Zrenjanin

Ko može da spreči ludilo apsolutne neodgovorne vlasti u Zrenjaninu?

Režimske svečanosti i sindikalne nastranosti

Šta je najveća vrlina funkcionera u nas? Hrabro gledati u masu ispred sebe, masno lagati, i lagodno živeti na grbači bednih i poniženih podanika. Dobar primer za to su laži lokalnih funkcionera u Zrenjaninu, koji tvrde da na sve strane "cveta hiljadu cvetova", ali i slučaj divljanja korupmiranih režimskih sindikalnih funkcionera...

Zoltan Horvat

Ovogodišnji 16. po redu Inocoop, Sajam inovacija, kooperacija i preduzetništva u Zrenjaninu, doneo je novu „tonu" neodgovornih i nebuloznih izjava o navodnom procvatu poljoprivrede, koju „vide" samo uparađeni glasnogovornici ničega.

Svečano otvaranje sajma i pozdravne reči ministarke poljoprivrede, prof. dr Snežane Bogosavljević Bošković odisale su večitim sloganom: spas poljoprivrede je u inovacijama, kooperacijama i preduzetništvu, što baš ova i ovakva vlada tako nesebično radi... bla, bla, bla... Spisak lepih i nikad ostvarenih želja, u suprotnosti je sa katastrofalnom statistikom.

Ni ministarka se, valjda nema obavezu, ne meša u svoj posao, jer se hirurški precizno uništava proizvodnja i prerađivačka industrija zdrave hrane, a poljoprivrednici pretvaraju u jeftinu radnu snagu GMO „jurišnika" sa Zapada.

Samo idiot uništava sopstveno izvorišno blago, plodnu zemlju. Trenutno u Srbiji ima 1,6 miliona hektara obradivih površina, gde je 1,170 milion u privatnoj svojini, 300.000 u društvenoj, a 130.000 hektara u društveno zadružnoj svojini. Nazadnjačke lagarije o planovima i programima za „munjevit" preporod poljoprivrede, otpočele su 18. aprila 2012. godine kada je ministar saopštio da vlada obećava navodnjavanje na 1,4 miliona hektara, gde bi se za ceo projekat izdvojilo 3,4 milijarde dinara. Neodmereno obećanje ublažio je 27. jula iste godine Aleksandar Prodanović, direktor Republičke direkcije za vode, izjavivši da je cilj 2017. godina i 1,1 miliona hektara pod zalivnim sistemom. Prva godina nazadnjačke vladavine obeležilo je strateško izdvajanje čak 5 miliona dinara za navodnjavanje u Srbiji!

Od veličanstvenih projekata i planova, osta samo kontinuitet masnih lagarija apsolutno nezainteresovanih za opstanak poljoprivrede. Projekat Voda Srbije strateškog opredeljenja u domenu korišćenja voda za navodnjavanje trenutno zadire u 2021. godinu, gde se navodi da se moraju iskoristiti kapaciteti vodnih područja Dunava (475.000 hektara), Save (132.560) i Morave (187.590), što čini 800.000 hektara, isplativih i bogom danih. Ministarka i svita oko nje pogubili su se u raskošnim projektima i planovima, jer realizacija dostiže cifru: ništa.

Rezultat ništa događa se i u Zrenjaninu, gde za navodnjavanjenije izdvojena ni žuta banka. Snažno pokretanje proizvodnje i prerađivačke industrije, isprazna fraza svake nove vlasti, dovodi do pitanja, koji su to prerađivački kapaciteti pokrenuti? Ne da nisu, neće ni biti, jer se na sve strane otvaraju samo marketi, supermarketi, mega-mega marketi... za raju koja ne može da kupi, jer... nema ni za leba.

Kanal Dunav-Tisa-Dunav, izgrađen dalekih šezdesetih, vapi i za vodnim podsistemima koji nisu urađeni. Ajd' podsistem, al' ni sistema nema, jer garnitura trenutnih bahatih vlasnika grada ima važnija posla, dovodi glavnu pevaljku za svečano otvaranje Gradskog Trga, i zahvaljujuje isključivo predsedniku stranke na opstanku u foteljama. Motke zrenjaninske raje još uvek „ne rade", a ovdašnji „utemeljivači" besperspektivne budućnosti, sluđeni od love sluđenih (sugrađana), slepo izvršavaju naređenja beogradske centrale.

Trenutno se na zrenjaninskim atarima forsira GMO soja. Nije problem posejati je, ali 20 godina traje zatrovanost genetski modifikovane zemlje, spremne da poljoprivrednike pretvori u najamnike na sopstvenoj zemlji. Gradonačelnik Čedomir Janjić isijava i blista od sreće uzimajući zvaničan intervju od glavne pevaljke, ali, nema razumevanja za preozbiljne španske investitore zainteresovane za otvaranje akva parka po principu: vi nama infrastrukturu, mi očas posla izgradimo po svetskim standardima, i nakon 10 godina vraćamo gradu na upravljanje...

Ivan Dević, pomoćnik gradonačelnika za finansije, tata-mata svih, za grad bezobrazno jeftinih trgovačkih investicija, „pomogao" je savetima gradonačelniku, da se ozbiljna španska ponuda odbije, pa se ovaj legendarni dvojac, uz malu pomoć nekih iz prateće svite, latio novog posla. Oni su, a ne znaju šta nisu i šta sve mogu tek da budu, eksperti i za izgradnju akva parkova, pa je za tu namenu iz budžeta već spremljeno 110 miliona dinara. Ponuda investitora iz Španije vredna 3.5 miliona evra glatko je odbijena, pa ostaje da se vidi kako zrenjaninski „čarobnjaci" sa (pre)malo para teraju sugrađane da sa tobogana oberu bostan.

Ima li neko normalan u Zrenjaninu da spreči ludilo apsolutne neodgovorne vlasti?

Radničko sportske igre - muljačina sindikalnih bosova

Ima li kraja izmišljanju „tople sindikalne vode"? Republički samostalni sindikat komunalno-stambene delatnosti, „vlasništvo" prebogatog predsednika Milana Grujića - Gruje, idealno je mesto za „proizvodnju" privatnih para. Legendarni Gruja, trenutno i neovlašćeni turistički operater, sam sa sobom pregovara i ugovara sindikalne radničko-sportske igre. Blizu 1000 sindikalaca boravilo je osam dana i noći u crnogorskom letovalištu Čanj (28.8. - 5.9.2015.), bacalo pikada, ganjalo lopte, i naravno, kupalo do mile volje.

Prvi dušebružnik članstva, pretpostavljeni, neprikosnoveni i(ne)omiljeni im Gruja, bez obavezujućeg ovlašćenja Ministarstva turizma i bez šifre delatnosti za organizovanje ovakve delatnosti, sklopio je ugovor sa firmom Rekreaturs za osmodnevno sindikalno druženje. S jedne strane potpisanog ugovora, Gruja sam, Bog ga napravio tako sposobnog, s druge Rekreaturs, al uz pomoć zakupca Adria Turist Service d.o.o.

U ugovoru piše da su se ugovorne strane obavezale na prevoz, smeštaj, iće i piće, ali, bez naknadno nakarikanih troškova se ne može zamisliti „uspešan" sindikalni kolovođa. Ispostavilo se da 125 evra kotizacije za svakog učesnika nije dovoljna para, pa je pridodato, bez ikakvog obrazloženja, po 6 evra. Hiljadu puta šest, lepa parica, po oprobanom receptu, najsigurnija u privatnim džepovima.

Ujdurma je kompletirana Grujinim ugovorom sa nepoznatom privatnom firmom iz Lazarevca, gde se po učesniku plaća dodatnih 35 evra na račun suđenja na sportskim takmičenjima. Cirka 35 hiljada evra, plus šest, na gomili četrdesetak hiljada evra od poslića-zajebancije sa članstvom. Luksuzni sindikalni troškovnik podneo je i izlet, avionski prevoz specijalnih gostiju do vinskog podruma plantaže „13. juli" u Podgorici, gde su se delile besplatne lekcije o pravilima ispijanja belog i crnog vina!?!

Ova sindikalna igranka sa članstvom nema zvaničan izveštaj, Gruja smatra da nema obavezu da objavi koliko su ukupno koštale RSI, nepoznat je i eventualni prihod, detalje sponzorskih ugovora zna samo ON, sindikalno božanstvo. U prikrivanju tragova pomaže mu tek nekolicina večitih saradnika, pažljivo odabranih. Branislav Jovanović je bio zadužen za skupljanje računa sa kafanskih stolova ispisivanje duplih dnevnica. Aleksandar Ilić, sekretar sindikata je kao puška spreman da i nakon izbora novog sekretara 26. septembra ostane na istom mestu, jer o tome brine njegov voljeni Gruja. Protivkandidatu, Dejanu Jeremiću, uglednom predsedniku sindikata KKP Beograd put osporava se i pravo na kandidaturu, pa je njegov ozbiljan elaborat o izlasku iz krize koja godinama trese ovu organizaciju parazita i profitera, mrtvo slovo na papiru.

I Milorad Kotur, samozvani, takođe prebogati predsednik pokrajinskog sindikata komunalno-stambene delatnosti, prirastao je za srce Gruji. Kotur živi u palati od kuće (cirka tri, četiri, pet...stotina kvadrata) u elitnom novosadskom naselju Bocke, u idiličnoj ulici Ruža i Jasmina. Iako je 2009. godine najuren iz sindikata, Kotur se uz Grujinu pomoć ponovo našao u povlašćenoj sindikalnoj fotelji. Uz sve ovo, sindikat kojim rukovodi iz Novog Sada nije reprezentativan, jer ga članstvo masovno napušta ogorčeno muljačinama sindikalnih bosova.

I Kotur je poznat po „radničko sportskim igrama" koje organizuje u svojoj palati u elitnom naselju, gde članovi sindikata učestvuju u dograđivanja Koturovog „carstva nebeskog".

Sindikalno razbojništvo bez sudskog epiloga i nastavak nesmetane pljačke 40 evra koje godišnje izdvaja svaki od 12 hiljada članova pokrajinskog sindikata, unelo je razdor i u ovaj sindikat. Ofirano šurovanje sa vlasnicima vlasti u Srbiji, Gruji, Koturu i njihovom omiljenom predsedniku Ljubisavu Orboviću, donosi ogromne privatne profite, benefite, službene automobile, šoping ture po inostranstvima za tuđe (sindikalne) pare...

Ako je za utehu, gospodin Gruja je u međuvremenu ipak, nešto uradio. Prestao je da nosi tange gaćice, što bi mogao biti prvi pouzdan znak da samo promene vode u svetlu sindikalnu budućnost.