Uvodnik

(Pr)osudite sami

 

Ja, ekstremista

 

Milovan Brkić

 

U jednom Đilasovom listu opisano je prošle nedelje postojanje ekstremističkih grupa i organizacija u Beogradu. Navedeno je da su te grupe uglavnom sastavljene od mladih ljudi, ali da su im ideolozi ljudi koji imaju preko 50 godina života.

Oni koji su sročili ovaj izveštaj, saopšteno mi je, kao ideologa mladih ekstremista naveli su i - moje ime.

Gostujući u emisiji ''Bez cenzure'' KTV iz Zrenjanina zajedno sa kolegama Miletom Isakovim i Milomirom Marićem, izjavio sam da duboko verujem da se srpska drama ne može više rešiti izborima. Banda srpskog predsednika ima na svojim računima, po  izveštajima iz Brisela, preko 35 milijardi evra!

Toliko je, njih oko dve hiljade Tadićevih partijskih drugova, prenelo na svoje račune od kreditnih tranši, od donacija koje su pristizale u Srbiju, od rasprodaje državne imovine...

Boris je, sa dve milijarde keša, verovatno među najbogatijim ljudima na planeti! Opisao sam srpskog predsednika kao teško bolesnog čoveka, koji umire od Kapošijevog sarkoma. Za one koji ne vladaju latinskim, predsednik boluje od sarkoma, a zbog zaraženosti sidom, bolest je u najtežoj fazi. Kada opisujem njegovu boljku, uvek ustanem i pomolim se Bogu da mu prekrati muke.

U toj emisiji naveo sam da rešenje stanja u kojem se danas nalazi Srbija, u kojoj polovina građana živi ispod granice siromaštva, a velika većina strahuje za svoju budućnost, vidim u pobuni građana. I u smeni vlasti.

Svoju ulogu u tim događajima, koji su određeni u centrima moći, a radi spasavanja jednog naroda, vidim kao budućeg komandanta bataljona narodne milicije, koji će imati zadatak da više od dve hiljade Tadićevih bandita i surovih pljačkaša privede pravdi.

Verujem da su se Tadićevi banditi uzrujali povodom mog istupa. Ali, tvrdim, nemaju razloga. Za razliku od njih, koji su osumnjičene hapsili tako što su maskirane žandarme slali da ih noću, pred decom, izvlače iz kreveta, obaraju na ulici i drže ih u tom položaju, sa nogom na glavi, moja narodna policija pokazala bi tom ološu da nasilje nije u genima Srba.

Kada bi sa dvojicom ''ekstremista", bolje reći gladnih građana zakucao na vrata stana Dragana Đilasa, uljudno bih se izvinio što ga prekidam u porodičnim aktivnostima.

Obavestio bih gospodina Đilasa da istražni sudija Vladimir Duruz želi da se sretne sa njima, i da čuje njegova objašnjenja iz zahteva državnog tužioca.

Dao bih gospodinu Đilasu rok od pet minuta, ako sam želi da reši svoj slučaj. Ako bi odbio tu ponudu, zamolio bih ga da pođe s nama. Bez kamera, bez vezivanja, bez ponižavanja. Sigurno bih mu, usput, dao savete kako da se ponaša pred sudijom, da ništa ne prizna, jer će ionako otići u Bačvansku, a da se u zatvoru pred stražom uskurči kad treba, a u ćeliji sa kolegama ponaša korektno...

Verujem da postoje i oni koji veruju da se na izborima može, smenom vlasti, izaći iz krize. A ja tvrdo verujem da je to utopija. Zamislite da oni koji pobede, a koji su dosad bili saučesnici u Tadićevim zločinima, pljačkanju i uništavanju nacionalnih interesa, sledeće godine odluče da budu pošteni i da od dve hiljade Tadićevih mafijaša vrate Srbiji 35 milijardi evra koji se nalaze na njihovim računima! Pri tom, ti predsednikovi banditi nisu imali čak ni registrovanu firmu! Njihovo zanimanje bilo je - otimanje!

Dakle, priznajem da sam crveni barjak nosio, i bandi prkosio!