoju delimiènu
nezavisnost u okviru Nemaèkog carstva Bavarska je stekla veoma rano, a posle Napoleonovih osvajanja
postala je kraljevina. I danas Bavarci s poštovanjem govore o svojim
monarsima posmatrajuæi ih kao predstavnike posebne bavarske kulture. Naslednici kuæe Vitelsbaha
i dalje uèestvuju u bavarskom javnom životu, iako nemaju politièkih
aspiracija.
Hrišæanstvo - nemaèko merilo
Posle II svetskog rata na podruèju amerièke
okupacione zone u južnom delu Nemaèke formirana je stranka Hrišæansko-socijalna unija (CSU), koja je od
poèetka u koaliciji sa Demohrišæanskom unijom (CDU) stvorenom na
ostatku nekadašnje Zapadne Nemaèke. CSU je striktno pokrajinska, bavarska stranka, koja na izborima uèestvuje
iskljuèivo u granicama Bavarske, u kojoj se sestrinska CDU ne kandiduje. Na
saveznom nivou ove dve stranke su u veèitoj koaliciji.
CSU se oduvek smatrala èuvarem bavarske tradicije. Bavarci su
katolici i veoma konzervativni, kao uostalom i drugi alpski narodi. Porodica,
crkva i država su glavni orijentiri u životu svakog Bavarca.
Sledeæi ovaj konzervativizam, CSU je od rata naovamo jedina vladajuæa
stranka u Bavarskoj. Za života njenog najpoznatijeg lidera, kontroverznog Franca Jozefa Štrausa,
predizborna raèunica je uvek glasila 55 plus odsto odnosno najmanje 55 odsto
glasova.
U poslednje vreme je došlo do naglog opadanja popularnosti ove
nekada neprikosnovene stranke. Èak ni formula 50 plus odsto više
ne izgleda realna i mnoge voðe CSU sa zebnjom oèekuju
sledeæe pokrajinske izbore i gubitak apsolutne veæine.
Horst Zehofer je aparatèik bez harizme. Odlièno
se snalazi u partijskoj kombinatorici, ali ne poseduje privlaènost
neophodnu da za sobom povuèe biraèe. Nema ni ideje ni
energiju koji bi pokazali da je voða sposoban da zemlju izvuèe
iz nedaæa u koje je zapala zajedno sa celom Nemaèkom.
Nasuprot njemu, u unutarpartijskim borbama stoji Karl Teodor, baron
od Gutenberga, okretni savezni ministar odbrane. Ka Te, kako ga zovu
prijatelji, majstorski uspeva da sprovodi skoro šizofreniènu
politiku pocepanu izmeðu nemaèke unutarpolitièke potrebe da povuèe svoje vojnike iz Avganistana, i spoljnopolitièkih
obaveza prema NATO saveznicima, na prvom mestu Amerikancima. Svojom domišljatošæu
je veæ više puta pokazao da je talentovan politièar s kojim treba raèunati
i u buduænosti.
Da bi saèuvao presto partijskog i pokrajinskog voðe, Zehofer je morao da se
aktivira, a za temu svog nastupa je izabrao u poslednje vreme veoma atraktivno
pitanje stranaca u Nemaèkoj.
"Multikultura je mrtva", uzviknuo je nedavno Zehofer na sastanku Mladih
Unije. "Naši pogledi na svet su hrišæanski, i to je merilo svakodnevne kulture u Nemaèkoj." Prisutni su ga pozdravili aplauzom,
jer slièno misli i nemaèka kancelarka Angela Merkel (CDU). Isto to je pisao i Tilo
Saracin u svojoj poslednjoj knjizi, samo što petao koji prvi
zakukurièe završi u loncu. Saracina su prvo prognali iz Nemaèke
banke, gde je bio èlan Upravnog odbora, a onda su ankete pokazale da 80 odsto Nemaca deli
njegove stavove.
Odmah posle ovog nastupa Zehofer je dobio jasnu i glasnu podršku
Angele Merkel, koja je 15. oktobra poruèila: "Mi smo vezani
za hrišæansku sliku èoveka. To je ono što nas èini ovakvima. Onaj ko to ne prihvata promašio je mesto boravka", rekla
je šefica CDU-a i aktuelna kancelarka na regionalnom sastanku stranke u
Berlinu.
Uslov svih uslova integracije je uèenje jezika, a to ne èini ogromna veæina doseljenika iz
neevropskih zemalja. U meðuvremenu je i turski predsednik Abdulah Gul preko turskih novina u
Nemaèkoj pozvao svoje sunarodnike da uèe jezik domaæina.
Kada su u pitanju doseljenici iz evropskih zemalja, problem u vezi s
integracijom postoji jedino kod izbeglica sa Balkana, i to posebno meðu
Romima i Albancima. Svesni da svakog èasa mogu da budu vraæeni
u zemlju porekla, oni se ne optereæuju pitanjima integracije u
nemaèko društvo. U ovom trenutku oko 12.000 ljudi oèekuje svoju deportaciju iz
Nemaèke na Kosovo, od tog broja njih 10.000 su Romi.
Zehofer i zvanièna nemaèka politika za njih ne vide nikakvo rešenje u Nemaèkoj.
Sve što je nemaèka vlada spremna da uèini za ove izbeglice je gotovo simbolièna novèana
pomoæ pri povratku na Kosovo. Ove osobe nisu briga Nemaèke, smatra se u Berlinu, veæ zemalja iz kojih
potièu.
Turci
socijalno neupotrebljivi
Nemaèka briga su oni koji tek dolaze. Po nekim predviðanjima, veæ 2011. Nemaèkoj æe biti potrebno pola miliona kvalifikovanih stranih radnika. Ko je pod tim podrazumeva?
Nemaèki ministar Gvido Vestervele poruèuje: "Kao država
mi imamo jasno razumljiv interes da se zapitamo koga pozivamo da živi
u Nemaèkoj." Njegovu ideju dalje razraðuje predsedavajuæi Mladih
Unije Filip Misfelder u intervjuu èasopisu Rheinische
Post: "Potrebne su nam pozitivne migracije koje æe da stimulišu tržište rada, a ne da optereæuju socijalnu državu". Dalje, smatra Misfelder, Zehofer je u
svojim novim izjavama "pogodio žicu velikog broja ljudi".
Deo na koji se odnosi ovaj kompliment je Zehoferovo jasno odbijanje daljeg
dovoðenja ljudi iz stranih kultura. Prema njemu, Turci su nesposobni da se
integrišu i nisu društveno korisni. "Iscrpljena je spremnost daljeg
prihvatanja migranata u naš socijalni sistem," zakljuèuje
Misfelder.
Posle Saracina, Nemaèka na pridošlice gleda sasvim drugaèije, ili kako je to Merkelova
naglasila: "Greške poèinjene poslednjih 30-40 godina ne mogu preko noæi
da se isprave". Konzervativna Bavarska je prva, kroz usta svog
premijera koji se bori za politièki opstanak, zvanièno svima stavila do znanja da je Nemaèka
posveæena evropskim i hrišæanskim vrednostima. Eksperiment nazvan multi-kulti društvo i zvanièno
je proglašen mrtvim.
Fale, ali da li su sposobni
Nedostatak struènjaka je vidljiv u ovom trenutku privrednog oporavka. Strukovna udruženja upozoravaju da trenutno nedostaje 36.000 inženjera i 43.000 IT specijalista. Sledeæe tri godine, kako smatra savezna
vlada, nedostajaæe 85.000 inženjera i 70.000
struènjaka prirodnih nauka. Sveukupno æe tada biti potrebno 330.000 novih akademskih graðana.
"Samo kod graðevinskih inženjera imamo prirodni
gubitak od nekoliko hiljada godišnje, jer ih više odlazi u penziju nego što završava studije," poverava èasopisu Frankfurter Rundschau Hans-Peter Kajtel, predsedavajuæi Saveznog udruženja nemaèke industrije.
Problem koji je postavljen
pred nemaèke vlasti glasi: koje
inostrane diplome i svedoèanstva mogu da se prihvate
i u kojoj meri. Odgovor je jasan jedino kada su EU državljani u pitanju, ali pošto njih nema dovoljno da
popune rupe na nemaèkom tržištu rada, glavna debata se vodi po pitanju pridošlica iz evropskih zemalja izvan EU odnosno koliko su oni kvalifikovani za
rad u Nemaèkoj.