Kruševac: kadrovski mešetar egzotičnog nadimka, raspoređuje diletante

 

Santos pod Bagdalom

 

U Kruševcu je kadrovanje prepušteno finansijerima stranke na vlasti, pojeedinim polupismenim bivšim švercerima sa odličnim vezama u podzemlju, ali ne i među stručnim ljudima. Jedan zatvor u tom gradu vodiće bivši inspektor suspendovan zbog mutnih poslova, a na čelo drugog zatvora doći će mladić koji je do sada radio u trgovini svoga oca.

 

Milica Grabež

 

Posle izbora, nova vlast u Srbiji ima velike probleme da nađe adekvatna kadrovska rešenja, sve je očiglednije. U Kruševcu je za gradonačelnika izabran Bratislav Gašić, nekadašnji švercer kafe na veliko, zbog čega je dobio nadimak Bata Santos.

   Devedesetih je Bata Santos zaboravio da nekome od onih kojima je trebao da plati doturi pare, pa je tužilaštvo odozgo dobilo nalog da protiv njega pokrene istragu. Čuvši za to, Bata je pobegao za Grčku dok se strasti ne smire. Odatle je preko Marka Miloševića, sina tadašnjeg svedršca Srbije, izdejstvovao obustavu postupka i vratio se u Kruševac.

   Ubrzo je Bata Santos stekao dovoljni kapital da kupi lokalnu televiziju Kanal Plus, zbog čega je još više postao interesantan za domaće političare. Konačno je i sam uplovio u političke vode i to kao kandidat za gradonačelnika Kruševca, i glavnog čoveka SNS-a u okrugu.

   Bata Santos danas tvrdi kako je završio gimnaziju i ekonomski fakultet u Nišu, ali oni sa boljim sećanjem znaju da je svojevremeno u Trajalu radio kao keramičar. Biće zanimljivo saznati kako je Bata Santos došao do pomenute diplome, ako je uopšte ima.

   Tako obrazovan on počinje da kadruje ne samo po Kruševcu, već i po republičkim ministarstvima. Za predsednika gradskog odbora SNS postavio je bivšeg predsednika opštine Kruševac, koji je za vreme bombardovanja slao na KiM duplo više rezervista nego što je bilo predviđeno ratnim planom, pa je zbog njega izbila pobuna, a majke rezervista ga jurile kroz grad da ga linčuju. Takvi će sada da odlučuju ponovo o sudbini građana.

   Jedan od najbližih saradnika Bate Santosa u njegovim poslovima s one strane zakona jeste Ivan Mijajlović, novo čudo SNS-a ne samo u Kruševcu, već i šire. I njegova diploma je sumnjiva, nekadašnji rad u policiji na mestu inspektora je još uvek predmet istrage, a oni koji ga lično poznaju tvrde da je sklon kriminalu.

   Zbog svojih izuzetno bliskih kontakata sa lokalnim mafijašima Ivan je svojevremeno iz PU Kruševac prebačen u Brus, a jedno vreme je bio i suspendovan. Svom mentoru Bati Santosu je i tamo nastavio da služi zgodno došavši na teritoriju preko koje je išao ne samo šverc kafe, već i mnogo čega drugog.

   Za sve te zasluge Bata Santos mu je pred izbore obećao da će, ako SNS pobedi, što se i desilo, biti postavljen na čelo PU Kruševac sa koga će moći da se obračuna sa svima onima koji su nekada vodili istrage o njima dvojici. Problem je nastao kada je koalicionim sporazumom policija pripala SPS-u u kome nisu hteli ni da čuju da na tako odgovorno mesto postave jednog tako sitnog kriminalca.

   Rešenje je nađeno u Ministarstvu pravde, koje je pripalo SNS-u gde Bata Santos kao veliki donator ima posebno uticajno mesto. Ivana Mijajlovića, bivšeg saradnika ljudi van zakona, predložili su za upravnika Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu, jedinog takve vrste u Srbiji!

   Za upravnika okružnog zatvora u Kruševcu Bata Santos sprema jednog mladića koji od radnog iskustva ima samo posao u trgovačkoj radnji svoga oca, a sve u skladu sa proklamovanom kadrovskom politikom SNS-a: "Najbolji su poslušni dajguzi!"

   U međuvremenu Bata Santos počinje i da razmišlja o kadrovanju po celom Kruševačkom pravosuđu: ko da bude postavljen na mesto tužioca, ko zamenika, ko da ode u koji sud za sudiju...

   Jedino se još Bata Santos nije mešao u eventualno ustoličenje novog episkopa u tom kraju, ali nikada se ne zna. Ako SNS dobije i resor za odnose sa verskim zajednicama, svašta je moguće u Kruševcu.

Do tada će samo lokalni aerodrom da bude prodat kako bi finansijski mogli da se namire gradonačelnik i njegovi stranački pajtosi.