Zadnja strana
Volim i kasu i masu
Piše: Tomislav Karadžiæ,
prvi èovek srpskog fudbala
Moje pleme Karadžiæa je stalno na nekom iskušenju! Ili prosveæujemo
nesprosveæene, ili predvodimo i patimo u ime èitavog naroda, ili robijamo
po evropskim standardima, i sve tako.
Ali ja bih ovde samo u moje ime da prièam... Imao sam nekad neku
benzinsku pumpu, dobro mi je radila, fine pare sam zaraðivao.
Istina, nisam ja neki šeik. Pa šta može
jedan Crnogorac kolonista da zaradi u Subotici, gde ima sirotinje svih nacija i
vera?
Ali, nekako ti se ja obogatim...
Bila mutna voda, mutno vreme, a u takvim se vodama i vremenima ponajbolje
snalazim. Evo, kako onda, tako i danas. Hvala bogu velikome i svetome Vasiliju,
ovo æe da potraje. Mislim, ove promene, prevrati i te stvari. E, ništa
mi milije nema nego kad èujem da æe neko smaknuæe da doðe, da æe neka sila državna odozgo da padne. Ja sam takve vazda najsrdaènije
doèekivao! Malo budem jatak, neku godinicu-dve, pritajim se, pa ti onda izaðem
sa mojim politièkim štiæenikom, to jest on sa mnom. Isprsimo se tako, pa onda moj politièki štiæenik
kaže da je gospodin Karadžiæ jedna dika i ponos našeg
fudbalskog pregalaštva.
Prihvatam i ja te visoke ocene s visokih mesta. Uglavnom, imam obièaj
da kažem kako je divno raditi u fudbalu. Kako i ne bi? Svi su tu. I popovi i
lopovi, i predsednici, i državni sekretari, i najgori kurvini
sinovi, i najšarmantnije barabe! Zaista, nema života van fudbala, ja vam
to odgovorno tvrdim!
Evo, ako æemo pravo, ima li išta lepše nego kad huligani naprave skandal meðunarodnih razmera, i to
toliki skandal da je èak i mene strah bilo pa sam morao u policiji da propevam o èemu
je reè, i da je to sve bilo jer èovek èoveku
duguje za neki transfer koji nije naplaæen.
E, sad, ko je kome menadžer
i ko je kome tu gazda, ja ne bih da ulazim. Ne ovom prilikom. Ovaj, ako bih da
potrajem još neku godinicu na ovom mestu i u ovoj zemlji, onda stvarno mislim
da ja nemam ništa s tim.
Rekla mi je jedna poverljiva osoba: Tole, ti si kriminalac, to se odmah
vidi, ali ništa se ne sekiraj, ima ovde i gorih od tebe. Pa
još reèe: Tole, ti vidi da nešto uradiš, idi na neku operaciju da ti promene lièni opis, to je toliko oèigledno da si šef fudbalske mafije da se ne može sakriti ni finim
reèima (a uzgred, kad si davao izjavu iz Ðenove za televiziju, zamalo ti duša nije ispala iz
nosa, usrao si se od straha, nisi bio živ
dok se kuæe nisi dokopao, a ni sad nisi naèisto).
Eto tako... Mislim, nije meni lako. Ako obræeš
neke pare, driblaš neke ljude, voziš neke džipove, kriješ neke raèune, glumiš neku velièinu i važnost, onda tebi nema druge nego da se držiš na
vrhu. Vrh, brate, a ne blato, brate! Je li tako? Jeste, naravno, lièno
sam na iskušenju i nema potrebe da neko traga za novim istinama.
Evo, stiglo mi je nedavno i jedno anonimno pismo od nekog amaterskog
guslara. Piše ovako, evo èitam vam: "Mili Tole, mnogo me zabole, što æeš
brzo u tamnicu dole"... I tako dalje, da ne citiram, ima toga, nego hoæu
da kažem, kako ovo ljudi imaju dušu, kako su surovi, zašto
ovako na èoveka, to jest mene, koji sam svoj život posvetio fudbalu, i od
fudbala uzeo samo koliko mi treba a ne koliko dušmani misle da sam
uzeo. Pa je posle Tole majka i otac fudbalskog podzemlja. Nije taèno,
to sa ovoga mesta poruèuje! Jednostavno, sve što obavljam i sve što
sam do danas obavljao, obavljao sam odozgo! Kakvo podzemlje, molim vas, kakve
gluposti mi prièate! Ja mrak oèima ne mogu da vidim, podrume, æelije i te stvari! Nemoj da
mi neko to još jednom pomene, goniæu ga putem graðanske parnice!
I još nešto...
Ja bih nekako da ovo malo potraje. Zašto da ne?! Baš
nam je divno. Igramo u Evropi. Gospodin predsednik navija za Partizan,
koji je takoðe u Evropi. Šta nam to fali pa ne možemo da se složimo
da ja budem još dugo tu gde jesam? Ako neko misli da mu nisam dovoljno platio, slobodno
neka se javi, ja mu tvrdu veru dajem da æu izvršiti
dokapitalizaciju gde god treba.
Pa mene su ovde izabrali "...da postrižem
gdje je predugaèko, da odlijem gdje je prepunjeno", a ja sam jadan sve suprotno radio.
Napunio kasu, zapustio masu. Možda je trebalo da odvojimo jedan fond za
finansiranje nenaplaæenih potraživanja divljih i pitomih menadžera? Ozbiljno mislim. Što
da ne?! Ja sam imao tih ideja, kad veæ poslujemo s ljudima raznih
vera i obièaja. I sigurno bih se u taj posao ugradio, da se ne lažemo,
ali bih ja rešio problem. Nego neæe da me puste, a da su pametni i da kažu: "Ajde ti, Tole,
preuzmi sve komande, i gazduj kako ti tvoj preostali moral kaže",
ja mislim da bih sve doveo u red. Ne bi bilo nemira na stadionima ni na ulicama.
Što se parama plati nije skupo.
Ali ne sluša mene više niko. Oæe da me smaknu. Govore da sam peæinski èovek,
kromanjonac, da nosim buzdovan preko leða i saterujem ljude u peæinu.
Svašta se prièa.
A ja vam kažem da vi poštenijega lopova od mene neæete videti još
dugo. Pa sad me smenjujte koliko vas volja.
Kad bi se sad postrojili ovi moji Crnogorci, i ja s njima, recimo, Bata Kan
Kan Buturoviæ i drugi znani i neznani, ja mislim da bi oni imali razumevanja za mene,
ali ne preko zemljaèke linije niti po babu i strièevima, i sigurno bi mi
rekli: batali, Tole, nije ovo 'oðe za tebe da se sekiraš,
no se ispravi, provjeri raèune, podmiri bitange i idi na odmor u
bratsku Italiju, pa odatle sitnu knjigu piši, i pomeni svakoga koga si
potpalio, te im prijeti odatle, iz Mletaka (oni se tijeg Latina najviše
straše!).
Bog me ubio ako ja ne bih imao njihovu podršku, i to
plebiscitarnu, jednoglasnu. I svi su, da pošteno reèem,
nekako snalažljiviji od mene. Ja sam se malo previše otvorio. Sako mi je
stalno raskopèan, a leða slabo èuvam. A to nije dobro za jednog visokog fudbalskog radnika stalno
zaposlenog izmeðu fudbala i budala.
Eto, ovo mi je bilo negde na duši, i morao sam da izgovorim
dok je još imam, jer kako je krenulo, ni nju više neæu
imati. Dosta mi je milosrða. Niti kome verujem, niti tražim da mi se veruje.
Uostalom, lopta je okrugla, to svi znamo.