Na nišanu
Ko srpskim sudijama
donosi presude
Sudije mnogo puše
Umesto da njega privode
u bukagijama, Miodrag Kostić-Kole, na suđenju sa novinarom Tabloida Arpadom
Nađom, priveo je sudsku stražu beogradske Palate (ne)pravde. Nije zapamćeno u
istoriji evropskog pravosuđa da stranka u postupku komanduje sudskom stražom i
privodi je u sudnicu, ali, u zemlji čuda, i to je moguće. Sudnice u Srbiji
gadno zaudaraju.Izgleda da neke sudije i dalje puše, mada je reforma, navodno,
uspela
M. Brkić
U zgradu Palatu (ne)pravde ušao
sam i tog 12. septembra, odazivajući se pozivu sudije Prvog osnovnog
suda u Beogradu Katarine Stanković. U sudnici broj 37 zakazano je
ročište za mirenje, a sudija Katarina Stanković je odlučila da pomiri
nezavađene stranke! Jedan pošten čovek, Miodrag Kostić Kole, koji
je krvavim radom stekao stotine miliona evra, podneo je protiv mene privatnu
krivičnu tužbu, zbog počinjenog krivičnog dela klevete i uvrede.
Elem, Tabloidov novinar, Arpad Nađ, takođe tužen,
napisao je tekst Predlog za roman godine, s nadnaslovom Književna
ispovest Miodraga Kostića: od švercera farmerki do finansijskog nesita.
Književni kritičar Kostićevog dela Arpad Nađ naveo je da je "...životna priča Miodraga Kostića opis puta od siromašnog švercera robe široke potrošnje iz Trsta do tajkuna i jednog od najvećih latifundista Balkana. Šećerane je kupovao za tri evra, svoje poslovne interese
branio, ako treba, i oružjem, nekada su ga zvali i mister 50 odsto, a u javnosti se proslavio
svojim glupim izjavama i kao privezak skandalozne pevačice Nataše Bekvalac''.
Arpad piše, a ja
pred sudom. I dok čekam da me prozovu, ispred sudnice u kojoj rasprodaje pravdu
sudija Katarina Stanković, nekoliko sudskih stražara, naoružanih pištoljima i
pendrecima, vrzma se oko mene i zagleda me. Sigurno sam sumnjivo lice,
razmišljam, mada me većina njih poznaje, jer sam čest gost u ovoj sumornoj
zgradu, u kojoj, u mračnim hodnicima, polovina neonskih sijalica uopšte ne
svetli.
I odjednom žamor.
Komešanje. Stražari nervozni, dvojica stadoše ispred mene! Tek tada shvatam da,
prema sudnici, žurnim korakom, ide, niko drugi do ON, Miodrag Kostić Kole!
Pošten čovek.
Prati ga policajac u civilu, u ruci drži motorolu. Gospodin Kostić ulazi sa
advokatom u sudnicu, a za njim i dva stražara. Mene kasnije prozvaše. Sudija mi
pokazuje da sednem na optuženičku klupu, sudski stražari u borbenom stanju...
Jedan stoji leđima okrenut prozoru, drugi se leđima okrenut ka vratima. Ispred
sudnice je ostalo nekoliko njihovih kolega.
Pitam sudiju da
li sam uhapšen. Ne, kaže ona, čudeći se pitanju. Da li sam građanin drugog
reda, kada tužilac ulazi neprozvan u sudnicu, i ko je pozvao stražu? Pomalo
nervozno, sudija objašnjava da se tužilac Kostić javio i zamolio da ne čeka u
hodniku i da odmah uđe u sudnicu, jer se plaši za svoju bezbednost! Stražare
nije zvala, kaže, a na njeno pitanje zašto su u sudnici, i ko im je to naložio,
oni izbegavaju odgovor, pravdajući se, navodno, ličnom procenom bezbednosti u
zgradi! Umesto da ga dovedu u bukagijama, on ulazi kao imperator u sudnicu!
Razumem gospodina
Kostića. Prošle godine je, na časnu reč, dobio od Fonda za razvoj Srbije,
kredit od 130 miliona evra! Tim parama je kupio jahtu dužine 38 metara, a na
Kopaoniku kompleks hotela! Do sada nije vratio nijednu ratu kredita. Zato mu se
i žuri da me osude, i sudija donosi rešenje da sudi meni, a ne Arpadu Nađu!
Pitam je da li baš toliko mora da bude unizna pred Koletom. Mislim da joj je
bilo neprijatno, ali kučka bi me ladno obesila, da je vanredno stanje! Takvo nam
je sudstvo, koje se, neće reformisati, kako tvrdi novi ministar maloletni Nikola
Selaković.
U zgradi Višeg suda u Ustaničkoj ulici prošle nedelje,
zamenik specijalnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala, Dragoslav
Marković, zatražio je od sudskog veća kojim predsedava sudija Vrhovnog
kasacionog suda Maja Kovačević Tomić da na šest godina zatvora osudi sadašnjeg
ministra poljoprivrede Gorana Kneževića, kao vođu ''građevinske mafije'', Uglješu
Grgura, preduzetnika i vlasnika agencije Gvozden na tri godine zatvora,
a i Žiku Živca da na tu istu kaznu osudi... Kakvi su to mafijaši, za koje
tužilac traži tako male kazne!
Ministar Knežević je mirno slušao kako ga potpredsednik
Vlade Srbije Aleksandar Vučić žrtvuje kao dokaz ''bespoštednoj borbi protiv
korupcije''. Gospodin Knežević je, da podsetimo, uhapšen 1. oktobra 2008
godine, kao gradonačelnik Zrenjanina, pod optužbom da je vođa ''građevinske
mafije''. Očekivalo se da će biti osuđen na doživotni zatvor, barem kako su ga
mediji predstavljali. Iz pritvora je pušten 4. novembra 2009. godine. Optuženi Uglješa
Grgur nije političar. Shvatajući da ga Vučićeva dodvoravanja onima koji
su i organizovali ovaj proces, a u toj grupi su Bojan Pajtić, Oliver
Dulić, Slobodan Himen, Snežana Malović i Boris
Tadić mogu odvesti ponovo u zatvor, zatražio je 17. septembra izuzeće
postupajućeg zamenika tužioca Dragoslava Marković i tužioca Miljka
Radisavljevića.
Kao razlog naveo je da zamenik tužioca više puta menja
optužnicu, u nedostatku bilo kakvih dokaza, a da je konačna verzija te
optužnice, ustvari, običan klevetnički akt. Uglješa ne razume zašto ''vođa
mafijaške grupe'' Goran Knežević ćutke prelazi preko kleveta zamenika tužioca,
koji je, ustvari, pudlica Miljka Radisavljevića, zloglasnog tužioca, koga
poštuje Aleksandar Vučić.
Nekome se žuri da
se osudi jedn ministar, makar iz aktuelne Vlade, te je istog dana, prvo Zagorka
Dolovac odbila zahtev za izuzećem Miljka Radisavljević, a potom je pomenuti stao iza svoga zamenika,
i proces je mogao da se privede kraju. Sredinom oktobra i optuženi će dati
svoju završnu reč, i potom će sudija Maja Kovačević Tomić objaviti presudu koju
bude dobila.
Dužnost je sudija, rekao je Vladimir Lenjin, da na
stručan i logičan način objasne presudu koju donese partija. Naše sudije ne moraju
ni d pišu presude. Oni ih dobiju, i treba samo da ih pročitaju. A donose ih,
navodno, u ime naroda.