Druga strana
Povodom neutoljive želje srpske vlade da
nas priznaju u Briselu
Kriminalom do Evropske
Unije
Kriminalizacija srpskog društva započeta je
još početkom devedesetih godina prošlog veka, za vreme samostalne vladavine
socijalista. Veliki podstrek tom procesu nesumnjivo su dale i sankcije koje nam
je tada Zapad nametnuo. Bili smo svedoci da su se u to vreme svi "viđeniji"
naši kriminalci, do tada raštrkani po belome svetu, vratili u zemlju. Odmah su
u takvoj Srbiji uočili priliku za sebe, za svoje nelegalne aktivnosti, smatra
Aleksa Mijailović, poljoprivrednik iz Rušnja
Aleksa Mijailović
Zbog svojih zvaničnih, javno proklamovanih
ideoloških opredeljenja i stavova socijalisti su u kriminalne vode ulazili
oprezno, skriveno, pojedinačno, postepeno, stidljivo i sramežljivo.
Kada su pak DOS-ovci preoteli vlast od
socijalista, proces kriminalizacije srpskog društva naglo je ubrzan i omasovljen.
Najveći podsticaj za njega bio je svakako u, od vlasti organizovanoj
privatizaciji.
Za razliku od socijalista kod dosovaca
nije bilo nikakvih ograničenja niti skrupula u pljačkanju srpskog društva,
države, građana, privrede i prirodnih bogatstva. Radili su to maltene
neskriveno, nemilosrdno, odlučno, beskrupolozno, masovno, ubrzano,
"hrabro".
Takve njihove aktivnosti i na takav način
mogle su da se organizuju i realizuju samo uz prećutnu dozvolu, saglasnost,
podršku, ohrabrenje i odobravanje to jest, nesprečavanje pa čak i pridruživanje
od strane stvarnih vladara Srbije odnosno vodećih ljudi zapadnog sveta, jer su
se time istovremeno ostvarivala i dva primarna, strateška njegova cilja kada je
Srbija u pitanju i to;
Prvi strateški cilj Zapada kriminalizacijom
srpskog društva bio je uništenje socijalizma u Srbiji, uništenje svih njegovih
tekovina i svega što na njega podseća i ponovno ustoličenje kapitalističkog
društveno - ekonomskog sistema i stvaranje klase kapitalista, buržuja, kao
osnovnog preduslova i garanta njegovog opstanka. Sa druge strane, bilo im je
neophodno i totalno uništenje dotadašnje, iz socijalizma proistekle radničke
klase, kao neodgovarajuće u novonastalim okolnostima i postepeno stvaranje nove
radničke klase koja će biti prilagođena kapitalizmu.
Do danas, društvena zbilja je nepobitno
dokazala da osnovni cilj privatizacije nije bio razvoj društva, te nije ni
ostvaren, već je bio promena vlasničke strukture, vlasništva, što je i
ostvareno.
Dakle, kao što su nekada komunisti čim su prigrabili
vlast krenuli sa nacionalizacijom tako su i kapitalisti čim su od njih preoteli
vlast odmah krenuli sa denacionalizacijom tj. sa privatizacijom. Međutim,
suprotno istorijsko kretanje, kretanje unazad, dovodi do mnogobrojnih paradoksa
, čak apsurda, pa se tako na primer danas u Srbiji progresisti, levičari,
zalažu za povratak na staro, a reakcionari, desničari, brane novo.
Kada su videli šta se dešava i mnogobrojni
socijalisti su se brže bolje pridružili dosovcima u pljački, a samim tim i u
vlasti. Nisu mogli da odole. Umesto da kao vajni socijalisti postanu najžešći
kritičari, protivnici, neprijatelji novoustoličenog kapitalističkog sistema oni
su mu se pridružili i aktivno su učestvovali u njegovom učvršćivanju i stabilizovanju.
Time su postali najveća bruka i sramota za viševekovni socijalistički pokret u
Srbiji.
Drugi strateški cilj Zapada njegovim podržavanjem
kriminalizacije srpskog društva bio je uništenje srpske privrede, srpske
ekonomije, a samim tim i uništenje standarda stanovništva što sve zajedno
neminovno dovodi do ekonomskog uništenja države Srbije podrivanjem njenih
finansijskih osnova, finansijskih izvora. Ostvarenjem ovog cilja za srpsko,
sada propalo i zavisno od strane pomoći društvo, na prvi pogled i za ogromnu
većinu naroda, Evropska Unija više nema alternativu i Srbija definitivno potpada
pod vlast Zapada i priključuje se njegovoj interesnoj sferi.
Takođe je očigledno da se prvi cilj
ostvaruje u daleko manjem delu srpske ekonomije, u onom delu koji se ne
uništava već opstaje, dok se drugi cilj ostvaruje u neuporedivom većem njenom
delu te na makro planu Srbija postaje opustošena zemlja, a ono malo uspešnih,
privredno aktivnih Tajkuna, za narod dobija status, položaj ovozemaljskih
Bogova.
Najnovija srpska vlast počela je kako
tako, manje ili više da se bori protiv kriminala i korupcije. To nepobitno
dokazuje da su oba napred navedena cilja Zapada već ostvarena i da Srbija može
sada da bude primljena u Evropsku Uniju. Još samo da prizna nezavisnost Kosova.
Tako će Zapad pod svoju kontrolu dugoročno da dobije i Kosovo i Srbiju. Nije on
lud pa da zbog Kosova izgubi Srbiju...