Prolaznost

Podsećanje: bila jednom jedna 2010. godina

 

Slavilo se, davilo se

Dan po dan, Tabloid po Tabloid, i evo prođe još jedna godina. Tačno je da nije bila prestupna, ali za mnoge stvari i jeste. Vilovita, plahovita i bogata događajima. Godina u znaku Harija Potera, rođena za medijske čarolije i puna vampira, veštaca, karakondžula i opasnih životinja kao što su novinarske patke, magarci, zmije, škorpije na vlasti i ljudske picajzle oko njih. Život je neka vrsta basne, a bilo je tu i dosta bajki, poput one o ulasku u Evropu, na primer

 

Mile Urošević,

dopisnik iz Pariza

 

Sve u svemu, na Zapadu ništa novo: ubice su ubijale, otmičari otimali, siledžije silovali, a političari krali i lagali. Beše i par lepih momenata u proteklih 365 dana. Na primer, u tenisu sve se odvijalo kako treba. Koliko da se zaboravi ono resto. A da se ne bi zaboravilo, sve što beše u proteklih dvanaest meseci i 23 Tabloida, evo malog podsetnika na sve važnije planetarne događaje i dogodovštine viđene iz pariskog ugla.

Ma kakve tajne

Najpre beše tama. Zacrni se nebo od Islanda do Surčina i rastera sve metalne ptice, boinge i erbasove. Vulkani su vam ko suzavac na gej paradi. Nakon ove uspele serije došla je nova o velikoj rani na dnu Meksičkog zaliva iz koje je liptala "krv petrola". Milioni dolara bačeni u vodu. Dva meseca koja su nam zagadila sve plaže oko Majamija, gde ste možda i vi nameravali da se brčnete ovoga leta.

Posle vazduha i vode na red dolazi zemlja. Sledila je mini serija za razonodu o spasavanju zatrpanih rudara. Kada su i to odradili na red su stigla kopanja po virtualnom svetu interneta. Iz bunara diplomatskih tajni izvađeni su ko iz šešira mađioničara sve tajne sveta, koje su svi znali, a niko nije mogao da ih dokaže.

Ova tragikomična serija ostavljena je za kraj godine, kao neka vrsta novogodišnjeg poklona za praznične dane. Kako niko ne zna kraj priče, Ameri i dalje "ne daju" da se sve to objavi, a svetski mediji u "ime demokratije" sve to ipak štampaju, i mi svi "uviđamo" nešto što ranije nismo ni pretpostavljali: da su nas Francuzi varali i ucenjivali u vezi s Kosovom, da im se Vuk Jeremić ne dopada, da Mladića čuvaju Rusi ili da je Sarkozi kralj bez gaća, a da Berluskoni voli ribe i muva biznis s Putinom. Jake tajne. Najčudnije i najbednije u celoj aferi je način i razlog bednog hapšenja gospodina Asanža. Vlasnik sajta Wikileaks.com je uhapšen zbog nekog navodnog silovanja koje je toliko providno da ni na filmu serije B ne bi prošlo kao neka ideja. Da kažu da je njega neko silovao, još i da poverujemo. Baš ženstveno izgleda.

Zapad je stvarno totalno puk'o. Kako je serija u toku, ostavljamo svoj sud za neke sledeće dane, kada svi pročitaju sve što izlazi malo-pomalo. Danas niko ne zna kraj priče. Jedino se zna da je ovaj kraj godine stigao mnogo brzo i da je vreme prohujalo s vihorom raznih ratova i atentata.

Najgledaniji i najlepši su bili iz Iraka i Avganistana. Ko na filmu, samoubilački atentati, bum-bum rijaliti šou, kao da ste na licu mesta. Kraj pameti, ali ne i kraj tragedija koje nam je režirala i puštala na TV ekrane ta nestašna protekla godina. Setite se samo kako je naglo pala poljska vlada (avionom) usred Rusije. Ili, kako je Svetsko prvenstvo u fudbalu bilo ožalošćeno kaubojskim napadom na diližansu reprezentacije Togoa. Nešto kasnije i big šerif Obama je pao na popravnom ispitu, izgubio izbore za Kongres. Ali, to i nije neki događaj niti bilo kakvo iznenađenje. Svi su znali da obmanija ne može da traje dugo. To nije teška bolest već samo mala prehlada mozga.

Kad smo već kod raznih političko medijskih skečeva i zabluda evo i jedne iz Francuske. Protekla godina je ovde bila posvećena Rusiji. U principu, naravno, jer ništa konkretno nije viđeno. Par izložbi, jedna prijateljska poseta Medvedeva i velika plakata na Sajmu knjiga sve je što je trebalo da pomeri tradicionalnu odbojnost Francuza prema svemu što je rusko. Od religije, do istorije i politike. Veliki prijatelj nezavisne Čečenije, Francuska, i dalje sebe smatra za moralnog vaspitača sveta. Osovina planete oko koje se sve ostalo vrti i okreće. Koga još to može da iznenadi!?

  Raju je svakako najviše iznenadila grčka kriza. Kako to da opet propadne Grčka, iako je dugo u spasonosnoj zajednici Evropske unije? Šta li tek nas čeka ako su oni tako pukli i zbog čega onda toliko navaljujemo da uđemo u takvu jednu mašinu? Ima na svetu i drugih mafija: ruska, kineska, sicilijanska, talibanska. Zašto moramo baš u evropsku. Irci, Portugalci ili Španci, takođe, postavljaju sebi slična pitanja, ali za njih je već prekasno. Članarinu su uplatili, ali za ispisnicu Svetska banka i ostali monetarni fondovi traže mnogo više.

Ljudi zveri i danak u krvi

   Kriza je svakako glavni događaj godine koja odlazi, ali za ceo Zapad postoji još jedan događaj koji se često stavlja na čelo najvažnijih stvari u svemiru. To je ono nedavno fiktivno i veoma medijsko dodeljivanje Nobelove nagrade za mir jednom kineskom političkom zatvoreniku, koji iz opravdanih razloga i na svu sreću Zapada nije došao u Stokholm da uzme lovu. Svi zapadni i antikineski elementi, za koje se ne zna da li sa Kinom više sarađuju ili je više provociraju, to je bio trenutak naslađivanja. U stilu: volim te, ni ja tebe. Teorija superiornosti Zapada nije samo obična fama o prošlosti i kolonizaciji, i nije ni danas prevaziđena, pogotovo ne u sportu. Možda su zato Francuzi i bili toliko nesrećni kada su doživeli svoju novu Berezinu u našoj Areni.

Osim zemljotresa, poplava i kolere na Haitiju, bilo je drugih katastrofa koje su obeležile proteklu godinu i odneli veliki broj ljudskih života. Zemljotres najviše, 300.000, ali ni ostale prirodne pojave nisu ostale dužne đavolu. Od vrućine je pomrlo 60.000 ljudi, skoro 8.000 se podavilo u poplavi, više od 500 je zatrpano lavinom, 900 u klizištu, a 1.000 su oduvali cikloni.

U ovoj godini planeta se i dalje zagreva, iako je već 1.000 ljudi umrlo od hladnoće, smrzlo se na ulicama a biće ih još ove zime po svim velikim gradovima. Mnogi su izgoreli u kućnom ili šumskom požaru, što je nula u odnosu na skoro milion i po izginulih u saobraćajkama i više od 50 miliona povređenih.

Francusko vino, šampanjac i konjak "uradili" su skoro 5.000 šofera, dok svetski rekord još drži votka sa blizu 40.000 pokojnika, što je otprilike broj srpskih žrtava u poslednje tri decenije. Votka je čudo, al' ni rakija nije mačji kašalj. Uostalom, i ovako i onako oko 80 miliona ljudi napustilo je ovaj svet i preselilo se u večna lovišta, prirodnom selekcijom ili božjom voljom. Zavisi ko u šta veruje.

Ostaje još uvek više od šest i po milijardi koji se spremaju da proslave novu 2011. godinu. I onda opet Jovo nanovo, sve ispočetka. Ipak, ostaje utisak da je čovek čoveku najveći dušmanin. Kao i svake godine, ljudska oholost je odnela svoj danak u krvi. U Kolumbiji je tradicija ispoštovana i na svakih 100.000 stanovnika mafijaši su ubili njih 40, što stavlja zemlju na "počasno" prvo mesto ove zloglasne tabele. Srebrnu medalju u ubistvima bližnjeg svoga pripala je budućem organizatoru Olimpijade, Brazilu, sa tridesetak ubijenih na 100.000 stanovnika. Rusija se nalazi na trećem mestu sa dvadesetak pokojnika na svakih 100.000 pravoslavnih duša, dok je Francuska, zemlja slobode i ljudskih prava, tek u sredini tabele sa "svega" 12 ubistava na isti broj ljudi. Možda nista znali, ali ovaj bilans ipak stavlja Francusku na prvo mesto u celoj zapadnoj Evropi, i donosi joj "titulu" najnesigurnije zemlje ovog dela sveta.

Bilo je i drugih događaja u Francuskoj koji su vredni pomena. Od zakona o zabrani feredže, do katastrofalne pobune legionarske fudbalske reprezentacije u Africi. Od kupovine nove flote aviona za Sarkozija i gospođu mu, pa sve do afere milionskog grebanja kog bogate bakice Betankur, koja drži Loreal.

Sve što beše uskoro će pobeći i iz uspomena i ostaviće prazno mesto u praznim glavama za nove događaje koji će nam skratiti vreme i ubiti dosadu. Dolazi nam doček Nove godine, 2011. po redu. Čudan broj, podseća na bliznakinje. Mnogi je nazivaju pretposlednja, jer prethodi 2012. A za sve to vreme mi samo što nismo ušli u Evropu i tako definitivno prebrinuli sve brige i postali srećni i bogati. Nema veze, uzeli smo Dejvis kup. Postali prvaci sveta. Ošišali Francuze i ošišali naše. Sve u svemu, priznajte, godina za pamćenje ili da se što pre zaboravi, zavisi šta čitate. Ipak, pošto ste ovde, uz nas, znači da ste i vi nas pročitali, neka vam je sa srećom i neka vas u novoj godini čuva Bog, jer policija sigurno neće.

 

 

Kako se pravi jedan građanski rat

Prava repriza raspada Jugoslavije na afrički način u jednoj državi sa prelepim imenom za novinarski naslov: Obala Slonovače. Gotovo na identičan način međunarodna zajednica i ostali mirotvorni činioci sveta navijaju za jednu stranu u multikonfesionalnoj državi, ovoga puta opet za muslimane. Od Obame do Sarkozija, svi se iz cuga zalažu da hrišćanski predsednik Loren Gbagbo preda vlast jednom strancu koji je, kao, pobedio na izborima, Alasanu Vatari. Ukoliko ne prihvati, sledi mu Hag, ili čak metak. Mi, naravno, nismo brojali glasove i ne znamo ko je pobedio, a ko je mućkao, ali međunarodna zajednica i Svetska banka tvrde da sve znaju. Oni mnoge stvari znaju i unapred.

Za sve one koji nemaju pojma o čemu je ovde reč, evo par podataka. Pre svega, interesantan podatak o ekonomiji bivše francuske kolonije. Obala Slonovače je jedna vrlo bogata afrička obala i prva na svetu po proizvodnji kakaoa, koja sama vuče trećinu dohotka cele zapadne Afrike. Zato, mnogima izgleda da smrtni greh njene vlade nije rezultat glasanja već više posledica pariske konferencije od pre sedam godina. Tada je predsednik Gbagbo odbio da preda vlast svom prvom ministru, koga su Francuzi pokušali da nametnu i sa kojim je Gbagbo dugo ratovao. Tada se predsednik socijalista približio Kinezima, što je nanelo štetu francuskoj ekonomiji. Uskoro je bilo i kolateralne štete u jednoj francuskoj vojnoj bazi kada su od bombardovanja ubijena devetorica francuskih vojnika. Nakon toga Francuska vojska u Abidžanu pobije pedesetak pobunjenika i tako krene mržnja.

Mnogi Francuzi su napustili svoj biznis i iselili se, ali ih je ostalo oko 14.000, koji drže oko trećine lokalne ekonomije. Nakon izbora za koje je Gbagbo, kao nekada Sloba, bio obavešten da dobija 100 odsto, došao je poraz od 200 odsto, vreme osvete i pretnje Haškim tribunalom za zločine koje je Gbagbo počinio itd. Svi znamo ostatak pesmice napamet.