Srbija kao država i građani Srbije, nalaze se još jednom na velikoj istorijskoj prekretnici. Ili će ćutati i trpeti teror najgorih, ili će ustati protiv njih, onako kako to nikada ranije nisu uradili, masovno, eksplozivno i odlučno. Ne bude li ova država temeljno počišćena od ološa koji je sebi dozvolio da se ruga zdravoj pameti i da zavuče ruku u svačiji džep, niko se neće spasiti od najgoreg scenarija koji je već stupio na scenu. Prilika je idealna: narod ima pravo na samoodbranu, a Vođa broji poslednje dane na vlasti.
Željko Vasiljević
Srbija je, ako bi se sudilo po kvalitetu geografskog položaja i prirodnih resursa kojima raspolaže, verovatno jedna od najprimamljivijih destinacija na svetu. Brojni su natpisi u stranoj štampi koji pohvalno govore o prirodnim lepotama, odličnoj hrani i uzbudljivim provodima na ovom delu Balkana, posebno zato što je to strancima sve dostupno za male pare. Takođe, Srbija raspolaže vrlo vrednim, sposobnim i obučenim radnicima, koji su, na žalost, Zakonom o radu kome je kumovao Aleksandar Vulin, svedeni na status običnog roblja, koji rade od jutra do sutra za 200 evra pa ako im i to strani poslodavac ne isplati umešaće se država da pomogne stranom poslodavcu. Na domaćoj sceni Srbiju sigurno karakteriše kreiranje afera koje imaju za cilj da zamajavaju javnost, a to i nije baš mnogo teško, koje treba da odvuku pažnju od teškog života i brojnih problema a naročito od procesa preraspodele bogatstva u korist jedne porodice ili nekoliko pojedinaca usko povezanih sa vlašću i tom porodicom.
Sigurno, najveća i najskandaloznija je afera sa Vulinovim ogromnim stanom u beogradskoj opštini Zvezdara i načinom na koji je došao do para za kupovinu ove ili one nekretnine, kao i reakcija njegovih partnera u vladajućoj koaliciji i besmisleno prikrivanje istine oko ove očigledne nezakonite radnje i zloupotrebe službenog položaja. No, ako dublje zagrebemo, sigurno ćemo naći elemente još ozbiljnijeg kriminala. Mada je do sada u brojnim natpisima ovog dvonedeljnika skoro sve rečeno u vezi sa tim, i mada je mesecima pre otvaranja ovih afera o njima detaljno pisano na ovim stranicama sa upoznavanjem javnosti o veličini kriminala koji čine najodgovorniji (bar bi tako trebalo biti) funkcioneri ove države, Vulin sam "dopisuje" nove pljačke, utaje i skandale. Zabrinjavajuće je ludilo njegovih koalicionih partnera i saradnika u načinu i žestini odbrane očiglednog kriminala i korupcije na najvišem državnom nivou.
Stranačke akcije Pokreta socijalista u odbrani svog lidera - kriminalca i njegovih kriminalnih radnji su dovoljan razlog za zabranu delovanja ove strančice ili bolja definicija, interesne grupe za zaštitu kriminala i lično bogaćenje pojedinaca članova.
I na ovaj način upućena je jasna poruka srpskom narodu da je kriminal dozvoljen, čak i poželjan, samo ako podržavaš vlast i neprikosnovenog vođu, a to što će nam država nestati u mulju kriminala i korupcije, što ćemo u beznađu života u svojoj zemlji svi poželeti da napustimo Srbiju, nije njihova tema. Činjenica je, da vladajuća oligarhija živ za sebe i u svom svetu, izolovana od stvarnosti i zaslepljena pljačkom i otimačinom. Ukoliko se građani Srbije ne reše ovih kriminalnih kadrova, jer je budućnost naše dece ali i naša sadašnjost važnija od svakog umišljenog skota koji misli da je važniji od Srbije i naroda, crno se piše i ovoj državi i svakome ko pod ovim nebom misli da opstane. Vođin politički "pastorak", Aleksandar Vulin, samo je puka paradigma te poremećene svesti koja pokušava svaki dan da nam kaže da su njihovi interesi važniji od celog naroda i države.
Zadivljujuć je nivo prezira ovog naroda i potcenjivanja njegovih intelektualnih sposobnosti od strane pre svega Predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali i ministara u Vladi Srbije sa posebnim akcentom na Branka Ružića. Onog Branka Ružića kojem je svastika pozajmila 400.000 evra za kupovinu stana na Banovom Brdu. Ružić ništa ne dokazuje u vezi sa tim, smatra da ne treba. Na više mesta u njegovoj "friziranoj" imovinskoj karti, piše da on ne poseduje nikakvu imovinu!
Ali, kad je Vulin u pitanju, tu se Vučić postavio da izjavi kako je njegov koalicioni partner taj stan kupio 2012. godine, kada nije bio u Vladi i da on ne vidi nikakvu Vulinovu krivicu. Upravo takvom izjavom i stavom, Vučić je ogolio svoju politiku i osnovne kriterijume za izbor funkcionera. Ako je neko lopov on je poželjan za obavljanje značajnih državnih poslova a ako se u tome posebno istakao i funkcija mora da bude značajna. Vučiću nije važno što je Vulin uhvaćen sa rukom u tuđem džepu, što državni organi koji se bave borbom protiv korupcije i kriminala štite kriminalce odnosno nikada nemaju dokaza protiv kriminalaca na važnim državnim funkcijama. Vučić se divi nemačkoj državi, Angeli Merkel i drugim nemačkim političarima ali mu ne pada na pamet da prihvati njihov način delovanja, njihove principe rukovođenja državom i odnos političara prema svom narodu i vršenju poverenih funkcija. Da li si se upitao šta bi Merkelova uradila u takvoj situaciji?
Ko se još seća afere sa Baronom Karl-Teodor Gutenbergom, vršiocem najviših državnih funkcija u Nemačkoj i jednim od ljudi na koje je Nemačka ali i Angela Merkel najviše računala? Samo dokaz da je deo njegovog doktorata falsifikovan je bio dovoljan da podnese ostavke na sve funkcije u državi, u partiji i da završi političku karijeru. Da li se neko još seća ministarke obrazovanja Anete Šavan koja je takođe zbog afere doktorat-plagijat dala ostavku na sve funkcije jer joj je bilo zaprećeno smenom? Tako postupa ozbiljna liderka kojoj je interes države i naroda važan, tako postupaju odgovorni ljudi koji ne očekuju da ih državne institucije štite u vršenju kriminala i takvi mogu da za svoj narod obezbede dobar život i sigurnost. Zato je Nemačka ali i druge zemlje kojima se Vučić divi idu napred a Srbija pod njegovim rukovodstvom tone u dubok ambis svakog trena. Zamislimo Vučićevu vladajuću garnituru kada bi se odrekao svih falsifikatora, svih kriminalaca, svih lažova! On u tom slučaju ne bi mogao ni pola kabineta da sastavi!
Osnovni princip delovanja u ovakvim sistemima je da, kada si uhvaćen u laži, korupciji ili u kriminalu, nema te sile ni političkog autoriteta koji će ti pomagati, skrivati ili opravdavati već će te svi osuđivati i dozvoliti državi i nadležnim organima da vode nezavisnu istragu i sude po zakonu. Treba se ozbiljno bojati se da ćemo u Srbiji još dugo čekati na takav odnos prema državi i društvu a sa ljudima kao što su Vučić, Brnabić, Vulin i slični njima. Nije isklučeno da u ovome veku taj dan neće doći. Sa ovakvim političarima svi u Srbiji su osuđeni da se valjamo u blatu i da svakim danom sve više zaostajemo za srećnim i razvijenim zemljama.
Jedna od odluka ove vlasti koja je skrivena od javnosti, a to već budi sumnju, je ona koja se tiče Vojske Srbije, koja je potpisala (tačnije, Vulin je potpisao) pristupe borbenoj grupi EU armije HELBROK u čijem su sastavu isključivo pravoslavne zemlje, Grčka, Rumunija, Bugarska, Kipar i Ukrajina. Sem Ukrajine ostale četiri zemlje su članice NATO, a Rumunija je naročito aktivna u jačanju borbene infrastrukture koja je namenjena kao udarna pesnica u budućim potencijalnim sukobima sa Rusijom. Koje su namene ove borbene grupe i kako se samo članstvo u ovakvim organizacijama uklapa u našu koncepciju vojne neutralnosti? Da li je obilazni put ka članstvu u NATO i ima li za cilj da srpski narod polako prihvata članstvo u terorističkom vojnom NATO savezu iako je gotovo jedinstven u odluci da nikako neće partnerstvo sa teroristima koji su mu uništavali državu, ubijali decu i trajno zatrovali zemljište i vodu. Kada su ljudi poput Vulina na čelu ministarstva odbrane sve je moguće samo da oni očuvaju sistem koji ih štiti od svake osude i koji im garantuje lično bogaćenje i mnogobrojne privilegije.
Mladim ljudima, momcima zrelim za vojsku, svaki bi roditelj u ovakvim nesrećnim prilikama poželeo da ode što dalje odavde. Možda baš kod neke "tetke" u Kanadi, kako bi sebi pomogli da što pre razreše sve materijalne, stambene i ostale probleme. Ovo, pre svega, kako ih razni diktatori i njihovi epigoni, ne bi zamajavali svojim izmišljenim "tetkama" i njihovim milionima. Srbija, građani Srbije, nalaze se još jednom na velikoj istorijskoj prekretnici. Ili će ćutati i trpeti teror najgorih , ili će ustati protiv njih, onako kako to nikada ranije nisu uradili, masovno, eksplozivno i odlučno. Ne bude li ova država temeljno počišćena od ološa koji je sebi dozvolio da se ruga zdravoj pameti i da zavuče ruku u svačiji džep, niko se neće spasiti od najgoreg scenarija koji je već stupio na scenu.