Pljačka

Poveriocima RTB Bor, deset godina oduzeto pravo naplate potraživanja, a zatim im se danas nudi 10 odsto tog potraživanja, koje bi se isplatilo u narednih pet godina

Pljačka na srpski način (ili, kako RTB Bor planira da se razduži za 1,2 milijarde evra)

RTB Bor, kao Holding i njegova zavisna društva: Rudnici Bor, Rudnik Majdanpek i Topionica i Rafinacija, ušli u predstečajni postupak sa ukupnim obavezama od 1,2 milijarde evra i sa Unapred pripremljenim planom reorganizacije (UPPR) nude isplatu od 10 odsto, uz otpis potraživanja od 90 odsto, s tim da u narednih pet godina isplaćuju po dva odsto. RTB Bor u UPPR planira da poveća obim proizvodnje katodnog bakra za 88 odsto u prvoj godini primene plana, a za to nema nikakvog oslonca u rudarskim kapacitetima.

Miodrag K. Skulić

Rudarsko topioničarski basen Bor podneo je Privrednom sudu u Zaječaru Predlog za pokretanje stečajnog postupka reorganizacijom u skladu sa Unapred pripremljenim Planom reorganizacije, jer su se za to stekli uslovi propisani članom 11. stav 2. Zakona o stečaju, odnosno RTB Bor ispunjava uslov prezaduženosti i prateće nesposobnosti plaćanja.

RTB Bor je prezadužen zbog visokog iznosa obaveza, koje na dan 31.05.2015. godine iznose 67 milijardi dinara (ili 560 miliona evra) za matično društvo, tj. Holding, i veće su od ukupne imovine koja se po likvidacionoj vrednosti na isti dan procenjuje na 51,8 milijardi dinara. A u tri zavisna društva (Rudnici Bor, Rudnik Majdanpek i Topionica i Rafinacija Bor) neto obaveze (bez međusobnih obaveza) iznose još 77 milijardi dinara (640 miliona evra), pa RTB Bor sa 1,2 milijarde evra ukupnih obaveza i godišnjim ukupnim prihodom od samo 242 miliona evra, koliko je ostvareno u 2013. godini (što je poslednji javni podatak objavljen u Agenciji za privredne registre), ne može se pred poverioce, jer su obaveze veće pet puta od ukupnog godišnjeg prihoda RTB Bor.

A 1. Najveći poverioci RTB Bor

na dan 31.05.2015. godine

(u milionima evra)

Borska banka u stečaju 228

Fond za razvoj R. Srbije 218

Agencija za osiguranje depozita 180

Elektroprivreda Srbije 132

NIS, AD, Novi Sad 44

Tri druge banke u stečaju 40

Lokalna samoupr. Bora i Majdanpeka 7

Ukupno ova potraživanja 946

EDC Kanada 148

Standard Bank England 35

Ostali komintenti 71

..............

Ukupne obaveze RTB Bor 1.200

Vlada Republike Srbije je 23.03.2006. godine donela odluku da restruktuiranjem privrednog društva RTB Bor bude prodata imovine, uz prenos njihovih dozvola za eksploataciju budućem kupcu njihove imovine. Ali se to do danas nije dogodilo. Neuspela prodaja RTB Bor holandskom konzorcijumu, koji je u Srbiji imao registrovanu firmu RTB Minerals and Metals, doo, Beograd, sa sedištem u Krunskoj 10, sa uplaćenim kapitalom od samo 41.294,10 dinara, koja je upisana u Registar APR-a, 7. februara 2008. godine. Iz Registra je ova firma brisana 27.05.2013. godine.

Ukupna vrednost stalne i obrtne imovine finansirana iz navedenih obaveza, a pored toga i iskazani gubitak iznad vrednosti ukupne imovine

U prvoj godini primene Unapred pripremljenog Plana reorganizacije vrednost stalne imovine RTB Bor iznosi 76 milijardi dinara (ili 630 miliona evra), a vrednost obrtne imovine 9,2 milijarde dinara (ili 80 miliona evra), dok ukupne obaveze iznose 143 milijarde dinara (ili milijardu i 200 miliona evra). Gubitak iznad vrednosti kapitala je 57,7 milijardi dinara (ili 480 miliona evra). Do sada nikad u poslovanju RTB Bora nije iskazan tako veliki gubitak iznad kapitala, pa se može zaključiti da je tek 31.05.2015. godine sačinjen pun pregled svih obaveza.

Obaveze prema Borskoj banci, AD u stečaju

Borska banka, AD u stečaju je od 13. februara 2004. godine i baš zbog njenog potraživanja od Rudarsko topioničarskog basena Bor, nije se mogao zaključiti ovaj stečaj. Na dan 31. maja o.g. matično društvo (RTB) imalo je obaveze prema toj banci u stečaju 5,4 milijarde dinara, Topionica i Rafinacija (TIR) dve milijarde dinara, Rudnik bakra Majdanpek 14,2 milijarde dinara i Rudnici bakra Bor 5,8 milijardi dinara, što iznosi 27,4 milijarde dinara ili 228 miliona evra.

Pored toga, RTB Bor, ima obavezi i prema još tri banke u stečaju: Beogradska banka 3,9 milijardi dinara, Jugobanka 458 miliona dinara i Anglo Yugoslav bank, London, kao filijali Beogradske banke 285 miliona dinara. I te obaveze, dostigle su skoro 40 miliona evra.

Sve ove obaveze, za četiri banke u stečaju, prema Unapred pripremljenom Planu reorganizacije u iznosu od 268 miliona evra, treba da budu otpisane 90 odsto, a da onih deset odsto bude plaćeno u pet godišnjih rata po dva odsto. To praktično znači da će se otpisati 241 milion evra, a da će se ostatak od 27 miliona evra, isplatiti u pet narednih godina po 5,4 miliona evra. Eto kako se postupa u interesu poverilaca Borske banke, AD u stečaju, pa i poverilaca četiri velike banke u stečaju (Beogradske banke u stečaju, Beobanke, u stečaju, Jugobanke u stečaju i Investbanke u stečaju). Na isti način je postupljeno i prilikom prodaje Železare Smederevo američkom partner za 23 miliona evra, kada su banke u stečaju, posebno Investbanka, zakinute za nekoliko stotina miliona evra.

Obaveze prema Fondu za razvoj Republike Srbije

Obaveze prema Fondu za razvoj Republike Srbije na dan 31. maja 2015. godine dostigle su 218 miliona evra, od čega pretežan deo čine obaveze matičnog društva, RTB Bor, ali je veoma interesantno da za obaveze nema banke garanta, niti hipotekarnog opterećenja, jer se date obaveze nikako ne bi mogale razvrstati u klasu tri, koja obuhvata neobezbeđene obaveze. Ako se usvoji ovaj unapred pripremljen Plan reorganizacije Fond za razvoj će biti prinuđen da otpiše 180 miliona evra svojih potraživanja, obzirom da je tim planom reorganizacije predviđeno da Fond za razvoj 18 miliona evra svojih potraživanja konvertuje u kapital RTB Bor. Prema tome, uz otpis od 180 miliona evra Fondu će ostati potraživanje od 20 miliona koje će naplatiti u narednih pet godina po četiri miliona evra godišnje.

Obaveze prema Agenciji za osiguranje depozita

Potraživanje Agencije za osiguranje depozita na dan 31. maja o.g. od Rudarskog basena Bor potraživanja u visini od 162 miliona evra, a kako se u konkretnom radi o državi, teret će pasti na sve poreske obveznike.

Elektroprivreda Srbije otpisaće 120 miliona evra Privredna društva u okviru poslovnog sistema EPS-a, EPS Snabdevanje, Jugoistok Niš, EPS Kolubara Lazarevac, Elektrodistribucija Majdanpek, potraživala su na dan 31. maja o.g. 15,8 milijardi dinara, ili 132 miliona evra, pa će po Unapred pripremljenom Planu reorganizacije, koji je podneo RTB Bor, EPS biti prisiljen da otpiše 120 miliona evra.

NIS, AD, Novi Sad otpisaće 40 miliona evra

Naftna industrija Srbije koja je energentima snabdevala RTB Bor ima ukupno potraživanje u iznosu od 44 miliona evra, pa će po ovom Planu reorganizacije, ukoliko bude usvojen od poverilaca svih klasa, biti prinuđena da u svom knjigovodstvu otpiše potraživanje od 40 miliona evra.

Budžet Republike i ministarstva otpisaće potraživanja u iznosu od 90 miliona evra

Poreska uprava Republike Srbije na dan 31. maja o.g. potraživala je od matičnog preduzeća RTB Bor, Rudnika bakra Bor, Rudnika bakra Majdanpek i Topionice i Rafinacije Bor, 25 miliona evra, Budžet Republike Srbije 5,8 Narodna banka Srbije 10,5, zatim Ministarstvo energetike i rudarstva 39, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstvo odbrane, zatim Republička direkcija za vode i Republička direkcija za robne rezerve, svi imaju milionska potraživanja. Teret ovog otpisa pašće na sve poreske obveznike.

Obaveze prema inostranim poveriocima dostigle iznos od 200 miliona evra

Pretežan deo današnjih obaveze prema inostranim poveriocima potiče iz ugovora zaključenog 2010. odine sa kompanijom SNC Lavatin o rekonstrukciji topionice i izgradnji fabrike sumporne kiseline, čija je izgradnja okončana u 2014. godini. Najveći poverilac RTB Bora iz inostranstva je kanadska firma EDC Export Development Canada sa potraživanjem od 148 miliona evra, koje je u matičnom društvu RTB Bor razvrstano u četvrtu klasu poverilaca, obzirom da je obezbeđeno garancijom Republike Srbije , a EDC takođe poseduje zalogu na potraživanje društva od trećih lica. U taj iznos nije uključena kamata, koja će se uključiti od 1. juna o.g. do dana plaćanja. Potraživanje kanadske firme se odnosi na investiciju u novu topioncu. Naravno da se na ovo potraživanje ne odnose, niti su Planom reorganizacije, predviđena bilo kakva umanjenja.

Pored ovog iznosa od inostranih poverilaca ističemo još i sledeća potraživanja: Standard Bank England, u iznosu od 35 miliona evra, Gerald Metals Inc i Red Metal AG, u iznosu od po nešto više od četiri miliona evra. Sva ova potraživanja razvrstana su u klasu tri, za koju je Unapred pripremljenim Planom reorganizacije, predviđen otpis 90 odsto.

Predstoji pripajanje zavisnih preduzeća matičnom društvu

Unapred pripremljenim Planom reorganizacije, kao nastavkom ulaska u predstečajni postupak Rudarskog basena Bor, planirano je da se zavisna privredna društva Rudnici bakra Bor, Rudnik bakra Majdanpek i Topionica i Rafinacija Bor, pripoje matičnom društvu RTB Bor i da, nakon toga, posluju kao jedinstven privredni subjekt. Danas je u ovom poslovnom sistemu zaposleno 4.820 radnika, od čega u RTB Bor 105, u Rudnicima bakra Bor 2.085, u Rudniku bakra Majdanpek 1.055 i u Topionici i Rafinaciji Bor 1.575.

Kakva se struktura prihoda očekuje u RTB Bor?

U prvoj godini poslovanja nakon usvajanja UPPR u RTB Bor očekuje se sledeća struktura prihoda: od prodaje bakra 81,50%, od prodaje zlata 12,50%, od prodaje srebra oko jedan odsto i od prihoda od uslužne prerade u Topionici i Rafinaciji 4,80 odsto.

Godišnji prihod potreban RTB Bor projecira se, nakon ovog ogromnog otpisa potraživanja, nezabeleženog u privrednoj istoriji Srbije, na oko 350 miliona evra, od čega 300 miliona evra od prihoda iz proizvedenog bakra, a to znači da je potreban nivo proizvodnje bakra iz sopstvenih rudnika, pri cenama od 5.900 dolara za tonu, tj. 5.200 evra, od 58 hiljada tona, koji RTB Bor ne može proizvesti u naredne tri do četiri godine. Nakon toga, ukoliko se sada otpočne sa investiranjem u rudarsku proizvodnju i modernizaciju opreme, moguće je da se u narednom petogodišnjem period ostvari i to borsko čudo, pod uslovom da sam Bog, održi na tom nivou cenu bakra na londonskoj berzi.

Planirano je strateško ulaganje u povećanje rudarskih kapaciteta sa strateškim partnerom

Okončanjem investicionog ciklusa rekonstrukcje topionice i izgradnje nove fabrike sumporne kiseline, čime je podignut kapacitet prerade na 400.000 tona koncentrata bakra godišnje, RTB Bor, ovim Planom reorganizacije predviđa povećanje rudarskih i flotacijskih kapaciteta za proizvodnju i preradu rude iz rudnika: Veliki Krivelj, Cerovo, Cerovo 2, Majdanpek i Jama.

Očekivana vrednost investicionog ulaganja 280 miliona USD. Investiciono ulaganje u proširenje i modernizaciju rudnika Cerovo 2, sa strateškim partnerom, planirano je UPPR u iznosu od 34 miliona dolara, uz obavezu strateškog partnera da celokupnu izvađenu rudu i njen koncentrat preradi u Topionici po ceni od 650 dolara za tonu.

Umesto da je u Rudarskom basenu Bor, paralelno bilo ulaganje u povećanje rudarskih i preradnih kapaciteta (topioničarskih i fabriku sumporne kiseline), rekonstruisana je topionica, ma da se govori o potpuno novoizgrađenoj topionici, a rude za preradu nema, pa je Institut za bakar još pre tri godine ukazao da se u konkretnom radi o promašenoj investiciji, jer Topionica ne može normalno raditi sa manje od polovine rude za topljenje. Sada se zahteva novo ulaganje od 280 miliona američkih dolara da bi se time obezbedila ruda za preradu u novoj topionici.

U samom Unapred pripremljenom planu reorganizacije nigde nema navođenja rudnika bakra u svetu koji rentabilno posluje, te koliki je u tom rudniku procenat bakra u rudi, a koliki je u pojedinm od četiri rudnika u basenu Bor-Majdanpek.

Načeli se ponovo dogoditi da se I za sledećih pet godina koliko traje period restruktuiranja, ne plaća utrošak električne energije, pa će se tada tražiti ponovni otpis 90 odsto tog nanovo nagomilanog potraživanja. Dok Naftna industrija Srbije, neće, kao preduzeće u većinskim vlasništvu ruskog partnera, dozvoliti više da energente isporučuje bez plaćanja. Kako stvari stoje Republika Srbija će isplatiti garanciju kanadskoj firmi ECD Export Development u iznosu od 148 miliona evra, uz sve pripadajuće kamate. Naravno, da se bez državnih potpora neće moći pronaći strateški partner koji bi u povećanje kapaciteta rudarske proizvodnje bakra uložio 280 miliona dolara.

RTB Bor u UPPR planira da će proizvesti više bakra za 88 odsto što predstavlja veliku ombanu javnosti

U 2014. godini RTB Bor proizveo je 38.100 tona katodnog bakra, od čega samo 29 hiljada tona iz sopstvene rude, 6,5 hiljada tona iz uvezenog koncentrata i 2,6 hiljada tona iz šljake.

Postavlja se razumno pitanje, kako je moguće, i u koje svrhe služi, plan od 52.821 tonu katodnog bakra i još 19.006 tona koji će se dobiti iz rudnika Cerovo u prvoj godini primene plana reorganizacije. Poznato je da je prema biznis planu u 2014. godini RTB Bor planirao da proizvede 45 hiljada tona katodnog bakra, a proizveo je samo 29 hiljada iz sopstvenih izvora, odnosno ukupno 38.100.

Dakle, sa planom od 71.827 tona katodnog bakra koji će se proizvesti prvoj godini primene plana reorganizacije obmanjuje se javnost, jer to bi značilo povećanje od 88 odsto, a za toliki obim jasno je da nema rudarske proizvodnje i da je neće biti u nekoliko narednih godina, jer se nije investirao u proširenje i modernizaciju rudnika, a da će strateški partner biti u obavezi da dugoročno nastoji da razvije proizvodnju finalnih proizvoda od bakra - žice i cevi.

Neko može reći da će se za povećane kapacitete Topionice i Rafinacije uvoziti koncentrat, a postavlja se logično pitanje da li cena 5.900 dolara za tonu, i njena tendencija daljeg pada, to dozvoljava.

Na drugoj strani da li će MMF i Svetska banka dozvoliti da Republika Srbija da garanciju strateškim partnerima za ulaganje u proširenje i modernizaciju rudarske proizvodnje u RTB Bor. Istovremeno u Planu reorganizacije ni reči o načinu privatizacije Rudarskog basena Bor. Po autorima ovog plana RTB Bor će večito biti pupčanom vrpcom vezan za Budžet Republike, odnosno fondove, agencije i EPS, kao državne institucije. Spajanje tri zavisna društva sa matičnim društvom RTB Bor, nije dovoljna mera, jer po tom umesto četiri srednja problema, organizuje se jedan veliki problem sa sindikalnim utemeljenjem uperenim protiv same države.

Banka Intesa, AD, Beograd potražuje 230 kilograma zlata!

RTB Bor garantovao je Banka Intesa, AD sa 230 kilograma zlata da će biti uredno vraćen uzeti kredit od RTB Invest iz Bora, privrednog društva pod kontrolom upravljanja RTB-a, koje je izvoznik bakra, za račun RTB-a. U prvoj godini rada, nakon usvajanja Plana reorganizacije, RTB Bor, planira da iz sopstvenih rudnika proizvede 1.233 kilograma zlata. Obračunato po ceni kg zlata od 39.867 dolara 960 kilograma zlata, pa je nerealni plan od 1.233 kilograma da će se proizvesti u prevoj godini primene plana.

Predstoji privatizacija IMP, doo, Majdanpek (tzv "Zlatare", Majdanpek), modelom prodaje imovine

Javni poziv za privatizaciju Zlatare, Majdanpek objavljen je 12. septembra o.g., nakon neuspelog poziva od 27 maja o.g. Kapital ovog privrednog društva je 40 odsto u vlasništvu RTB Bor, a 60 odsto u vlasništvu same Zlatare, Majdanpek, koji se u javnom pozivu u celosti kvalifikuje kao društveni kapital. Posle više javnih poziva za prodaju kapitala, ovo je javni poziv za prodaju imovine.

Početna cena za prodaju imovine, ne računajući u to zalihe srebra i zlata, iznosi 50 odsto procenjene vrednosti imovine koja se nudi na prodaju, a u nju je uključena fabrika Zlatara i fabrika Megaplast, sa ostalim građevinskim objektima i opremom, je 2.565.434, 55 evra. Ako se tome doda i vrednost zaliha, uz sniženje gore navedeno od 50 odsto, utvrđena je početna cena od 1.544.127,28 evra.

Kako su ukupne obaveze ovog društva prelaze 25 miliona evra, a celokupni kapital od samo sedam miliona evra odavno je izgubljen, Zlatara je desetak godina bila pod zaštitom od poverilaca, jer je uvedena u postupak restruktuiranja, i sada ukoliko uspe prodaja imovine, svi poverioci biće namireni sa manje od pet odsto, odnosno poverioci iz obligacionih odnosa (banke koje nemaju hipoteke) i dobavljači, kao i isporučioci energije i komunalnih usluga dobiće "dve nule". I od ovog privrednog društva Fond za razvoj potražuje 560 miliona dinara, a ostale državne institucije više od 695 miliona dinara.

A 1. Proizvodni kapaciteti otišli u stečaj i brisani iz Registra APR-a

U stečaj su otišli proizvodna preduzeća, koja su bila zavisna društva RTB Bor. Fabrika lak žice, doo, Bor u stečaju nakon stečaja iz Registra APR-a obrisana su: Fabrika ventila za pneumatiku, doo 14.07.2008, fabrika opreme i delova, doo 07.07.2015. i fabrika abraziva, doo 02.07.2008.