Tabloid je pozvan

Moral kvaziakademika

Prof. dr Slobodan Marinković

Poštovani gospodine uredniče,

Javljam Vam se povodom napisa akademika Dušana Teodorovića u današnjem izdanju vašeg lista pod naslovom „Srbijom vladaju nekompetentni, a predvodi ih Vučić", za koji je podršku dao, kako je navedeno, predsednik Akademije nauka Vladimir Kostić.

Molim Vas da objavite moj komentar na ovaj članak.

Svako može, a i treba, da kritikuje vlast koja pravi greške, kako bi, nadamo se, te greške bile ispravljene, što bi smanjilo mogućnost pojave drugih grešaka, čime bi se održala pravna država za dobrobit našeg naroda. Ovo je pogotovo važno ako su u pitanju najviše državne i društvene institucije, naročito univerziteti. Međutim, kritičar vlasti mora najpre da raščisti situaciju u svojoj kući (Akademiji) i na Univerzitetu u Beogradu, što u članku nije spomenuto, pa ni nagovešteno.

Na čelu Univerziteta u Beogradu nalazi se rektor Vladimir Bumbaširević, koji je profesor Medicinskog fakulteta. Njegov otac je takođe bio profesor istog Fakulteta, dugogodišnji direktor Ortopedske klinike, i član Akademije. Vladimir Bumbaširević je bio direktor „svog" Instituta za histologiju, zatim dekan Medicinskog fakulteta i član Akademije nauka, da bi konačno postao rektor Univerziteta. Supruga Bumbaširevića je profesorka na jednoj klinici, njegov brat (koji me je svojevremeno lečio, na čemu sam mu zahvalan) je profesor na drugoj klinici, a njegov sin se zaposlio na trećoj klinici. Akademik Teodorović nijednom rečju nije spomenuo „moralni lik" rektora Univerziteta, kao ni pojedine skandalozne disertacije s državnih fakulteta koje odobrava Rektorat Univerziteta.

Na čelu Akademije nauka (SANU) je Vladimir Kostić, profesor Medicinskog fakulteta, čiji je otac takođe bio profesor istog Fakulteta, dugogodišnji direktor Dečije klinike u Tiršovoj ulici i dekan Fakulteta. Vladimir Kostić je, osim dugogodišnje funkcije direktora „svoje" Neurološke klinike, imao i funkciju dekana Fakulteta, člana važne komisije Ministarstva za nauku, predsednika Saveta Univerziteta u Beogradu i, naravno, članstvo u Akademiji. Inače, Kostićeva sestra radi na drugoj klinici Fakulteta, a njegov sin se zaposlio na Psihijatrijskoj klinici u Palmotićevoj ulici, čiji je direktor bila prof. dr Dušica Toševski, koja je (kakva „slučajnost!") novopečeni član Akademije! Spomenuti akademik Todorović nije komentarisao „moralni lik" svog predsednika, ali je naveo da ima njegovu podršku u kritici vlasti i privatnih univerziteta!

Srozavanje Akademije nauka (a naročito njenog Medicinskog odeljenja) počelo je pre nekoliko decenija, tj. onog trenutka kada je njen član postao Ljubiša Rakić koji je, naravno, profesor Medicinskog fakulteta. Rakić je, inače, bio poznat po tome što je svojevremeno, zajedno sa Panićem, ojadio „Galeniku" za ko-zna-koliko miliona dolara, o čemu je naša tadašnja štampa počela intenzivno da piše, ali je posle samo tri dana sve presečeno hirurškim rezom i nikada više nije spomenuto!

Ljubiša Rakić, koji je decenijama najveći prijatelj Vladimira Kostića, uveo je novi „kriterijum" za članstvo u Akademiji nauka, tj. lobiranje, lobiranje i lobiranje, bez obzira na vrednosti predloženog kandidata!!! Zahvaljujući tom „principu", u Akademiju su primljeni članovi svih dinastija i klanova Medicinskog fakulteta - da spomenem samo Vladimira Kostića (sadašnjeg predsednika SANU), Vladimira Bumbaširevića (sadašnjeg rektora Univerziteta) i Nebojšu Lalića (sadašnjeg dekana Medicinskog fakulteta). Vladimir Kostić, i većina ostalih članova Medicinskog odeljenja Akademije, prihvatili su Rakićev model. Zahvaljujući tome, nastavio se prijem u Akademiju novih članova dinastija i klanova s Medicinskog fakulteta - da navedem samo spomenutu Dušicu Toševski, kao i Marka Bumbaširevića (rođenog brata rektora Bumbaširevića!). Najzad, postoji još jedan model za „učlanjenje": ukoliko neko od nas profesora Medicinskog fakulteta izleči ili uspešno operiše nekog akademika, članstvo takvog profesora u Akademiji je zagarantovano! Zahvaljujući ovakvom ponašanju, Medicinsko odeljenje Akademije postalo je nacionalna sramota!

Ovo katastrofalno stanje u Akademiji teško je poboljšati jer se Akademija pretvorila u nedodirljivu tvrđavu, zapravo u državu u državi. Dovoljno je spomenuti klauzulu u Statutu Akademije da svako ko postane njen član, ostaje tu do kraja života! Ipak, leka ima, bar za početak. Naime, Akademiju uglavnom finansira ova država uzimajući od siromašnog naroda Srbije mnogo miliona evra svake godine za silne beneficije akademika i za njihove naučne projekte. Prema tome, država ima pravo da pojedinim kvaziakademicima oduzme i jedno i drugo, uz poštovanje odgovarajućeg principa. Naime, onim pojedincima koji, prema svetskim kriterijumima za članstvo u akademijama, nisu u trenutku konkurisanja imali minimalan broj radova u stranim časopisima, minimalnu vrednost zbira impakt faktora, ni minimalan broj citata - da oduzme sve finansijske beneficije i da prestane sa finansiranjem njihovih projekata.

Najzad, bio bih zahvalan akademiku Teodoroviću, koji nam se predstavio kao visoko moralna ličnost i akademik koji poštuje svetske principe u nauci i visokoškolskoj edukaciji, da komentariše činjenice navedene u mom dopisu. (Za svoj komentar, siguran sam, neće dobiti podršku predsednika SANU Vladimira Kostića).