Zrenjanin
Žuta slagalica: P (posao) I (investicije) S (sigurnost) anje uz vetar
Vreme pljačke i razonode
Porazi koje grad Zrenjanin trpi poslednjih godina na svim frontovima,
srozali su nekada treći najjači grad bivše Jugoslavije do alarmantne granice nerazvijenosti.
Nakaradna politika rastakanja imovine i uništavanja imidža grada od strane
nedoraslih, ali "dobro utreniranih" mediokriteta i poslušnika od
kadrovika, dovela je do prangijanja po demokratiji svih mogućih crnih, žutih,
ružnih i tužnih koalicija
Zoltan Horvat
Za kontinuitet najrasprostranjenije stvari u
Zrenjaninu, za nastavak propasti centra Banata glasao je i deo građana koji
protiv ubogog vlasništva sopstvenih otužnih života ne žele da traže spas. Možda
najjasnija crta samoponižavanja Zrenjaninaca ogleda se i u odnosu na najvažniju sporednu stvar na svetu, fudbal.
Fudbalska lopta u Zrenjaninu je danas bukvalno
pocepana od strane retko nesposobnih, ali po lične interese ambicioznih ljudi u
Fudbalskom savezu grada. Izbori u lokalnoj kući fudbala ponovo je u prvi plan
istakla samoizabranu interesnu grupu koja diriguje ovdašnjim fudbalom. Njih
nije sramota što se ove godine navršava decenija od gašenja FK Proletera,
nekadašnjeg sportskog ponosa grada. Na tavorenje privatnog kluba Banat u Prvoj
ligi, tačnije drugoligaškog takmičenja gde utakmice na oronulom Gradskom
stadionu uglavnom gledaju članovi uprave (prosek po utakmici 69 gledalaca),
nadovezuje se apsolutna nebriga za razvoj ovdašnje dece koja želju za
usavršavanjem nalaze u ozbiljnim privatnim fudbalskim školama nekolicine
istinskih entuzijasta poput Florina odnosno Poznića u Školi fudbala Petlić,
Teljigovića i Jovića u Proleteru II 2006 i Tošića i Tanasića u Akademiji
Bambi.
Šta reći o šikaniranju baze, odnosno
funkcionerskom teroru nad malim gradskim klubovima, o učestalim nameštaljkama
utakmica svih rangova, počev od beton lige, gde nakon dogovora o
"prijateljskoj" utakmici "spontano" sevaju đonovi i
pogibeljni startovi? Dirigenti ovakvog fudbalskog haosa, idealnog za nikad
lakše sprovođenje "seljoberskog" poimanja šutiranja lopte, nalaze se
u Fudbalskom savezu grada Zrenjanina, strogo kontrolisanom iz Čiča
Tomine kolibe.
Radivoje Mihajlović, poznatiji
po nadimku Žuti, po zanimanju geometar, zaposlen u ovdašnjem
odeljenju Republičkog zavoda za katastar, inače bivši predsednik zrenjaninskog
fudbala u prethodna dva mandata, vlasnik je ružnog ovdašnjeg fudbalskog pečata
i ovakvog uterivanja lopte u gol. Nakon nedavne izborne skupštine održane 10.
maja ove godine, gospodin Žuti je svoj mandat prepustio (nije mogao više
da se kandiduje, istekli mu mandati) proverenom i poverljivom sledbeniku i
saradniku, Vladimiru Božoviću, dugogodišnjem fudbalskom radniku iz
Lazareva, inače tehničaru u elemirskoj fabrici kaučuka, poznatijem kao piscu
biser- redova u lokalnim novinama gde samog sebe hvali i kandiduje kao
najboljeg za predsednika od strane svojih fudbalskih pajtosa! Kako su naveli u
zahvalnoj reči nakon glasanja (zahvaljivali se sami sebi na samoizboru!)
dogovorno rukovođenje fudbalom grada i u dvadeset tri sela, plus funkcioneri
fudbala iz Sečnja, "obogaćeno" je novim - starim članovima
poput Mladenovića, Šimona, Stankova, Jankova, Makana, Đukića…
Minuli rad ovog i ovakvog najvišeg fudbalskog tela
u Zrenjaninu je u prethodnom mandatu još bogatiji. Krcat je skandalima,
aferama, svađama, odnosno ulizivačkim odnosima lokalnih fudbalskih drmatora
koji funkcionišu na način da se međusobno očima ne mogu gledati (pojedinci su
se međusobno tako dobro potkačili da su najavljivali i bacanje ručnih bombi
jedni na druge). Pre par godina izbila je žestoka frka oko izbora fudbalskih
sudija i njihovog delegiranja, gde se protiv načina rada gospodina Žutog,
Božovića i kompanije pobunilo ovdašnjih dvadesetak perspektivnih fudbalskih
sudija. Na vanrednoj skupštini smenjeno je tadašnje rukovodstvo opštinske
Organizacije sudija na čelu sa Sašom Bogićevićem, i oštro je zamereno
što se uvek isti miljenici šefova, ne i dovoljno kvalitetni, favorizuju čime im
se omogućava da ostvaruju redovne mesečne prihode (po utakmici trojica sudija i
delegat primaju ukupno 15 hiljada
dinara). Pukla je tikva, razdor je napravljen, slučaj je i stigao do FS
Srbije, zasedale su i disiplinske komisije, pa su na kraju štrajkači
(19 sudija) od strane lokalnih moćnika "nagrađeni" zabranom suđenja u ukupnom trajanju od 22
godine!
(Samo)zaštitni reket lokalne fudbalske vrhuške je
nakon ovog slučaja nastavio da još lepše živi od fudbala, ne i za fudbal, ali
je jedna perspektivna generacija sudija poput Pandurova, Rodeana, Mišića
i drugih grubo sprečena da napreduje suđenjem u višim ligama. Gospodin Žuti,
Božović i sateliti osvetili su se neposlušnima ne delegirajući ih za
suđenje, ali je zato sin Radomira Mihajlovića postao retko perspektivan
sudija.
Da stvar bude zapečaćena pobrinuo se tadašnji
predsednik disciplinske komisije FS Zrenjanina, koji je po ugledu
na Stjepana Mesića saopštio da je on svoj zadatak izvršio i da podnosi
ostavku. Da nije možda neko posumnjao da neće biti nagrađen ponovnim članstvom
u novoizabranom nadzornom odboru? Živ i zdrav, sedi sa svojim kolegama po
fudbalu u kafe centru Zrenjanina gde se donose "sudbonosne" odluke za
zrenjaninski fudbal tipa, ko ide u viši rang, ko ispada, koji sudija je
najbolji za štelu u Mužlji, Perlezu ili Banatskom Despotovcu…
Jedino ne baratuju podatkom koliko su potrošili na
reprezentaciju u hotelu Vojvodina, u Izoliru… Prošle godine cirka 300
hiljada, uz obaveznu klopu i cirkanje prilikom ugošćavanja visokih fudbalskih
poslenika iz Beograda i Novog Sada, poput predsednika FS Vojvodine kojem su na
izbornoj skupštini svojski obećali podršku za još jedan mandat. Ovo inače
veselo fudbalsko društvo koje za rezultate (ne)rada nikom živom ne podnosi
raport, diči se i plaćanjem polovine kafanskog računa od 25 hiljada dinara.
Čiji su to novci? Malih klubova kojima iz gradske kase na godišnjem nivou
sleduje jedva po 80 hiljada dinara (sredstva se na račune klubova prebacuju tek
septembra).
Gospodin Žuti i novi predsednik Božović
su se organizaciono, planski i, naravno u interesu razvoja fudbala potrudili da
delegiraju prave i jedine kandidate iz Zrenjanina za članstvo i u višim
fudbalskim organima. Tako se među delegatima u Skupštini Fudbalskog saveza
Područja Zrenjanin nalaze Mihajlović i Božović, a jedini delegati u Skupštini
FS Vojvodine su, nećete verovati, ima promena, Božović i
Mihajlović. Zamenili su mesta, sada je Vlada predsednik, a gosn Žuti,
potpredsednik.
U trenutku kada je fudbalski klub u Zrenjaninu
poslednja rupa na svirali, gotovo blentavo zvuči istina da se ovde fudbal igra
zbog funkcionera koji ga vode jer i na lokalne utakmice sem zainteresovanih
drmatora idu samo provereni sadomazohisti. Sve se unapred zna, jedni te isti
dobijaju lovu za režiju, fudbalski podmladak se uči kako se najbolje uklizava i
uteruje strah gostujućem napadaču…Uveden je i princip da se na prijateljske
utakmice moraju pozivati isključivo podobne sudije koje od klubova siromaha
traže pare za suđenje.
Minuli rad, nula, fudbalska obećanja lokalnih
sportskih mešetara demokratskog tipa svode se na posao, ivesticije,
sugurnost, pa ne čudi što se prosečnom gledaocu u Zrenjaninu zgadila
fudbalska lopta. Još kada sami sebe bestidno hvale u lokalnim glasilima, nameće
se utisak da ima ljudi u Zrenjaninu koji sasvim lepo i komotno uređuju
sopstvene živote. O stvaranju uslova za decu, šikaniranju svih fudbalskih
pedagoga sa znanjem svih padeža, o novim Grbićima, Bodirogama… možda
nekom drugom prilikom. I ovdašnjem zatvorenom bazenu je (bezobrazno) istekao
šestomesečni privremeni rad nakon sanacije krova…
A možda su prethodni redovi odavanje dužne pažnje
svima (ne)sretnicima koji u Zrenjaninu tako uspešno mogu P (osao) I (inv…)
S (ig…)ATI uz vetar.