Da
vam ja kažem
Saša
Đurović: Kad kučke biraju u vreme teranja
Šizofrenija,
kako to raspolućeno zvuči
Dok
sam pisala za "Press" uvek je najzanimljivije i najhrabrije, a iznad
svega beskrajno duhovite komentare pisao neki Sasony, ustvari SašaĐurović. I
tako smo se virtuelno sprijatelji. Uvek smo bili na istoj strani. Pljuvači
neukusa, foliranata, i polu-sveta. Branio me je Sasony od napada prostaka i
mediokriteta koji su čuvali svoju stranu
Jelena
Tinska
Kad
sam počela da pišem za blog "Sveta", opet se pojavio Sasony... Družili smo se.
Malo po malo postali smo virtuelno veoma bliski. Ali nikada se nismo
sreli.
I
kad se pojavio Facebook, evo ga Sasony... I tako sam odlučila da ga
zamolim za intervju. Sve virtuelno. Ja sam poslala pitanja… Sasony odgovore… I
fotku. Pa smo se malo
ispričali.
Sasony
se zapravo zove Saša Đurović i pisac je.
Gde
ste rođeni?
S.Đ.:
Rođen
sam u Nikšiću, u kom sam završio osnovnu školu. Posle završene srednje moralo se u vojsku. Pošto sam se, kao
čovek koji ne trpi autoritete, oslobodio vojske, otišao sam u inostranstvo, tako
da sam fakultet upisao tek sa 20 godina. Na FPN sam dao tri godine u roku, a
onda opet otišao u inostranstvo, a kako mi je tamo bilo veoma lepo, na tu
četvrtu godinu sam zaboravio.
Kad
ste počeli da se bavite pisanom reči?
S.Đ.:
Pisanjem
sam počeo da se bavim relativno kasno, tek u trideset i nekoj godini, trebalo je
da sazri to valjda, a i prilično sam perfekcionista i samokritičan pa vodim
računa o kvalitetu, generalno..
Šta
ste napisali do danas?
S.Đ.: Osim što sam napisao pregršt kolumni u srpskim
i hrvatskim nedeljnicima (Lider, Globus.. ) i priča koje su objavljivale
beogradske "Književne novine", napisao sam knjigu "Anatomija jednog posrnuća",
koja se bavi periodom od rata na ovamo, ali na jedan potpuno drugačiji način, od
stereotipnog Dragojevićskog, recimo. Upravo je prilagođavam scenariju za film
koji treba da režira Radislav Stanšić, praški đak. U tri najdarovitija pisca
srednje generacije na prostoru ex Yu, me je svrstao "Ferald tribune". Sem
toga imao sam izlet i u muzičke vode, na nagovor Marinka Madžgalja napisao sam
tekst za pesmu Flamingosa "Milo najmilije" koja je hit već par godina..
S.Đ.:
Naravno
da sam beskompromisan kad su društvene opservacije u pitanju, a i percepcija mi
je Bogu hvala, prilično dobra. Toliko da sam primetio da jedna Zorica Tomić,
koja je ime u sferi sociologije i
predavač na BU, onomad u Budvi, na pitanje "kakva je medijska slika u Srbiji?"
odgovara tako što citira Batu Trlaju i kaže: "Mala bara puno krokodila"! I niko,
ali baš niko joj se ne naruga zbog toga. Naravno da ima pravo da citira, al'
prof. na BU da citira polupismenog Trlaju, laka mu zemlja, malo je.. malo je
deplasirano..
Da
li ste imali problema zbog svog britkog jezika?
S.Đ.:
Zbog
britkog jezika imate problema i u građanskim, a kamoli u predcivilizacijskim
društvima kakvo je ovo u kome živimo. Imao sam problema, al' eto, kao primer
niko nije smeo da mi objavi kolumnu "Kad kučke biraju u vreme teranja", a koja
se bavila izborom Božidara Đelića za džeka godine 2005. Čovek je iz Pirota,
prosto nije, ni geografski, predisponiran da bude džek, al' eto on je (tada bio)
takav autoritet da me niko nije smeo objaviti.
Koliko
su pismeni naši TV novinari?
S.Đ.:
Iako
vi praktično nemate valjanog kolumnistu, pa se onda dižu u nebesa Pančići i
slične omorike i zimzeleni. Nerado priznajem da bi, Tijanić da se opet lati
pera, bio najbolji kolumnista sad kad Tirketa više nema.
S.Đ.:
Mi
živimo u fingiranoj demokratiji. Sem toga, nemojte misliti da je demokratija
savršeno uređenje. Balzak je rekao da "rđav je sistem u kom četiri idiota mogu
da nadglasaju pet genija". U potpunosti
delim stav. A i rođen sam istog datuma kada i Neron... koincidencija ili
ne...
S.Đ.:
Estradna
scena je promenada latentne prostitucije i idiotizma. Imate polupismene,
turbo-folk pevaljke, koje su uzor današnjoj omladini. One su obrazac, a u
psihijatriji se to zove učenje po modelu. Odlični su
modeli.
Šta
mislite o našim urednicima štampanih izdanja, čini mi se da su svi mahom iz
Bosne, ispravite me ako grešim?
S.Đ.:
O urednicima, vi to znate bolje od mene, to oko njihovog porekla, ali sasvim slučajno sam (sinoć, imao
komunikaciju sa urednicom magazina "Story", i kažem joj da ako ona DOBROVOLJNO
objavljuje Seku Aleksić na dvadesetak naslovnica da treba da se zabrine za svoje
mentalno zdravlje, a ako je prinuđena to da radi, da je razumem, al' mi je onda
žao. Ona je odgovorila da je lično ne voli, ali da će je stavljati na naslovnicu
dok god joj pomenuta prodaje novine.
I
onda, vi tu imate primer flagrante shizofrenije. Ona je ne voli, al' je
objavljuje svako malo na naslovnici novine koju uređuje - tako da stanje u
novinarstvu je jadno.
S.Đ.:
Naši TV novinari su angro nepismeni. Meni, za razliku od mnogih, nije problem da
imenujem, navikao sam da stvari nazivam pravim imenom, a navika se teško
odričem. Tanja Vojtehovski je PR "Pink" TV, a prilično je nepismena uz evidentnu
dozu servilnosti kada joj gostuje neko ko je autoritet, a skoro sam video jednu
čije ime ne znam koja pita Džajića "Kako je bilo igrati protiv
PeleTa?"!? Na B92 ste u
prilici da čujete da je danas
četiri stepenI, a premijer Dinkić kaže da je neki posao vredan dvadeset i
dve miljardI evra.
To
je katastrofa, egzemplar
nepismenosti, teror za iole pismene. Kao da se sistematski provodi proces
stupidizacije. Ako me pitate zašto, ne znam odgovor, al' znam da to dugo
traje.
Recite
mi top pet najgorih TV emisija koje su ispod nivoa
kulture?
S.Đ.:
Mogu
vam nabrojati ne pet nego 55, cenim da ih ima toliko koje se emituju na
nakaradnoj "Pink" televiziji. Naravno da prednjače nekakve "Grand parade"
gluposti i idiotizma na čijem čelu su oni sa kojim su se do juče sprdali iole
umni, Fahreta Jahić i onaj harmonikaš Sale Popović. Mada, kad bolje razmislim,
ovo je zemlja u kojoj su harmonikaši frajeri, i Karići su harmonikaši ako se ne
varam, a i Željko Joksimović, učeni harmonikaš, istine radi, zato deco diple u
ruke.
Top
pet TV voditelja koji nisu dostojni svoj posla?
S.Đ.:
Na
"Pink" televiziji imate te polupismene kreature koje su na vrhu brega gluposti,
ne bi ih nabrajao, jer je bitan redosled, ali recimo da su Dragana Katić i Ana
Mihajlovska tipični primeri ovoga o čemu govorimo, a istakao bih Jugoslava
Ćosića i Olju Bećković u
afirmativnom smislu, da ne bude da baš ništa ne valja.
S.Đ.:
Top
pet najgorih pevača. To je baš teško pitanje, jer teško je odlučiti se.
Turbo-folk kreketuše su bez konkurencije, mada i taj nekakav pop koji koketira
sa folkom je još gori, zato su na tom nivou Maja Nikolić, nekakav Amadeus bend,
pa čak i Ana Stanić, na koju, btw, posle estetskih zahvata Stoja neodoljivo
podseća.
S.Đ.:
Novine
su generalno loše, voleo bih da mi vi kažete bar jedne koje su ok. Politika sa
Smajlovićevom do juče i od juče sa Draganom Bujoševićem nije to što je nekad
bila. Mislim da je elementarni problem što nema novina koje su nezavisne. Ako
vas neko finansira on s pravom očekuje od vas da ispunjavate zadatke. A vi ako
ne pišete kako osećate i po sopstvenom nahođenju niste dobar novinar. Ali mnogo
je licemera koji su toliko ogrezli u samoobmani da su uvereni da su odlični
novinari iako pišu ono što im gazda naredi
S.Đ.:
Ovo su generacije bez budućnosti. Vidite samo ko su im idoli. Šta su im
parametri. Kakvi su im sistemi vrednosti. To je ono o čemu sam vam pre govorio,
neko je sistematski vršio i vrši projekat stupidizacije. I odlično mu ide, mada
ovo je oduvek bilo pogodno tle, ovde je obrazovanja oduvek falilo baš kao i
istine, a busanja u prsa, ispraznih
priča i pišanja uz vetar nikad nije manjkalo. To je prošlost, a prošlost je
jedino izvesna.
Kako
se oseća čovek koji se ne bavi politikom i kakve su mu šanse da živi i
preživi?
S.Đ.:
Politikom
se ne bavim, jer častan čovek se ne bavi politikom, a ja sam častan makar u
elementarnom značenju te reči.