Amerika
Džamija na "nultoj tački": trgovina
ili provokacija
Koga pale mrtve bliznakinje
Ko stoji iza
investitora koji bi da ulože oko 100 miliona dolara kako bi na samo 400 metara
od mesta tragedije podigli islamski centar sa sve džamijom? Isti oni koji su
krivci i za sam napad na Svetski trgovinski centar 2001. godine
Marko Vasić
dopisnik iz Amerike
Danima je na naslovima u celom
svetu dominiralo pitanje da li će fanatični sveštenik
iz Floride iz protesta zbog planirane džamije u blizini nekadašnjih
kula bliznakinja u Njujorku, javno da spali Kuran. Sva pažnja
sveta bila je usmerena ka ovom najavljenom događaju i zbog odabranog
vremena dešavanja - na devetogodišnjicu terorističkog napada 11. septembra
2001.
Dan uoči obeležavanja devetogodišnjice,
američki mogul nekretnina Donald Tramp ponudio je javnosti poznatom
vlasniku zemljišta na kome treba da nikne džamija, egipatskom biznismenu Hišamu
Elzanatiju, da od njega otkupi sporni plac. Elzanati, koji po sopstvenim
izjavama daje najveći deo sredstava za izgradnju džamije, ovaj predlog je
javno odbacio. To je momenat kada je cela zavrzlama postala interesantna za
medije.
Mobilni nekretninari
Istraživanja nekolicine njujorških novina pokazala su,
naime, da pravi vlasnik zemljišta nije pomenuti Elzanati, već
firma registrovana na adresi 552 Brodvej pod imenom Soho Properties.
Preduzeće je 2003. osnovao izvesni Šarif el-Gamal. Na web stranici firme
(kojoj u međuvremenu ne može da se pristupi) kao pretežna delatnost navedeno je očuvanje
realne vrednosti nekretnina, posebno u slučajevima gde "promena
cena stavlja u izgled porast vrednosti". Soho je tako svojevrsni
špekulant u domenu nekretnina. Iz ovog ugla posmatrano, izgledalo bi kao da je
cela priča o islamskom centru izmišljena kako bi zemljište
kupljeno za nekih pet miliona dolara bilo prodato po višestruko
većoj ceni nekome ko je zainteresovan da se tu ne gradi džamija.
Stvari su, međutim, dosta složenije.
Tridesetsedmogodišnji Šarif el-Gamal je prototip američkog
sna. I on, kao i njegov mlađi brat, Samir "Semi"
el-Gamal (takođe suvlasnik u Sohou), devedesetih su još radili kao kelneri u
njujorškim lokalima. Šarif je kelnerisao u restoranu Serafina, dok je
Semi posluživao u lokalu Tao. Kasnije je Šarif konobarisao u lokalu
nazvanom po košarkaškoj zvezdi Majklu Džordanu, odakle je otpušten jer
je pri dolasku na posao bio vidno alkoholisan. Sasvim netipično
za pobožnog muslimana koji bi da zida džamiju od 100 miliona
dolara.
Oba brata el-Gamal su poznata i pravosuđu
nekoliko američkih saveznih država i to najkasnije od 1994. godine kada su počeli
da se bave utajom poreza, ali i drugim finansijskim proneverama. Uz to je Šarif
1994. u Njujorku pred sudom priznao da je kriv za promovisanje prostitucije. U
jednom drugom sudskom postupku on je, međutim, pokušao
da se opravda tvrdeći kako nije namerno nokautirao svog kirajdžiju, izjavivši kako
je lice nesrećnog čoveka "moguće preseklo putanju moje pesnice".
Treći partner u Sohou je Nur Musa, bliski rođak
generalnog sekretara Arapske lige Amra Muse. Njihov zajednički
sainvestitor u poslu sa njujorškom džamijom, Hišam Elzanati, takođe
nije nepoznat pravosuđu. U američkoj štampi se već pojavio članak o njemu kao prevarantu, budući da je optužen
za prevaru osiguravajućih zavoda u ukupnom iznosu od 1,8 miliona dolara. Elzanati, koji iz jedne
zgrade u Bronksu upravlja medicinskim firmama, osiguravajućem
društvu State Farm Insurance fakturisao je posle saobraćajnih
nesreća potpuno nepotrebne testove. On je već osuđen
da jednom drugom osiguranju, Medicaidu, nadoknadi 331.000 dolara plaćenih
iznad svote za neophodna ispitivanja.
Jula 2009. Soho je za 4,85 miliona dolara kupio
zemljište sa zgradom u 47-51 Park Place u Njujorku, gde treba da nikne islamski
centar na 13 spratova, uključujući i džamiju,
i to na samo nekoliko blokova od ruševina Kula bliznakinja. Ceo projekat je
procenjen na preko 100 miliona dolara.
Već novembra 2009. Soho je u Njujorku kupio i višespratnicu od 10.000
kvm poslovnog prostora za 45,7 miliona dolara. Zanimljivo je da je prethodni
vlasnik zgradu platio 31,5 miliona dolara i to 2006, znači
na vrhuncu trgovine nekretninama pred izbijanje svetske krize. Braća
el-Gamal, znači, teško da su iskusni i vešti trgovci. Pre će biti da su perači prljavih para. Pitanje je samo - čijih?
Uloga CNN-a
Imam Fejsal Abdul Rauf, verski vođa
muslimana Njujorka, već je dao javnosti do znanja da ne namerava da podrži
izgradnju džamije koju planiraju braća el-Gamal i Elzanati. Po njegovim rečima,
nastupanje investitora nije u skladu sa uobičajenom praksom kada je u
pitanju izgradnja verskog objekta.
Pošto iza Sohoa ne stoji islamska zajednica,
nalogodavca i pravog finansijera treba potražiti na drugoj strani. Analitičari
koji prate američke medije već su primetili da iza ovogodišnje kampanje obeležavanja
terorističkog napada od 11. septembra stoji medijski gigant CNN sa svojim potrčcima.
Kao što je svima poznato, ova televizija se često pojavljuje kao nezvanični
glasnogovornik Bele kuće.
Istovremeno, kada je najavljena izgradnja džamije koju,
kako vidimo, ni sami muslimani ne priželjkuju, medijima se obratio Barak
Obama dajući svoju snažnu podršku verskim slobodama u Americi, koje, po njegovim rečima,
obuhvataju i pravo na izgradnju bogomolja. Njemu su se pridružili
i drugi predstavnici američkog političkog
establišmenta pozdravljajući ono što se ni ne planira.
Istovremeno, kao predstavnik hrišćanskih
fundamentalista, pojavio se sveštenik jedne do tada nepoznate crkve iz Floride
preteći da će u znak protesta protiv džamije u blizini mesta gde su islamski
fanatici ubili nekoliko hiljada Amerikanaca, spaliti Kuran i to na sam
11. septembar. Ovo se, naravno, nije desilo, ali je zato dalo neophodni
šlagvort političkoj eliti Amerike da podseti kako se u Avganistanu vodi rat protiv
islamskih terorista, a ne protiv svih muslimana. Zanimljiv je tajming podsećanja
na antiteroristički rat: ono dolazi baš u trenutku kada se u Americi rasplamsava debata o tome da je ovo
najskuplji rat koji su SAD ikada vodile - godišnje američki
budžet za svakog svog vojnika na Srednjem istoku plaća
milion dolara troškova.
Podsećanje na žrtve 11. septembra i
na prave ciljeve rata u Iraku i Avganistanu Obaminoj administraciji su došli
kao kec na deset. Bilijarde dolara koje se izdvajaju za naoružanje
i finansiranje armije i koje u međuvremenu čine
čak 40 odsto svih vojnih budžeta sveta, počeli
su da bodu oči Amerikancima pogođenim ekonomskom krizom. Zar taj novac ne bi mogao da bude bolje iskorišćen,
pitaju se mnogi razočarani Obamini birači.
Genijalna spin mašinerija Bele kuće i
CNN-a, koja se već pokazala kao najveća svetska fabrika laži, zato je morala javno mnjenje da usmeri u drugom pravcu. Poruka ovogodišnjeg
11. septembra i natezanja oko izgradnje njujorške džamije
glasi: građani, budite srećni da kod kuće nema razdora i sukoba, a rat protiv terorista moramo da dobijemo. Pa neka
košta šta košta.
Slučaj Kamčatka
Ljubitelji
teorija zavere ove godine su se osetili kao deo većine javnog mnjenja. Oni koji još uvek sumnjaju da je napad na Svetski
trgovinski centar izveden makar sa znanjem američkih službi, ako ne i uz njihovu pomoć, bili su konfrontirani sa
dokazanim sličnim akcijama iz ne tako
daleke prošlosti.
Mediji
su ponovo podsetili na tragediju koreanskog džambo-džeta sa 269 putnika i članova posade, koji su 1.
septembra 1983. oborili sovjetski lovci iznad Kamčatke. Ovog puta, međutim, nije izbegnuto da se
pomenu i davno objavljeni transkripti razgovora sovjetskih pilota između sebe, ali i sa kontrolom na zemlji, iz kojih proizilazi da su u tom
trenutku u zabranjenoj zoni bila dva slična aviona - putnički boing 747 i u njegovoj senci samo na trenutak vidljivi špijunski Avaks.
Oba aviona na radaru ostavljaju skoro identičan trag.
Po
odavno već prihvaćenoj teoriji, Amerikanci su svesno žrtvovali putnički avion kako bi aktiviranjem sovjetskih radarskih postrojenja izmerili
njihove talasne dužine i vreme reagovanja.
Ovaj let je za to posebno odabran jer se u tom trenutku u avionu nalazio i
kongresmen Lari Mekdonald, rođak svojeglavog generala
Patona čija smrt ni do danas nije
rasvetljena.
Političar koji obećava, Mekdonald, sebi je
stvorio moćne neprijatelje javnim
nastupima u kojima je još pre 30 godina upozoravao
da klan Rokfelerovih planira stvaranje jedne svetske vlade preko koje bi mogao
da upravlja čovečanstvom. Mnogo godina posle tragedije iznad Kamčatke geostratezi su se podsetili ovih proročanskih reči koje su Mekdonalda, a sa njim i bezmalo tri stotine nevinih ljudi,
koštale života.