Preko pune linije

Srpski tiranin i lažni rusofil u službi anglo-američkih obaveštajnih službi

TROJANSKI KONJ I NJEGOV VONJ

Dok u Beogradu na mestu ambasadora Ruske federacije sedi jedan ocvali špijun starog KGB, svojevremeno proteran zbog špijunaže iz ondašnje Jugoslavije, sa njim navodno „prisno sarađuje" Aleksandar Vučić, instalirani diktator, postavljen od strane zapadnih službi da brutalno satire Srbiju i njen narod. Ma kako da ova na prvi pogled nadrealna i u svakom smislu perverzna slika izgleda u očima posmatrača dnevne politike, radi se o stvarnom stanju stvari. Vučić jeste „Trojanski konj" Zapada, kao što je Dragan Đilas njegov „Trojanski konj" unutar anemične srpske opozicije. Neke maskarade i cirkuske predstave bolje funkcionišu od rafinirane diplomatije, lepih reči i iskrenih nastojanja. Sasvim druga priča su posledice ovakvih igara. Ali, kad su velike sile imale milosti prema malim narodima i njihovim potrebama?

Nikola Vlahović

Ugledni američki dnevnik "Wall Street Journal" u članku pod naslovom "American Spies Confront Formidable China" podseća o svojevremenom uspehu predsednika Kine Si Đin Pinga iz 2012. godine, kad je kineska obaveštajna služba pod njegovom kontrolom, sprovodeći istragu mrežu korupcije, uspela da razbije mrežu CIA špijuna u Kini.

Od tog trenutka, dinamičan ekonomski rast Kine više niko nije mogao da zaustavi.

"Wall Street Journal" konstatuje da nimalo nije lako u velikoj Kini organizovati mrežu špijuna ali da je „majstorima od zanata" to je uspelo.

A, onda je lako pretpostaviti kako je tim „majstorima od zanata" lako organizovati mrežu špijuna u jednoj maloj balkanskoj državi kakva je Srbija, gde se diktator na vlasti otvoreno hvali saradnjom sa tim službama, stavljajući ih „u kontekst" ekonomske saradnje sa evroatlantskim integracijama.

Šta radi srpska obaveštajna agencija, i šta su osnovni zadaci BIA u zemlji gde se navodna predsednica Vlade Srbije hvali kako je dobila „dojavu" ruskih obaveštajnih službi da će „opozicija izaći na ulicu".

U zakonu jasno piše da takva agencija „štiti bezbednost Republike Srbije, otkriva i sprečava delatnosti usmerene na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka, istražuje, prikuplja, obrađuje i procenjuje bezbednosno-obaveštajne podatke i saznanja i informiše nadležne državne organe o tim podacima".

Dakle, Vučićev zadatak, kao predsednika države, podrazumeva da tim podacima pristupa strogo po zakonu, sa najvećom pažnjom. Umesto toga, situacija je potpuno obrnuta: ovaj suludi tiranin zloupotrebljava svoj položaj, on „naručuje" informacije, a BIA i dve vojne službe mu ih „kreiraju" kako njemu odgovara i po potrebi situacije.

Predstavljajući monografiju o BIA, ondašnji direktor te agencije, Bratislav Gašić (kao osmi drektor od njenog osnivanja), pročitao je jedan važan pasus koji govori sa kakvim „instrumentom" Srbija ima posla.

Naime, u tom pasusu u kome je bilo govora o pretnjama sa kojima se suočava država Srbija, pisalo je: „Među tim pretnjama treba izdvojiti one sa kojima se suočavamo u poslednje vreme: terorizam, separatizam, verski, etnički i ideološki ekstremizam, prikriveno delovanje stranog faktora i organizovani kriminal".

Taj „ideološki ekstremizam", može svako da tumači na svoj način, ali je bez ikakve sumnje u pitanju recidiv čiste političke policije, kakva je bila OZNA, UDBA i RDB, pa kad smo kod „nasleđa" koje baštini BIA, može se reći „i Lenjinove ČEKE", prvobitne ideološke policije sovjetske imperije.

Iz ovoga jasno proizilazi i zakonski „fleksibilno tumačenje" onog člana koji predviđa sankcije za „Nasilno rušenje ustavnog uređenja", na osnovu koga je glavni i odgovorni urednik i osnivač ovog magazina u Višem sudu u Beogradu osuđen na godinu i dva meseca zatvora (što je u međuvremenu produženo „na neograničeno" u kućnom zatvoru, bez mogućnosti normalnog života i sa takozvanim elektronskim nadzorom).

Tokom druge polovine decembra, ista zakonska represija primenjena je na grupi onih građana koji su tražili pravdu zbog pokradenih glasova i smenu postojeće vlasti. Ta grupa je prihvatila ucenu Vučićeve razbojničke vlasti i „sporazumom o priznanju krivice", izbegla ekspresni odlazak u Centralni zatvor. Dugoročno gledano, svako od njih trajno ostaje obeležen kao državni neprijatelj.

Kriminalizacija svakoga ko mu se usprotivi, to je ono čime se Aleksandar Vučić bavi i ono što u delo sprovodi njegovo privatno pravosuđe, njegova BIA, njegova policija i njegove parapolicijske bande u civilu.

Ali, u svakodnevnom propadanju Srbije, gde ekonomiju, investicije, spoljnu politiku, pa i čitav društveni život diktiraju razne strane diplomatije i njihove obaveštajne službe, ne postoji nijedna ozbiljna domaća „služba" koja bi stala na put ovom špijunskom brlogu. Naprotiv, Vučić je sve bezbednosne službe pretvorio u „logistiku" strane špijunaže i interesa tih stranih država i njihovih korporacija. Hvale se direktori BIA kako

„Agencija ispituje protivprislušne uređaje, prijemnike, antene i druge uređaje koji su od interesa za njen rad". Iza ove smešne, birokratske rečenice, rade se neke druge stvari.

Za poslove BIA koristi se, na primer, softver izraelske kompanije Serkls (Circles).

Taj softver joj omogućava da, kroz svega nekoliko sekundi, locira svaki telefon na teritoriji zemlje, objavio je Sitizen Lab, institut Univerziteta u Torontu specijalizovan za pitanja nadzora.

Poslovanje kompanije Circles prostire se u 25 zemalja koje koriste softver za nadzor, među kojima se nalazi i Srbija.a Srbija spada u „istaknute korisnike".

U delu transkripta jednog promotivnog videa radnici BIA tvrdili su da se u njihovoj u laboratoriji za DNK analizu, svakodnevno „brzo i kvalitetno" ispituju uzorci potrebni za hitnu identifikaciju DNK tragova.

Tehnološke mogućnosti ove agencije su vrhunske ali u koje svrhe? Ne postoji nijedan nastup odlazećeg tiranina u kome on ne stigne do neke „tajne" koju „ne može da saopšti", a koju ima njegova BIA.

U jednoj stručnoj analizi nazvanoj „Anatomija zarobljavanja bezbednosno obaveštajnog sektora u Srbiji", doslovno piše da se „Odbor za kontrolu službi bezbednosti pretvorio u odbor za javno iskazivanje podrške predsedniku Srbije i šefu partije Aleksandru Vučiću, odnosno u telo za dodelu plaketa partijskim funkcionerima".

„Nakon imenovanja novih Zaštitnika građana i Državnog revizora, ove institucije su napustili ljudi sa iskustvom u kontroli sektora bezbednosti te su one postale fasadne institucije", piše dalje u tom izveštaju.

U razvaljenoj državi po meri Aleksandra Vučića, bez institucija i sistema, ali sa mrežom mafije, već godinama čitave male vojske stranih obaveštajnih agencija doslovno šetaju po Srbiji, kao pacovi iz kanalizacije, uništavajući sve što još nije uništeno. Ne diraju jedino onu imovinu koja pripada njihovim državama i njihovim interesima.

Hvali se Vučić tom stranom imovinom kao da je on lično darovao Srbiji. A, radi se o običnom „detaširanju" proizvodnje u siromašne države gde će vlasnicima stranih firmi taj proces biti znatno jeftiniji, radnici još jeftiniji, a potrebna infrastruktura poklonjena. Pa, povrh svega toga, još će dobiti i desetine hiljada evra „po glavi" zaposlenog, da ne brinu za „platni fond".

Ovaj dobro poznati koncept u uništavanja države Srbije, njenih resursa, ljudskih i materijalnih, zanemarivanje i potpuno ubijanje domaće proizvodnje, uz adekvatnu propagandu o „ekonomskom tigru", doveo je većinu građana ove zemlje do ruba egzistencije i sahranio veliki broj domaćih malih i srednjih preduzeća.

Sve ovo, samo je deo slike kolonijalnog položaja u koji je sumanuti diktator uveo Srbiju i njen narod.

Ono što predstavlja ozbiljnu, dugoročnu opasnost, ravnu delovanju „osiromašenog" uranijuma, to su prateće „ekonomske diplomatije", ispod kojih se uvek nalaze pomenute male vojske stranih obaveštajnih službi. Ali, čime se one zapravo bave u već razvaljenoj Srbiji, to je pitanje koje zahteva mnogo odgovora.

Nema nikakve sumnje da su istraživanja rudnih bogatstava, pijaće vode i poljoprivrednog zemljišta, jedan od tih odgovora. Međutim, Srbija kao kolonija, njen geografski položaj i njena uloga u „ravnoteži" Balkana, takođe predstavlja veliki motiv za trajno delegiranje obaveštajnih „stanica" na ovom delu evropskog kontinenta. Takva vrsta privlačnosti za strane ekonomske i političke stratege, nije od juče, nego postoji od prve obnove državnosti Srbije, u pretprošlom veku.

Čak i u savremenim okolnostima, dok nova tehnološka revolucija menja globalni način špijunaže, neke stvari se nikada ne menjaju. Obaveštajna „pešadija" i dalje radi svoj posao.

Sa druge strane, i tehnološka dominacija (sedište najvećeg svetskog pretraživača i najvećih društvenih mreža su uglavnom u SAD). Pa se u tom smislu dešavaju i ovakve stvari...

Nedavno se jedan od zaposlenih u stranim fabrikama „nastanjenim" u Srbiji, obratio prijateljima zbog neobičnog događaja koji nije mogao da shvati do kraja:

„Radio sam u firmi LionEight doo iz Kragujevca, dao sam otkaz još prošle godine. Danas mi je zazvonio telefon sa pozivnim +1202...taj broj je bio iz Washington DC i u pitanju je neki agent iz FBI koji je bukvalno sve znao o meni, kada sam radio, koliko sam dugo tamo radio, itd. Razgovor je trajao tridesetak minuta i pola od toga ne mogu da se setim od straha i panike".

Pomenuti „radnik" američkog FBI, u ovom slučaju istraživao je neke mahinacije u toj fabrici (i lancu srodnih fabrika u nekoliko zemalja). Očito, bez ikakvog znanja domaćih vlasti. Radnik o kome je reč potpisao je prilikom zapošljavanja saglasnost o tajnosti poslovnih tajni (NDA). Saglasnost tog tipa (NDA) ne postoji u zakonima Srbije, osim kao aneks ugovora o radu. U ovakvom slučaju, za prekoračenja NDA zadužen je sud u nekoj drugoj zemlji, u ovom slučaju SAD.

Vučićev režim je u proteklih 11 godina često „nagrađivan" od strane anglo američke obaveštajne zajednice, raznim tehnološkim dostignući, navodno uglavnom usmerenim prema borbi protiv organizovanog kriminala i narko kartela.

Ali, u praksi, takva tehnologija istovremeno odlično služi za kontrolu onoga ko je upotrebljava. Vučiću je koristila i dalje koristi kao „ispomoć" u terorisanju građana, stalnim nadzorom kretanja, privatnog života, i „transkripciji" svega što je iko izgovorio u „kontrolisanom prostoru" (a to su i ulice i trgovi, zgrade i službeni i privatni prostori u njima).

Ovako nešto je vrlo jasno je vidljivo i na operaciji pod nazivom Trojanski štit-Zeleni signal, zavedena u „zemlji porekla" kao „jedna od najvećih i najsavršenijih policijskih operacija".

Zvanično, cilj američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) bio je da omogući Vladi Srbije i Europolu da budu daleko bolje obavešteni o kriminalu u Srbiji i takozvanom Zapadnom Balkanu.

Američki Federalni istražni biro (FBI), kao „deo tekuće koordinisane operacije sa partnerima.

širom sveta", ušao je „na velika vrata" u Srbiju sa ciljem sprečavanja organizovanih kriminalnih aktivnosti, posebno onih u kojima se koristi šifrovana komunikacija za prikrivanje krivičnih dela. Tačno tim rečima je čitavu stvar objasnila nadležna služba ambasada SAD u Beogradu, u vreme kad je ambasador bio Entoni Godfri, čovek koji je obožavao roštilj u beogradskoj Skadarliji, i tokom mandata imao običaj da se fotografiše sa ovalima ćevapa i pljeskavica ispred sebe. Slika o „dobrom ambasadoru" na taj način bila je kompletna. Barem je on tako mislio.

Već pomenuta operacija, poznata kao Trojanski štit-Zeleni signal, (kako je već rečeno „jedna je od najvećih i najsavršenijih policijskih operacija ikada sprovedenih u borbi protiv organizovanog kriminala"), počela je izvođenjem čitavog niza izuzetno obimnih policijskih akcija na teritoriji više zemalja sveta koje su rezultirale stotinama hapšenja.

„Ova operacija jasno pokazuje da sve jače partnerstvo između FBI i srpskih organa vodi ka poboljšanju bezbednosti građana obeju zemalja rasplićući mreže međunarodnog organizovanog kriminala", govorio je „punih usta" ambasador SAD Entoni Godfri.

Zašto je za ovakvu akciju gigantskih razmera odabrana Srbija „kao partner"? Nema drugog odgovora osim činjenice da su narko dileri sa Balkana, pre svega iz Srbije i Crne Gore, koristili telefone sa takozvanom Sky aplikacijom, ne znajući da su im ovi uređaji tako reći „poklonjeni" od strane FBI.

Ali, pojedini mediji u Americi (NBC), imali su drukčije mišljenje, da je SAD promenila politiku prema Srbiji (sa ili bez Vučića), zbog narastajućeg islamskog terorizma, te da im treba „bilo kakva Srbija", samo da bude lojalna politici Vašingtona.

I tu se vidi svo licemerje američke diplomatije prema zemlji koja je propatila i dalje pati pod diktaturom jednog čoveka.

Amerika vrši dugogodišnju kriminalizacija čitavih država preko narko industrije, što je stara specijalnost njenih obaveštajnih službi. CIA je takve operacije dovela do savršenstva. Tek kad njen posao razvlačenja narko-mreže bude obavljen u državi koju treba kompromitovati organizovanim kriminalom, FBI dobija „poslove" i može da nastupi sa „plemenitim" ciljem odbrane američkog Ustava, pa i globalnog prostora, od pošasti narkomanije.

U slučaju Srbije, kao „odabrane baze" pomenute operacije Trojanski štit/Zeleni signal, treba znati i još jednu činjenicu: FBI je preko „trećih lica" registrovao sopstvenu firmu za distribuciju šifrovanih uređaja pod nazivom „ANOM", koja je servisirala preko 12.000 šifrovanih uređaja koje je koristilo bar 300 kriminalnih sindikata, uključujući međunarodne organizacije za trgovinu narkoticima u preko 100 zemalja.

Početkom oktobra 2019., uređaji ANOM-a su se proširili u kriminalnim krugovima među administratorima, distributerima i agentima koji su ovu šifrovanu platformu opisivali klijentima kao platformu „koju su smislili kriminalci za kriminalce", a ciljna grupa za prodaju uređaja ANOM bili su svi oni prepoznati kao učesnici u ilegalnim aktivnostima.

Uz podršku Evropola i u koordinaciji sa američkom Agencijom za suzbijanje narkotika (DEA), FBI je partner sa Holandskom nacionalnom policijom (Politie), Policijom Švedske (Polisen), Australijskom federalnom policijom (AFP), organima za sprovođenje zakona Srbije i drugih država radi obrade podataka iz preko 25 miliona poruka prikupljenih od strane FBI u periodu od 18 meseci, tokom kojeg su kriminalci razgovarali o svojim aktivnostima preko uređaja povezanih sa sistemom ANOM.

Opet je smisleno postaviti pitanje: zašto su „organi za sprovođenje zakona Srbije", koji faktički ne postoje ili postoje samo kao lični instrument Aleksandra Vučića, uključeni i posao globalnog progona kriminalnih organizacija? Zašto anglo-američke i evroatlanske vlade zaobilaze činjenicu da je Srbija potpuno kriminalizovana i da je „kum" te mafije Aleksandar Vučić lično? Opet postoji samo jedan odgovor: SAD stratezi govore i javno da Vučićeva tiranija može da traje, dokle god je poslušan prema glavnom svetskom policajcu u Vašingtonu. A, prema svim informacijama koje izdašno šalju izvori ovog magazina „za zapadne strane", to će trajati još vrlo kratko: izbori u SAD će mnogo šta promeniti i na Balkanu.

Gore pomenutu šifrovanu platformu za špijunažu danas obilato koristi u istražnim radnjama u Crnoj Gori i Srbiji, ali, kako se vidi iz javno dostupnih informacija, vrlo selektivno. Pojedini delovi transkripata telefonskih razgovora, nikada ne dođu „u fokus" istrage.

Ovako detaljan uvid omogućava identifikaciju i ciljanje visoko pozicioniranih vođa kriminalnih bandi širom sveta. Operacija Trojanski štit/Zeleni signal imala je za posledicu da čitav ovaj „instrumentarijum" bude upotrebljen i u druge svrhe. Šifrovane komunikacije koje koristi Vučićeva mafija omogućavale su da budu „država u državi". Mada, one pravne države u Srbiji već odavno i nema.

Prema nekim podacima Europola iz 2020, šifrovana platforma Enkročet otkrivena je zahvaljujući operativnom akcionom timu „EMMA".

Nakon ove međunarodne operacije, koja je navodno izazvala paniku u kriminalnom podzemlju Evrope, došao je jedan sličan obračun marta 2021., kada je međunarodna grupa sudskih i policijskih vlasti blokirala upotrebu šifrovane komunikacije organizovanih kriminalnih mreža preko komunikacionog sistema Sky (takozvana Operacija Limit).

I tu se pojavljuju imena narko kartela „naslonjenog" na Vučićevu „Srpsku listu" sa Radoičićem na čelu, ali i imena njegovih „albanskih kolega". O tome će tek biti reči kad uskoro dođe zahtev za hapšenje lica o kojima je reč, uz pretnju ekonomskim sankcijama odlazećem režimu.

U ove dve operacije otkrivene su stotine miliona poruka razmenjenih među kriminalcima. Nakon obaranja sistema Sky, organizovane kriminalne mreže tražile su novu komunikacionu platformu koja će im omogućiti da izbegnu organe gonjenja.

Očekujući ovaj razvoj događaja, FBI, u tesnoj saradnji sa AFP-om, razvio je strateški sistem ANOM kao odgovor na potrebe kriminalnih mreža za šifrovanom komunikacijom.

Osnovni zadatak nove platforme bio je da cilja globalne organizacije koje se bave organizovanim kriminalom, švercom droge i pranjem novca bez obzira na teritoriju na kojoj operišu i da ponude slične šifrovane uređaje sa karakteristikama kakve kriminalne mreže traže.

Paralelna istraga protiv sistema Sky bila je smišljeni strateški aspekt operacije Trojanski štit/Zeleni signal, koja je navela deo baze kriminalnih korisnika Sky-a da pređu na platformu kojom je rukovodila FBI. Na taj način su i svi srpski i crnogorski kriminalci upali u mreži FBI, pa se onda bolje može razumeti Vučićeva panična priča o tome da su ga „prisluškivali", da mu to rade „najbliži ljudi" i slično.

Srbija je na rizičnom položaju, u vrlo teškoj međunarodnoj situaciji, gde postoji mogućnost novih ratnih žarišta i terorizma.

Tokom 2022. godine, parlament Albanije je pretrpeo kibernetički napad jer su hakeri iz Irana pokušavali ući u podatke parlamenta i izbrisati ih, zbog čega je rad parlamenta bio privremeno zaustavljen. O tome je detaljno izveštavao američki ABC News, a evo i zbog čega...

Kibernetički napad hakera sa sedištem u Iranu, pod nazivom Homeland Justice („Domovinska pravda"), za koji su vlada i multinacionalne tehnološke kompanije okrivile iransko ministarstvo spoljnih poslova, došao je kao odmazda za Albaniju koja je pružila utočište članovima iranske opozicione, mudžahedinske frakcije Mujahedeen-e-Khalq (MEK). Zbog napada je albanska vlada prekinula diplomatske odnose sa Iranom dva meseca kasnije.

Iransko ministarstvo spoljnih poslova tvrdio je da Teheran ne stoji iza napada na internet stranice albanske vlade te da je i sam Iran pretrpeo kibernetičke napade MEK-a.

U junu su albanske vlasti pretresle kamp za prognane članove MEK-a kako bi zaplenile računarsku tehniku i druge uređaje povezane sa zabranjenim političkim aktivnostima.

Istina je da je u Albaniji još od 2013. godine, kad je tamo smešteno oko 2.500 iranskih izbeglica, taj broj znatno povećan. Među njima ima oko par stotina treniranih boraca, i nekoliko manjih grupa koja zagovaraju teroristička „rešenja" islamskog pitanja. NBC tvrdi da su na udaru američke baze u Albaniji, Makedoniji i Kosovu, kao i vojni i značajni civilno objekti u Srbiji. Sjedinjene Države, NATO i Evropska unija su u slučaju MEK-a podržali Albaniju. Ali, ne i Srbiju koja je, ispostaviće se, planirana meta napada islamskog terorizma.

To je bio i glavni razlog zašto je na jedan diskretan način Srbija uvučena u neke globalne operacije protiv narko kartela, a zapravo je stavljena na raspolaganje u antiterorističkim dejstvima a „isprobavana" kroz navodnu borbu protiv organizovanog međunarodnog kriminala.

Da je Amerika zaista htela da Srbija sa grupom zemalja koje predvodi FBI, bude „prvoborac" u ratu sa narko kartelima, prvo bi izvela hapšenja i demontažu Vučićevog kartela.

Hoće li u ovakvom globalnom haosu Vučić ipak platiti za svoja zlodela, zavisi isključivo od snage naroda u Srbiji. Jer, nema ni smena ni promene ni procesuiranja diktatora, ako mala grupa studenata Univerziteta u Beogradu, ovih dana pokušava da „motiviše javnost". Tužno i beznadežno to izgleda.

Još je gore i beznadnije, kad jedan poznati beogradski komičar, u razgovoru za jedan lokalni TV kanal, pita novinara koji ga intervjuiše: „Kad si ti zadnji put video da je ovaj narod bio normalan"?