Kontrastav
Kako se "balkanska zver" uopšte našla iza italijanskih rešetaka
Ima
li Srba izvan kaveza
Tamo gde je elitna liga po kvalitetu iza
najzaostalijih zemalja, gde su izjednaèeni
korupcija i regularnost takmièenja, gde kadrovskoj strukturi i
fudbalskim radnicima i funkcionerima najviše pristaje uniforma zebre, gde razni "menadžeri" postaju vlasnici
fudbalskog roblja još dok piški u pelene
Miroslav Vislavski
Ko su vinovnici najnovijeg pucanja
fudbala u Srbiji? Da li su huligani uzroènici najnovijeg zla s
kojim se susreæe
fudbal ili su oni posledica samoživog, uspavanog i
uljuljkanog u kolevci vlasti, državnog i fudbalskog
rukovodstva. Kakva je šteta po državu, a kakva po fudbal
od cirkusa koji je prireðen u Ðenovi?
U kakvoj su vezi dogaðaji u Ðenovi s onima koji su
prethodili par dana na beogradskim ulicama, kada su se ponosili prkosni pederi
pod zaštitom
svojih patrona i partnera iz srpske vlade? Da li je reè o fašistièkoj
gamadi, kako ekstremne pojedince kvalifikuje jedan od prvaka petooktobarske prevare
Nenad Èanak,
ili je reè
o poslednjim pokušajima
odbrane ljudske i nacionalne èasti i dostojanstva?
Razumni i pristojni ljudi teško
shvataju i još
teže
pravdaju postupke "balkanske zveri", kako je italijanska
javnost nazvala predvodnika "bunta u Ðenovi".
Oni to ne èine
i ne pokušavaju.
Jednako se groze njihovih postupaka, kao što pojedine politièke
protuve na "sluèaju Ðenova"
uzimaju poene larmajuæi i "najenergiènije
osuðujuæi"
divljanje nabildovanih i tetoviranih likova koji zastrašujuæe deluju u snu, a kamoli
u kavezu stadiona iz kojeg su bezuspešno pokušavali
da izaðu.
Slike sa ekrana koje prikazuju razjarenost maskiranog navijaèkog voðe ovih
dana zamenjuje izoblièeno lice i larmanje nekadašnjeg autonomaša kome
je Ðenova
dobro došla
za novi rokenrol. Tako je svoje akcije nazivao Nenad Èanak u vreme kada je bio na èelu "vojvoðanskog
pokreta" protiv Slobodana Miloševiæa. Politièki
profiter, koji sa skromnim biraèkim telom punu deceniju
uživa
u vlasti, najpogrdnijim imenima naziva sve one koji se nalaze kontra policije
koja obezbeðuje
pedere i sve koji su krenuli put Ðenove da podrže
svoju nacionalnu selekciju. On ne pravi izuzetke. Svi su "navijaèi"
"klerofašistièki ološ"
i "fašistièka
gamad"! Po njemu, "neæe ulica rešavati
državne
probleme" niti æe "država
dozvoliti da fašistièka ološ ugrožava
sistem". Zaboravio je da je on pre desetak i više
godina isto tako kao što to èine i oni koji se
protive naturanju pederastije veæini graðana
Srbije, koji u tome ne vide šta je to èini
ponosnom, udarao po loncima i šerpama, duvajuæi u pištaljke
i u ono što
su mu njegovi prijatelji na èelu sa kumom Miodragom
Kostiæem
i pobratimom Nenadom Opaèiæem obezbeðivali
da bi bio u kondiciji. Javno je poruèivao Slobodanu Miloševiæu da æe ga
obesiti na Terazijama... I nikom ništa! Ko je to još mogao
da kaže,
a da nije imao "razumevanje" i bio u vezi sa onima
koji su Petog oktobra, predvoðeni Lukiæem, prešli "na
stranu Vilotiæa",
kako bi to Radovan Treæi u liku Zorana Radmiloviæa rekao za one koji su
izdali.
Ko se èemu opirao
Dakle, kada je poput besnog vepra narogušen
urlao u studiju uticajnih televizija, nipodaštavajuæi
pravo neke druge manjinske grupe da voli fudbal, a ne osobe istog pola, Èanak
je osuo arsenal uvreda na raèun fudbala i onih koji
danas èine
najveæu
i najupadljiviju populaciju na stadionima. A kada je jedan od ukljuèenih
gledalaca obraæajuæi se
voditeljki konstatovao da je u studio dovela "kretene" momentalno je bio
iskljuèen!
Èanak
može
da vreða
hiljade onih koji su deo fudbalskog folklora, makar bili i agresivniji - onakvi
kakav je bio i sam njihov kritièar sa svojom
"uglednom i slobodarskom" infrastrukturom
revolucionara Petog oktobra 2000. godine. A kada se na njegov raèun, i
najviše
zbog njegovih kvalifikacija, posegne za "neprimerenom reèju",
to se smatra skandaloznim primitivlukom gledaoca koji je pozvan da glasa za
utisak nedelje. Oèigledno
je da ni Èanak,
ni njegovi koalicioni partneri, ni njihove televizije nisu svesni da je na
sceni bunt kome je uporište u navijaèkim
grupama. Ako je pre deset godina bio uokviren u montiranom i od stranih službi plaæenom
Otporu iz koga su se izlegli razni likovi savremene srpske politièke
pozornice, zašto
danas u prodatoj i rasturenoj zemlji ne bi mogli neki novi "otpori"
da se organizuju pa makar i na stadionskim tribinama. Umesto crne zastave sa
pesnicom Hitlerjugenta, momci sa stadionskih tribina razvijaju zastavu
borbe protiv okoštale
vlasti i despotskog jarma. Ako su oni autentièni izraz socijalnog
siromaštva
i besperspektivnosti preostale mlade populacije, kako ih doživljavaju
oni koji se ne slažu sa kvalifikacijom da je reè o teledirigovanim
huliganima koji razbijaju i ruše sve pred sobom, onda
je to možda
šansa
i milionskom sastavu besposlenih ili najamnih radnika i poniženih
penzionera.
Znaju svi petooktobarski revolucionari da
revolucija nije jeftina i da je prava prilika kada se pune džepovi
i gradi pozicija za buduæu vlast. Zato bez
posebnog pokriæa
optužuju
nezadovoljnu mladost da je finansirana od kriminalaca, narko bosova ili
fudbalske mafije. Ako u tome ima trunke istine, po èemu je to prljaviji
novac od onog koji nam je zemlju rasturio i doveo nesposobnjakoviæe na èelo
gradilišta
gde se projektuje demokratska država. S jedne strane,
nesposobnjakoviæe,
a s druge, virtuoze i maðionièare za
punjenje svojih bankovnih raèuna i sopstvenih džepova
pod plaštom
pljaèkaške
demokratije.
Desetog oktobra, kada je "uspešno
protekla Parada ponosa", upuæena je jasna poruka
vlastima i njenim pionima. Tom prilikom su nagovešteni moguæi dogaðaji u
buduænosti
i dalja radikalizacija graðanskog nezadovoljstva.
Zato su neredi u Ðenovi
dobro došli
vlastima da satanizuju onih 6.000 protestanata protiv parade pedera.
Dešavanja i haos u Ðenovi,
èini
se, treba posmatrati, pre svega, kao obest onih koji su se namerili da se u
Fudbalskom savezu Srbije naprave promene i da Tomislav Karadžiæ
kao najodgovorniji za novo posrnuæe srpskog fudbala siðe sa
scene zajedno sa svojim satelitima u rukovodstvu ove organizacije. Takoðe,
razvoj dogaðaja
na ulicama Ðenove
pre utakmice, posebno scene sa Vladimirom Stojkoviæem ukazuju na to da su
razni ugledni "menadžeri" i "gazde"
upleli svoje prste u "zaštitu svojih interesa".
U tom pogledu je naèinjena šteta i nacionalnom timu,
Savezu, a ponajviše
demonizovanoj Srbiji. Strašno je što
zbog nekoliko desetina "strastvenika" surovog izgleda, ispašta i
dalje se kompromituje srpski narod. Da li æe neko ikad razuveriti
veliki broj malih Italijanèiæa tokom njihovog
sazrevanja da Srbi
nisu tako strašan
narod kakvi su oni koji su se predstavili kao Srbi u kavezu. I ne samo mališane na
stadionu... Jer užasne
scene "junaka" u kavezu
danima se okreæu na svim nacionalnim i komercijalnim
televizijama u svetu. Propaganda kaže da su to Srbi!
Ima onih koji radi odbrane poèinilaca
i pravdanja nereda posežu za iskustvima Engleza koji su bili
najagresivnija i najsurovija navijaèka populacija na svetu.
Pojednostavljeno, možda imaju pravo. U suštini, ne treba da porede
startnu poziciju Engleza i Srba u minule dve decenije... Kome nije jasno o èemu je
reè, ne treba ni objašnjavati.
Nemojte
da prihvatite, molim vas
Nastavlja se sa taktikom kompromitovanja Radomira
Antiæa
i optužuje
se kao nemoralan što
traži
zaštitu
svojih prava i interesa pred sudom. Kao da Karadžiæ to ne bi èinio
da je na mestu Antiæa. Uostalom, zanimljivo bi bilo razotkriti tajnu
nastanka poslovne imperije predsednika FSS. Tada bi moralisanje na raèun bivšeg
selektora srpske reprezentacije koji se drznuo da traži ono što mu
po ugovoru pripada, a što mu nije dozvolio da odradi niko drugi do
Tomislav Karadžiæ poprimilo
stvarnu težinu
optužbi.
Demagoška
podmetaèina
da Antiæa
interesuje samo novac preobrazila bi se u istinu da svako ko drži do ponosa i
dostojanstva svoje liènosti ne beži sa megdana. Naprotiv!
Prema tome: zašto
bi bio greh Radomira Antiæa da se bori za svoje
narušeno
pravo i interes kada je izbacio i poslednji argument svevišnjem predsedniku za
svoju smenu, pristajuæi na korekciju ugovora.
Interesantna je i manipulacija javnošæu da
je Tomislav Karadžiæ
ponudio ostavku na mesto predsednika FSS. Kome on to nudi ostavku? Onima koje
je izabrao!? Pa logièan je negativan odgovor rukovodstva koje mu se
podalo i koje je, navodno, "zanemelo na iznenadnu
ponudu koju je saopštio predsednik"!
Ako je svestan sopstvene odgovornosti i
spreman da je snosi, kako je to javno saopštio kada je pokrenuo
kampanju u Johanesburgu protiv Radomira Antiæa, nema "nuðenja"
ostavke. Ona se neopozivo i bezuslovno podnosi. Podnosi se fudbalskoj javnosti
koja to od njega zahteva. Potvrðeno je to veæ onda
kada se prenemagao i kolebao koji potez da povuèe u "sluèaju
selektor", sa poèetkom kvalifikacija za
Evropsko prvenstvo. Celokupna javnost se protivila smeni Antiæa, na èelu sa
igraèima
reprezentacije i publikom na stadionu, koju nisu èinili "huligani",
veæ
zreli navijaèi. To su potvrdila i ispitivanja javnog mnjenja. Ali on je tada
govorio da neæe
navijaèi
voditi politiku i odluèivati o njegovom statusu, veæ je to
stvar organa FSS! Njegov drug Boris danas kaže da huliganstvo neæe
nadvladati državu,
koja æe
biti u Evropskoj uniji 2014 - ako na izborima poverenje dobije Demokratska
stranka!?
Možda se i Tomislav Karadžiæ
sprema za novi mandat uprkos tome što je povukao mnoge loše
poteze. Najodgovorniji je što neæemo
biti na predstojeæem
Evropskom prvenstvu, što nemamo leka za nasilje na stadionima i van
njihovih tribina u kojima su akteri sa tribina, što nam je elitna liga po
kvalitetu iza najzaostalijih zemalja, što su korupcija i
regularnost takmièenja
u odnosu znaka jednakosti, što je kadrovska
struktura i profil fudbalskih radnika i funkcionera takav da bi im najbolje
pristajala uniforma koja asocira na zebre, što razni menadžeri i "menadžeri"
postaju vlasnici fudbalskog roblja još dok piški u
pelene, što
se poboljšanje
i obnova fudbalske infrastrukture "ostvaruje"
po Dinkiæevom
modelu - lipši
magarèe
do zelene trave.
Kuda idu
kola
U nastaloj
situaciji fudbalsko rukovodstvo izbegava da se suoèi sa sopstvenom odgovornošæu. Tomislav Karadžiæ i njegovo podanièko društvo oèigledno nije sagledalo
uzroke koji radikalizuju prilike. Stvari su se zakomplikovale sve zbog sujete
Karadžiæa i nekontrolisanog uzimanja prava da po
modelu despota vlada srpskim fudbalom. Zaista je povlaèio katastrofalne poteze u "sluèaju selektor" i uz to manipulisao
organizacijom i javnošæu. Pouzdao se u podršku državnih organa i državnih èinovnika, u jedan broj korumpiranih
novinara i medija koji primaju donaciju Saveza ili nekih "nevladinih
organizacija", a kola mu idu u kontrasmeru. I umesto da se povuèe, on svojim prisustvom produbljuje agoniju i srlja u
propast povlaèeæi sa sobom ono malo preostalog
kredibiliteta koji nosi fudbal u državi koja je posrnula na
svim poljima i njenim segmentima.