Vlast

Pobeda finansijske opcije u DS: o čemu govori težak poraz Vuka Jeremića

 

Umesto što je toliko putovao, mogao je s njima da krade

 

Pobeda bizarnih tipova na izborima za potpredsednike vladajuće stranke, a poraz najnormalnijeg i najpoštenijeg među njima više je od stranačkog incidenta, samim tim što je stranka - vladajuća

 

Milovan Brkić

 

Prerano oronuli (zamalo ne rekoh preminuli) predsednik Srbije Boris Tadić ponovo je predsednik Demokratske stranke. Njegov izbor se nije ni dovodio u pitanje, jer nije imao ni protivkandidata.

Upućeni u marifetluke srpskog predsednika očekivali su da će u Demokratskoj stranci, u "trci" za potpredsednička mesta, baš kao i za članstvo u Glavnom i Izvršnom odboru, pobediti kandidati koji predstavljaju "finansijsku" opciju stranke.

 

Kakvi kadrovi

 

Aktuelni ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić bio je kandidat za potpredsednika stranke, a sasvim uslovno rečeno, slovio je za predstavnika takozvane nacionalne opcije u DS-u, šta god to članstvu DS-a, narodu ove zemlje i tzv. međunarodnoj zajednici značilo. Njegov ubedljiv poraz u onakvoj konkurenciji čak i mizernih i bizarnih tipova znači da je Demokratska stranka ostala na starim granama. Na onima koje je njen predsednik Tadić procenio kao pobedničke, a koje se svode na - pljačku, pljačku i samo pljačku.

"Tajkuni" Demokratske stranke glatko su dobili poverenje glasača, svojih stranačkih kolega, kojima je, baš kao i izabranima, učešće u vlasti prvo i jedino zanimanje. Sa takvim referencama u karijeri oni su brižljivo odabrani da bi isto tako brižljivo glasali za svoje dušebrižnike na opštinskim, gradskim, pokrajinskim i najvišim državnim pozicijama.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, ministar odbrane Dragan Šutanovac, bivši ministar pravde Dušan Petrović Karamela i predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić, kao i portparolka Jelena Trivan, predstavnici su svojevrsne organizovane kriminalne grupe. Oni su privilegovani tajkuni čije firme u Srbiji nisu proizvele nijedan ekser, a uzele su kad god su i kome god su mogle i crno ispod noktiju!

Vredi podsetiti čitaoce da se prema izveštajima američkih obaveštajnih službi poslatim iz Beograda imovina gospodina Dušana Petrovića, izražena u nekretninama i suvlasništvu u firmama, kao i gotovom novcu i na otkrivenim računima procenjuje otprilike na 450 miliona dolara! Advokat koji muca, koji je svojom razrokošću i gestikuliranjem, pretpostavlja se - u neuspešnim pokušajima da oponaša pokojnog Zorana Đinđića, smatran cirkuzantom u šabačkom pravosuđu, a kasnije s pozicija ministra pravde i potpredsednika DS-a žario i palio kao da je mutirao u bacač plamena, danas je, kako rekosmo, težak 450 miliona dolara. Neoboriv alibi za izbor među "druge ljude" demokrata.

Ministra Šutanovca diplomate iz Ambasade SAD u Beogradu, u okviru svojih nadležnosti, opisuju različito. Dok je za sadašnju ambasadorku Meri Brus-Vorlik "pohlepno čudovište", za obaveštajce je bezgranično odan i poslušan, ali bez uporišta u javnosti i moralno, politički i profesionalno - potpuno dezorijentisan. U izveštaju se američke diplomate slažu da je reč o đavolski pohlepnom čoveku, koji ima sopstvenu kriminalnu mrežu. Težak je 600 miliona dolara!

Bojan Pajtić, doktor pravnih nauka, sa doktoratom pod nazivom "Alimentacija za istopolne bračne drugove", odbranjenim na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, na katedri na mađarskom jeziku (!), sin je sveštenika Lazara Pajtića iz Sente. Sa položaja predsednika Izvršnog veća Vojvodine počeo je "biznis" a da se čak nije ni potrudio da osnuje makar i neku alibi-firmu. Glavni punilac džepova gospodina Bojana Pajtića bio je biznismen Darko Šarić. Američke službe ocenjuju Pajtića kao čoveka koji je težak 500 miliona dolara.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, za razliku od drugih, u stranku nije ušao go k'o crkveni miš, da bi se obogatio, jer je prethodno već bio relativno bogat, nego da bi se "doobogatio". O njegovom bogaćenju postoje sklonjeni izveštaji srpskih bezbednosnih službi, koji su precizniji od izveštaja stranih službi, a koji ga opisuju kao psihopatu i manijaka, besprizornog u pljačkanju i manipulacijama svake vrste. Imovina gospodina Đilasa procenjuje se na više stotina miliona dolara, mada zbog uspešnog zatiranja tragova rezultati poslovanja gradonačelnika Beograda za poslednjih nekoliko godina toj cifri nisu pridodati.

Jelena Trivan je "značajnija" po mužu, "kontroverznom biznismenu", koga posmatrači opisuju kao opasnog čoveka, sklonog nasilju, čija firma mesecima ne isplaćuje zarade zaposlenima nego po političkoj i "poslovnoj" biografiji koja se može opisati referencama - tračanje, podmetačine, olajavanje, provokacije... Sasvim dovoljno za "prvu ženu" među demokratama.

Jedini kandidat za potpredsedničko mesto koji, u stvari, nije dovođen u vezu sa bilo kakvom pljačkom ili finansijskom aferom, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić nije dobio poverenje biznismena iz Demokratske stranke, barem onih koji su imali mogućnost glasanja. Među demokratama su poželjni klanovi, što više, to bolje, ali za one van kriminalno-finansijskog klana jednostavno nema mesta u prvom redu. Drugi razlog Jeremićeve propasti na stranačkim izborima jeste činjenica da su ga i stranačke kolege napadno forsirale kao zagovornika "nacionalne opcije", što Jeremić, objektivno govoreći, nije bio. U tom kontekstu tačno je jedino da je mnogo više "svetski", "mondijalistički", dakle i "evropejski" od svih "palanačkih" konkurenata na izborima, a pogotovo ostatka demokratskog establišmenta, ali je, za razliku od svih, dosledno ili samo doslednije sprovodio javno, a ne tajno proklamovanu politiku Vlade Srbije i predsednika Republike. U trećem planu je i činjenica da se, od ostalih iz DS-a - koje zanima samo samo finansijski aspekt vlasti i verno slušanje poruka iz Ambasade SAD u Beogradu - Jeremić već i na prvi pogled (prvo slušanje) razlikuje suvislošću izjava koje su odudarale od duha krda Tadićevih skutonoša.

Upućeni veruju da je glasanje u Demokratskoj stranci bilo regularno, i da su glasači po svojoj volji zaokruživali imena kandidata. To govori i o samoj stranci i njenoj unutrašnjoj organizaciji.

Poruka koju godinama svojim partijskim sledbenicima šalje predsednik Srbije Boris Tadić (u drugom mandatu), koji je suprotno ustavu Srbije i predsednik Demokratske stranke svodi se na jednu rečenicu: Uzimajte, ne pitajte!

U izvršnoj vlasti, na svim nivoima, u javnim preduzećima, bankama, fondovima, Demokratska stranka ima najviše svojih članova.

Pred krivično veće Specijalnog suda, pod optužbom za mito ili korupciju, izveden je jedino Goran Knežević, gradonačelnik Zrenjanina, ali je on, nakon jednogodišnjeg pritvora pušten na slobodu, a optužbe protiv njega, sada se ispostavlja, bile su iskontruisane, i politički motivisane, sve za potrebe unutarstranačkog obračuna.

 

Lopovska misija

 

Crnogorski predsednik Đukanović odstupa s vlasti, jer međunarodna zajednica smatra da na njegovom računu ima 16 miliona evra bez pokrića i porekla zarade! Hrvatska je pod prinudom da očisti kriminal u izvršnoj vlasti. Kosovski premijer Tači takođe je u nevoljama i pred hapšenjem, a u izveštajima međunarodnih posmatrača opisuje se kao nosilac korupcije i organizovanog kriminala na Kosmetu.

Srpski predsednik, suočen sa teškom bolešću i potpunim beznađem svojih građana, raspadom ekonomije i gubitkom međunardone podrške i kredita, odlučio se da nastavi staru politiku - promovisanja krađe kao jednog modela vlasti. Ovaj impresivni prodavac magle i laži tvrdo veruje da će opljačkanim novcem, i sa saradnicima do guše ogrezlim u kriminalu i korupciji, moći da vlada onoliko koliko mu to Bog omogući.

On, više nama sumnje, infantilno veruje u svoju lopovsku misiju.

Izbori u DS-u pokazuju da stranački tajkuni ne žele da se odreknu vlasti. Spremni su da svoj biznis i dalje zasnivaju isključivo na banalnom, čak i fizičkom otimanju i uzimanju iz fondova i pljačkanju građana. Oni nemaju nikakvu ideju kako i zašto da se vrate normalnom životu, da počnu da rade samostalno, jer im je politika postala jedino zanimanje, opsesija i imperativ.

Ovakva struktura vlasti, uči istorija, ne može se oboriti regularnim izborima, jer su sve poluge vlasti, pa i izborne komisije i brojanje glasova, u njihovim rukama. Oni s vlasti neće otići ako ne budu oterani. A to se može desiti, o čemu govori primer i ove vlasti - jedino uz podršku iz inostranstva.

Pljačkaška misija Borisa Tadića i njegove kamarile privodi se kraju. Oni više, jednostavno, nemaju šta i od koga da otimaju. To znači da će doći do - za njih najgoreg - da počnu da otimaju jedni od drugih.

 

 

 

 

 

 

Zamena

 

Srbija  ima najkorumpiraniju izvršnu vlast, ali Tadićevi ljudi s dugim prstima stalno su podsticani od svog predsednika da uzimaju i za sebe i za stranku.

U izveštajima koji se iz Beograda šalju u: Vašington, London, Pariz, Brisel, Berlin, Moskvu i Peking svakodnevno se opisuje na koji način Tadićeva kamarila potkrada donacije, fondove, gradski i republički budžet, banke, zdravstvene fondove da bi se pokazalo divljaštvo nosilaca javnih funkcija.

Desetak milijardi koje su opljačkali Tadićevi partijski drugovi, raspoređeni na "odgovarajuća" mesta uglavnom po njegovom izboru, opomena su za međunarodnu zajednicu koja pravi operativne planove zamene vlasti u Beogradu.

 

 

 

A 2.

 

 

Konstruktivno o zločinu

 

Među malobrojnim stranim gostima izborne skupštine Demokratske stranke bio je i Iljir Meta, bivši zamenik premijera Albanije, koji je na toj funkciji bio u vreme kada su srpskim zatvorenicima kidnapovanim sa Kosova vadili vitalne organe i prodavali ih još nepoznatim kupcima. Meta je povodom dolaska u Beograd dao i jednu izjavu za albansku televiziju Top channel, rekavši kako se o "...pitanju trgovine organima razgovaralo na konstruktivan način"!