Milojevićeve strane

Beočin: "Šta mislite o demokratskoj stranci"

 

Zna se tačno ko koga, ali čime, zaboga

 

Krajem oktobra građani opštine Beočin imali su"čast" da ih aktivisti Demokratske stranke, kucajući im od vrata do vrata, pitaju šta misle o ovoj stranci i radu lokalne vlasti na čijem čelu se nalazi. Da ih je to zaista zanimalo, od građana su mogli da saznaju sledeće

 

Arpad Nađ

 

Sve jasno! Srbija je ekonomski kolabirala bez ikakvog izgleda da svoje građane iščupa iz nemaštine, pada društvenog standarda i socijalnog beznađa. Projekat neoliberalne ekonomske tranzicije je deset godina sistematski uništavao proizvodni potencijal Srbije da bi nestašica mleka građane najzad osvestila i pokazala im da više nisu u ekonomski održivoj zajednici, nego u dubokoj zavisnosti od volje MMF-a i inostranih finansijskih institucija, koji na posredan ili neposredan način kontrolišu ono malo proizvodnih kapaciteta u Srbiji svesno ih uništavajući ne bi li se napravio uvoz takođe njihovih proizvoda.

Od 200.000 novih radnih mesta nije bilo ništa (u poslednje dve godine 180.000 radnika je ostalo bez posla), od besplatnih akcija vrednih 1.000 eura takođe ništa (jer im je tržišna cena bila celih 17 eura), od ulaska u EU 2013. godine ništa, jer se sada spominje tek 2020. godina, a umesto obećanog ekonomskog preporoda Srbija je u dubokoj recesiji.

 

Posle ničega - ništa

 

Dolaskom na vlast u Beočinu DS je sa svojim koalicionim partnerima obećala građanima ne male promene, pre svega rešavanje problema nezaposlenosti. Kako je vreme pokazalo, partijski baroni su svoje članstvo zaboravili u startu i "kolač" funkcija i položaja podelili između sebe. Jedino su njihove konkubine profitirale sa novim radnim mestima!

U tom momentu se ozbiljno mislilo da je Beočin, pa i celu Pokrajinu, na čelu sa pokrajinskim premijerom Bojanom Pajtićem, "ogrejalo sunce" i da će Beočin ponovo postati ekonomski prosperitetna sredina.

Još je 20. novembra 2008. potpisan ugovor između Bojana Pajtića i pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj Dragoslava Petrovića (jedan organ potpisuje ugovor sam sa sobom?) o sufinansiranju čitavog niza projekata, a među njima i otvaranje proizvodnih pogona u Beočinu. Reč je o firmi Vermonns  i sufinansiranju centra za reciklažu motornih i industrijskih ulja u Beočinu, vrednog 194 miliona dinara.

Dalja podrška otvaranju novih radnih mesta stiže 12. januara 2010, kada je prilikom potpisivanja ugovora između Beočinske fabrike cementa - Lafarž i firme Mars o investiciji za izgradnju nove fabrike za proizvodnju preciznih mehaničkih delova, vrednoj 2,3 miliona evra, Bojan Pajtić javno uručio (ma šta to značilo) finansijsku garanciju od 130.000 dinara (ukupno 65.000 eura) za svako novootvoreno radno mesto.

"Subvencije" su isplaćene, "garancije" su date, ali od investicija i novih radnih mesta - ništa!

Gde su sredstva završila (ako ih je i bilo) neka se bave institucije koje su za to odgovorne i plaćene, premda kada smo ih i spomenuli one to i rade, ali su njihovi izveštaji sakriveni od očiju javnosti i građana Beočina (poslednji izveštaj budžetske inspekcije o "poslovanju" Opštine Beočin je sakriven i nedostupan kako javnosti, tako i odbornicima Skupštine Opštine Beočin, a završio je u stolu Sekule Petrovića, načelnika opštinske uprave).

A šta je to onda radila Demokratska stranka (sa partnerima) u Opštini Beočin dve i po godine?

U fotelju predsednika opštine postavljen je kadar DS-a Bogdan Cvejić, po struci magistar farmacije, koji je za dve i po godine sasvim fino razvio privatni apotekarski biznis šireći mrežu svojih apoteka od Čerevića prema Beočinu, Sremskoj Kamenici, Novom Sadu. Šta je razvio u beočinskoj opštini ostaje potpuno nejasno i nepoznato (dakle - ništa!), ali je zato pozapošljavao partijske kadrove i konkubine lokalnih političara, od opštinske uprave do javnih preduzeća i ustanova, gde se, uzgred, vodila prava bitka između DS-a i SPS-a za položaje, plate i beneficije.

Tako se u opštinskoj upravi, kao kadar DS-a, na mestu šefa kabineta predsednika opštine, zapošljava pripravnica bez ijednog dana radnog staža, izvesna Vidana Nedić, inače intimna prijateljica Save Svirčevića, pokrajinskog poslanika i direktora Ceptora, Centra za privredno tehnološki razvoj na Andrevlju (čitaj: centra za seksualne aktivnosti pokrajinskih funkcionera i gostiju iz inostranstva), koji sa čak dve funkcije i plate (najmanje) vedri i oblači Beočinom.

Odmah po stupanju na "dužnost" dotična gospođica, bezmalo duplo mlađa od svoje "ljubavi", javno izjavljuje "da joj ne pada na pamet da radi za manje od 50.000 dinara"! Ovakav zahtev je izazvao ne male probleme, jer se ovakve isplate nisu mogle rešiti zakonskim putem, nego su se "razlike" isplaćivale silnim "prekovremeni satima" (na Andrevlju), dnevnicama i ko zna kakvim sve ne benificijama. Pošto su ovakve nezarađene isplate protivzakonite, nađeno je solomonsko rešenje pa se Vidana Nedić postavlja za ni manje ni više nego nekakvog urednika TV Beočin (lokalna televizija), a visina ličnog dohotka ostaje tajna!

Destruktivna oholost pomenute "ekspertice" ide čak dotle da je naredila da se otpusti jedna spremačica pred penzijom u Kulturnom centru Beočin i na to isto radno mesto dovede - njena majka! Zanimljivo je i da je njena majka, takođe, pred penzijom, ali je uzela otpremninu iz firme u kojoj je radila, prijavila se na biro rada (sa dve godine do penzije) i sklopila "ugovor o delu" koji joj omogućava dvostruku dobit! Pa zar nije Vidana prava ekspertica-pripravnica-mudrica?

 

Budućnost je za nama

 

Za predsednika Skupštine opštine Beočin postavlja se Milan Čačić iz G 17 plus, na čije je imenovanje odmah reagovala opozicija tražeći izveštaj MUP-a o njegovim kriminalnim aktivnostima i vezama sa organizovanim kriminalom. Naravno, kriminalni dosije ne postoji niti se vodi bilo kakva istraga, ali građani Beočina vrlo dobro pamte da je Čačić bio jedan od "pacijenata" Vanje Bulića u serijalu "Biseri" BK TV, gde se vrlo nemušto trudio da objasni kako on nema nikakve veze sa samoubistvom svoje majke, za šta ga je optuživala sredina u kojoj živi!

Posebno je interesantna funkcija pomoćnika predsednika opštine, objedinjena sa funkcijom šefa Službe za privredu, razvoj i informisanje, a dodeljena je kadru DS-a Nikoli Vukšiću.

Tako važna funkcija, koja podrazumeva intelegenciju, stručnost, obrazovanje i iskustvo, poverena je osobi koja je privatno vlasnik picerije, a u biografiji (pravoj, a ne friziranoj) stoji mu da od školske spreme ima završenu gimnaziju, da je radio kao magacioner, šef stovarišta i diler cementom u periodu kada je Beočin bio "meka" za poslove sa cementom. Vukšić se vrlo često može zateći na radnom mestu u stanju teške alkoholisanosti, što je često uzrok vrlo neprijatnih situacija i za građane i za radnice Opštine. Prema ženama se, onako dopingovan vlašću, odnosi na način koji je najobičnije seksualno uznemiravanje. "Poslovni uspeh" mu je Jelena Lang, pripravnica koja je na svaki mogući način ("specijalnim odnosima" sa načelnikom Sekulom Petrovićem i sada već bivšim šefom službe Borisom Kuzmanom) pokušavala da dobije rešenje za stalan radni odnos, a čitava afera se završila tako što se Jelena Lang razvela, a muž je najurio iz porodične kuće njegovih roditelja!

Da li je i time mogla da se pohvali Demokratska stranka sa koalicionim partnerima u Beočinu?

Najzad je završen sportski centar u Beočinu. Ali kako? Predračun završnih radova je bio nekih 80 miliona dinara, a potrošeno je bezmalo 160 miliona dinara! Kažu da je Pokrajina dala pare, a kuda je otišla razlika, nejasno je.

Donacijom Lafarža sagrađen je novi gradski trg sa fontanom, svetiljkama i klupama, a sve je koštalo 270.000 eura! U Beočinu se još uvek prepričava kako su prve noći posle svečanog otvaranja trga fontanu obilazili građani sa kesama i šrafcigerima jer se smatralo da je, s obzirom na cenu, fontana pozlaćena i da je Lafarž unutra ubacio zlatnike iznenađenja!

Opštinom Beočin vladaju nezaposlenost, glad, nemaština, narkomanija i beznađe, a ne mali broj vrlo mladih ljudi je poslednjih godina naprasno preminuo, što se povezuje sa "novim tehnologijama" Lafarža.

I dok, s jedne strane, građani svakodnevno zatiču komšije, prijatelje i poznanike kako preturaju po kontejnerima, s druge, imaju pred očima bahato razmetanje političkih barona Demokratske stranke koji, onako intelektualno i poslovno nemoćni, uživaju u besprizornoj megalomaniji i vlastoljublju.

A pre tačno godinu dana, beočinski DS-vlastelini obratili su se svojim građanima novogodišnjom čestitkom sledeće sadržine:

"Nova radna mesta - planiramo u budućnosti"!

 

 

 

 

 

Kreteni

 

Ali ubedljivo najveći kretenizam je gradnja igrališta za mali fudbal sa veštačkom travom na već postojećem gradskom igralištu i terenu beočinskog rukometnog kluba! Direktna posledica je da rukometni klub danas gotovo i ne postoji, jer devojke i momci nemaju gde da treniraju i igraju utakmice.

Građani bi, eventualno, mogli da razumeju da je neko nesposoban, lenj ili glupav, ali im je neshvatljivo da je neko toliki kreten da zbog provizije uništi jednu celu sportsku granu u sredini u kojoj živi.