Mafija
Svi donovi srpskog pravosuđa: prava
mafija sedi u državnim institucijama (6)
Ko to plaća Manulaća
Doba partijskog jednoumlja
vratilo se punom žestinom u sve institucije Srbije, a posebno u pravosuđe i
tužilaštvo, koje dosledno prati sunovrat režima lažnih demokrata i njihovih
vođa u čijim kabinetima su donošene ili povlačene optužnice, vršena
postavljanja sudija i tužilaca, donošene odluke o njihovim smenama i tumačena
pravila lojalnosti njihovoj stranci
Milovan Brkić
Milan Glamočanin
Za neuspešnu reformu
pravosuđa i loš rada sudova, prema mišljenju 40 odsto ispitanih građana,
odgovornost snose sudije zbog neodgovornog i nestručnog rada, a 35 odsto
ispitanika smatra da krivica leži u uticaju politike i tajkuna, dok svega sedam
odsto građana procenjuje da u nedovoljnoj obradi krivičnih prijava od policije
treba tražiti razloge lošeg učinka sudova i tužilaštava.
Za ovako
katastrofalno stanje u sudovima i javnim tužilaštvima odgovornost snosi izvršna
vlast, koja je preko ministarske pravde
i svojih eksponenata u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaštva - na
čijem su čelu sudija Nata Mesarović i tužilac zagorka Dolovac - stvaranjem
mreže sudova i tužilaca dovela do potpunog haosa u radu ovih pravosudnih
institucija. Stotine delilaca pravde i tužilaca putuje iz jednog u drugi ili
pak treći grad, poput gostujućeg sudije na Divljem zapadu.
Ipak, ministarka
Malović, predsednica Vrhovnog (i) kasacionog suda Nata Mesarović, javni tužilac
Srbije Zagorka Dolovac i predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine
Srbije Boško Ristić, podstrekivani od Slobodana Homena, državnog sekretara u
ministarstvu pravde, idu dalje u svojim suludim zamislima da potpuno uruše
pravni sistem Srbije.
Desetine hiljada
grđana koji traže pravdu ili po koje ona dolazi, uporno pišu pritužbe
predsedniku Srbije, njegovoj Narodnoj kancelariji, skupštinskim odborima,
predsedniku Vlade Srbije i drugim državnim organima, moleći da utiču da se u
njihovim slučajevima zakonito postupa.
A reizabrane sudije
i tužiocu su sve gori i gori, sve osioniji i nepodnošljiviji.
Posebnu pažnju
srpske i međunarodne javnosti izaziva statistika, koja pokazuje da je samo u
toku pretprošle godine i prvih šest meseci prošle godine, podneto oko 2.000
različitih prijava, u kojima se navodi da su krivična dela s koruptivnim
elementima počinili državni službenici. Među prijavljenima je najviše sudija
(424), državnih tužilaca (155) i policajaca (175)!
Nije teško
pretpostaviti da su nadležna javna tužilaštva odbacila sve krivične prijave
oštećenih građana podnete protiv sudija i tužilaca.
Da je u Srbiji pravda na javnoj rasprodaji, malo ko danas spori. I ima li
zaštite od naših sudija-kadija?
Preduzetnik iz Kragujevca Milan S. ubio se 1. februara ove godine
oko 11 sati pred sudskim izvršiteljima, koji su sa nalogom suda došli da
preuzmu njegov stambeno-poslovni objekat u Ulici crvenog barjaka broj 17.
Milan S. je, prema rečima njegovog advokata Tatomira Lekovića, bio
jogorčen jer je imovinu koja mu se plenila, sud procenio na osam puta manju od
tržišne.
Advokat Leković kaže da je ta odluka i bila motiv da Milan S. izvrši
samoubistvo.
Policijska uprava u Kragujevcu navela je da se on ubio posle neuspešnih
međusobnih pregovora advokata, vođenih u prisustvu sudskih izvršitelja Osnovnog
suda u Kragujevcu, neposredno pre sprovođenja sudske odluke o iseljenja iz kuće
u Kragujevcu u Ulici crveno barjakče br.17.
Osnovi sud u Kragujevcu ranije je podneo zahtev za pružanje policijske
pomoći, odnosno asistencije radi iseljenja Milana S. i članova njegove porodice
iz kuće koja je bila pod hipotekom i koja je kasnije oduzeta.
"Pre nego što je počelo pružanja asistencije, u kancelariji
preduzeća 'Freon eko', koja se nalazi u sklopu oduzete kuće, u prisustvu
sudskih izvršitelja, pravnici zastupnici Milana S. i stranke iz Beograda,
odnosno novog vlasnika te kuće, razgovarali su o odlaganju izvršne sudske
presude", navedeno je u saopštenju u kojem se dodaje da je u međuvremenu
pozlilo ćerki Milana S., koju je Hitna pomoć prevezla u Klinički centar.
Pošto su razgovori između pravnih zastupnika o odlaganju iseljenja bili
neuspešni, Milan S. je u jednom trenutku ustao, ušao u kuću i iz pištolja koji
je posedovao po odobrenju, hicem u grudi izvršio samoubistvo."
Osnovni sud u Kragujevcu je na temperaturi od -14 stepeni iselio prodicu ubijenog
Milana S., odbivši njegovu molbu da se iseljenje odloži za neki dan, dok makar
malo ne popusti studen! Ovakvo nasilje sudske vlasti nije zabeleženo ni u doba
kada su Srbijom vladale dahije.
Od kada je reorganizacijom mreže sudova osnovan Apelacioni sud u
Kragujevcu, kao drugostepeni sud koji
donosi konačne odluke, pravnosnažne i izvršne, za područje gradova Kragujevca,
Kruševca, Kraljeva, Užica i Novog Pazara, Ćuprije, Paraćina i Jagodine,
divljanje sudija i tužilaca sa ovog područja, a pod kapom Apelacionog suda u
Kragujevcu, postaje neizdrživo. Građani na sudu lako gube kuće, imovinu,
osuđuju ih na zatvorske kazne i izloženi su nasilju koje, na kraju, pod kapom
Apelacionog suda u Kragujevcu, dobija pokriće.
U gradovima pod nadležnošću kragujevačkog apelacionog suda, delioci
pravde postaju sve skuplji. Zna se u kojim kafanama se sastaju advokati i
njihovi klijenti, i sa menadžerima sudova i tužilaca ugovaraju tarife i sudske
ishode.
U kragujevačku ''kuću pravde'' uselili su se, reorganizacijom mreže
sudova i reizborom sudija, ljudi najnižih moralnih svojstava. Većina se može
opisati rečima - moralne nakaze, neznalice, ulizice, strašljivci, dupelisci,
karijeristi, poltroni.
Da je pokojni Milan S. iz
Kragujevca cev svog pištolja uperio ka onima koji su "u ime naroda"
prodali njegovu kuću i nameravali da ga na temperaturi od - 14 stepeni isele iz
te kuće, skotovi koji se zovu sudije i tužioci ređe bi posezali da za veliku
pare rasprodaju pravdu.
U Kragujevcu se vrti glavna para. Tu se odlučuje u drugom stepenu. Tu je
kraj. Nema žalbe. Ali i sudije u Čačku, Jagodini, Užicu, Kraljevu i Kragujevcu
imaju lepljive prste. A namazani su i raznim bojama: DS-a, SPS-a...
Da bi Šumadija bila
pod šapom vlasti, za vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu
1. janara 2010. godine postavljena je sudija Apelacionog suda u Beogradu Vesna
Petrović! Gospođa Vesna se malo bavila sudijskim poslovima, ali je svojevremeno
radila u kabinetu bivšeg ministra pravde Vladana Batića, zajedno sa sadašnjom
ministarkom pravde Snežanom Malović. Gostovanje za gospođu Petrović u
Kragujevcu je odskočna daska, da povratkom u Beograd bude na čelu beogradaskog
Apelacionog suda. Ima već sigurne glasove gospođe Malović, Nate Mesarović i
njihovih satelita Boška Ristića, Dejana Ćirića, Predraga Dimitrijevića.
U krivično odeljenje Apelacionog
suda u Kragujevcu raspoređeno je 22 sudija: Milunka Cvetković (predsednik prvog veća), sudije Danica
Marinković, Dragan Leković, Miroljub Tomić, predsednik drugog veća, Aleksandar
Blanuša, Zlata Nestorović, Sonja Pavlović (predsednik trećeg veća), Milevka
Milenković, Branislav Stanić, Radoslav Petrović (predsednik trećeg veća),
Radoman Sparić, Dragiša Radisavljević, Miloš Pavlović (predsednik petog veća),
Olivera Bojović, Olga Peković, Bogoljub Paunović, Vesna Dimitrijević
(predsednik šetog veća), Tatjana Mišić, Ljubodrag Vuković, Ljubinko Ćetenović
(predsednik sedmog veća) Ružica Đurđević i sudija Katarina Bošković.
Sve će to Nata pozlatiti
Predsednica Vrhovnog (i)
kasacionog suda Nata Mesarović i ministarke pravde Snežane Malović sastale su
se sa vršiocima funkcija predsednika apelacionih sudova, vršiocima funkcija
predsednika viših i osnovnih sudova sa područja Apelacionog suda u Kragujevcu i
sa sudijama Apelacionog suda u Kragujevcu 14. novembra prošle godine u sali
Apelacionog suda u Kragujevcu. Sastanku su prisustvovali i pomoćnik ministra
pravde Jelica Pajović, šef kabineta ministra pravde Sanja Laci i savetnik
Vrhovnog kasacionog suda Biljana Petrović.
Na održanom sastanku, piše na
veb sajtu ovog suda, razmatrani su rezultati rada apelacionih sudova i viših i
osnovnih sudova sa područja Apelacionog suda u Kragujevcu.
Predsednica Vrhovnog (i)
kasacionog suda i Visokog saveta sudstva Nata Mesarović pohvalila je rad
Apelacionog suda u Kragujevcu i istakla da je veoma zadovoljna rezultatima rada
ovog suda, i da je rešen veliki broj predmeta, i to: naročito
veliki broj starih predmeta u kojima su postupci, primera radi, trajali više od
10 godina. Solidno su radili viši i osnovni sudovi sa područja Apelacionog suda
u Kragujevcu, ali uvek ima mesta za poboljšanje rada, dodala je ova gospođa.
Sastanak je upriličen radi
promovisanja nove predsednice Apelacionog suda u Beogradu, a sadašnjeg vršioca
funkcije predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu, sudije Vesne Petrović.
Njeni stručni kvaliteti i iskustvo sticani su u kabinetu ministra pravde.
(Gospođa Vesna je ozbiljna porodična žena i, istine radi, mora se navesti i
nesporna činjenica da nije sklona korupciji.) Ali, kada nekog promoviše Snežana
Malović, u takvog se mora ozbiljno sumnjati.
Pare su sada skupe, oskudacija je
U takozvanoj reorganizaciji paravosuđa najlošije su
prošle sudije niških sudova, zahvaljujući pre svega kvazistručnjaku za pravnu
nauku, ali ekspertu za naplatu svih mogućih usluga Bošku Ristiću, kako
ga u Nišu od milošte zovu Manulać, kome se kasnije priključio još
"veći stručnjak" za pravo i rad u sudu, advokat Dejan Ćirić.
Po pravnim sposobnostima, prema mišljenju niških sudija koji to javno ne smeju
da iskažu, manje vrede od jednog stručnog saradnika u Višem sudu.
Dakle, ova dva pripadnika tzv.
"demokratskog režima" u niškom sudu, a ovaj prvi i šire, rade šta
hoće i šta im je volja. Sudije birane prvi put na tri
godine, čiji opstanak ne zavisi od stručnosti, već od volje ovih pojedinaca,
trče i otvaraju vrata ovim advokatima i na sramotu pravosuđa - klanjaju im se
do patosa. Prisutne stranke sve to vide, pa nije ni čudo što menjaju advokate i
trče u ove advokatske kancelarije po "pravdu".
Doduše, Boško alijas Manulać
se u poslednje vreme ređe pojavljuje u sudu, ali svoje satelite je razasuo po
svim južnjačkim prostranstvima radi ubiranja harača. Supruga sada pokojnog
vlasnika "SIM IPEKSA" iz Bele Palanke je zbog spora zbog nasleđa sa
svojim pastorkom morala da u "interesu pravde" ode kod
"patrona" ili "kapo di tuti kapi Srbije", vlasnika jedne
legalne i tri nelegalne advokatske kancelarije u Srbiji, tzv. Manulaća, koji je
za "pravdu" koju će joj doneti isharačio od ove žene 10.000 evra. To
je samo delić onoga što ovaj "uglađeni stručnjak" zahvaljujući
"demokratskoj stručnosti" otima. Troškovi
kupovine stanova i lokala u Beogradu i drugim gradovima moraju da se plate.
Njegov kum "veliki bos srpske advokature"
Dejan Ćirić, glasač u Visokom savetu sudstva po zadatku, ne zaostaje za svojim
kumom. Imitira ga i kod oblačenja, pa čak i skupoceni kaiš "zapasuje"
preko sredine stomaka, valjda da liči na kuma.
Zloupotrebljavaju i izrabljuju ovo jadno srpsko
pravosuđe, postavljaju sudije po pripadnosti, iskazuju samovolju.
Nisu se složili sa "Velikim predsednikom"
po crnogorskoj liniji Danilom Nikolićem i izbrisali su ga iz spiska.
Kad se malo bolje razmisli, kažu niški advokati,
možda im je to jedini i dobar potez u interesu naroda koji su učinili. Rekoše
njih dvojica Danilu: "Dosta si naplaćivao harač, mnogo si stekao i vreme
je da se povučeš. Doduše, i veliki si prevrtač. Prvo si kovao u zvezde Mila
Đukanovića, i pokušao da se približiš 'demokratskim snagama' u Srbiji, trčao si
za Zoranom Živkovićem, sada ti je to minus."
Poljupci sa Danilom
A bivši
predsednik Okružnog suda u Nišu Danilo Nikolić voleo je da bude predsednik ovog
suda. Učlanio je sada u partiju Vladana Batića. Kad mu je to propalo, otišao je
kod Koštunice, i nije bilo mesta gde se nije poljubio sa Goranom Ilićem,
Koštuničinim pomoćnikom ministra zdravlja. E, ovi ga preko crnogorskog lobija
postaviše za predsednika Okružnog suda u Nišu, gde je da bi se dodvorio
čelnicima, redovno punio gepek bocama viskija za ministra pravde Zorana
Stojkovića. Priča se da sada Zorana i ne poznaje, a ranije kad je ovaj dolazio
u Niš, nije mu dozvolio da spava u hotelu, već ga vodio u svoj stan.
Za vreme svog sudovanja i predsednikovanja Danilo
Nikolić je stekao pet lokala u Ulici Stevana Prvovenčanog preko puta suda,
lokale u niškom podzemnom prolazu, lokal od 60 kvadrata u Dušanovom bazaru,
lokal na Bulevaru Nemanjića. Onda je kupio ćerki koja je u to vreme bila
zamenik OJT, stan od 130 kvadrata za 126.000 maraka. Kupio je sebi i supruzi
kuću u Niškom "Čairu", a sa stanom u Ul. pariske komune ne znaju
Nišlije šta je uradio. Kuću za njega i za njegovog brata u Budvi mu je sazidao
i uredio "Nišinženjering". Ko je to platio, i da li je plaćeno, samo
zna gazda-Vidojko, vlasnik "Nišinženjeringa". Danilo ima, kažu, i apartmane u Dobroti kod Kotora.
Sada se ovaj "svetli lik
niškog pravosuđa" ponovo uključuje u politiku. Za neverovati je da se sada
priključio Srpskoj naprednoj stranci, preko doktora Perišića, i već je, kako se
priča, izabran za predsednika pravnog saveta Gradskog odbora. Prethodno je propala
Perišićeva ideja da ovaj bude potpredsednik Gradskog odbora pošto je izgubio na
glasanju. Po gradu preko svojih pristalica već vrši propagandu da će biti novi
ministar pravde, ukoliko SNS pobedi na izborima! Doduše
kakvi su nam ministri pravde bili u poslednje vreme, možda i ima mesta za
njega.
A mnogo je
Danila u niškom pravosuđu. Vršioca funkcije predsednika Višeg suda u Nišu Ivana
Bulatovića ne postaviše zbog velike stručnosti, već neke struje
najverovatnije zbog prezimena. Za vrlo kratko vreme dobro je savladao trgovinu.
Opet, u gradu se priča da je u tesnoj vezi sa "niškim graditeljem
stanova" Zoranom Bankovićem, koji mu je "prodao" lokal u
Ulici Josifa Pančića. Kako se po gradu čulo za tu transakciju, taj lokal
je zaključan i mesecima se u njemu niko ne pojavljuje dok se situacija ne
stiša. Ali sada Banković uživa sve privilegije u sudu. Otkako su njih dvojica u
tesnoj vezi, sud ne mora da brine za kadrove pošto sva zaposlenja mladih
radnica prolaze kroz preispitivanje Zorana Bankovića, i biva primljena ona koju
on predloži. To svi znaju od radnika do sudija, ali ćute.
O zlu koje se
stvara u Apelacionom sudu u Nišu i sudovima koji su pod nadležnošću ove
"'kuće nepravde"', pisaćemo u sledećem broju.
Dele pravdu - krše zakon
Agenciji za borbu protiv korupcije Gradski odbor
Srpske napredne stranke u Novom Sadu, radi odlučivanja o povredi odredaba
Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, na osnovu odredaba čl. 5, 15, 52 i
60 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Sl.glasnik RS"
br.97/ 2008 i 53/2010) i Odluke USS br. IU.2166 od 7. jula 2011. godine
objavljene u "Sl. glasniku RS" 66/2011), podneo je 14. februara
PRIJAVU protiv nosilaca javnih funkcionera u Novom Sadu, koji nisu ovoj
agenciji prijavili svoju imovinu. U prijavi koju je potpisao potpredsednik
Gradskog odbora, profesor dr Aleksandar Milovančev, navedena su imena 494
nosioca javne funkcije. Počev od dvojice pomoćnika gradonačelnika Novog Sada
(Boris Dumnić i Branislava Jeftić).
U prijavi Gradskog odbora SNS-a u Novom Sadu navode
se i imena sudija i tužilaca iz Novog Sada, koji su prekršili zakon ne
prijavljujući svoju imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije. Ova agencija
može, na osnovu sprodvedenog postupka protiv delilaca pravde da podnese
prekršajne prijave za kršenje zakona.
Osnovni sud u Novom Sadu
Imovinu nisu prijavile ni sudije Osnovnog suda u
Novom sadu. Prvi na spisku je Mitrić Vidoje v. d. predsednika Osnovnog suda u
Novom Sadu, a prijava je podneta i protiv sudija ovog suda Buljević Jadranke,
Latinović Gordane, Nikolić Nataše, Pap Borivoja, Popović Rajka, Tamare Radović,
Raković Sanje, Savić Srđana, Vojnović Nataše, Vranješević-Tovilović Jelene,
Vujović Katarine, Milenić Zore, Mutibarić Dragana, Keser Zorana, Đačić
Koviljke, Štula Radomira, Vemić Danijele, Žarković Tatjane, Kužić Vukice,
Marković Mirjane, Blagojević Nevene, Gavrić Jasmine, Nenić Ljubinke, Mihajlović
Gordane, Prica Mare, Skandarski Mirjane, Sudar Ljiljane, Ivković Vladimira,
Musić Aleksandre, Nanić Radmile, Pejović Dragane, Pupović Srđana, Simić Duške,
Branka Stanković, Vujić Bojane, Matanić Rade, Stevanov Ivane, Mitrović Dragane,
Balešević Nade, Strezovski Ksenije, Rinčević Ksenije, Dušić Vesne, Gajinov
Milke, Lukić Aleksandre, Ristić-Lemić Nataše, Maletin Radenka, Keser Gordane,
Carević Ružice, Ruskovski-Doroghazi Leone, Savić Jasmine, Popović Ljubomira,
Šerfeze Andraša, Kojić Slavice, Milišić Vere, Medan Dragice, Samardžija
Miodraga, Radovanović Ljiljane, Kekić Ljubinke, Vlaškalin Gordane, Mešter
Irene, Glavaški Gordane, Vignjević Mirjane, Savić Jasmine i Popović Radmile.
Viši sud u Novom Sadu
Prijava je podneta i protiv sudija Višeg suda u Novom
Sadu, sudija Krstin Vere, Sladojević Vesne, Janković Nade, Miličković Milana,
Kurjački Ankice, Đurašković Tatjane, Simović Nenada i Đurđić Save.
Apelacioni sud u Novom Sadu
Gradski odbor SNS-a podneo je prijavu i protiv sudija
Apelacionog suda u Novom Sadu, sudija Vujić Draginje, Dedić Milorada,
Rasovljević Jagode, Gajić Borivoja, Danilović-Stojković Jasmine, Milovanović
Gabriele, Babić Dušanke, Budinčević Julijane, Cicmil Ljiljane, Kovačević
Milene, Skoko Dragana i Bajić Verice.
O ovim prijavama treba da odlučuju prekršajne sudije.
Ali...
Prekršajni sud u Novom Sadu
Agenciji za borbu protiv korupcije podneta je prijava
i protiv sudija Prekršajnog suda u Novom Sadu:
Vujović Dragomira - predsednika prekršajnog suda u Novom Sadu, i sudija
Bosančić-Svitić Ivanke, Varnica -Divković Ivane, Golubov Anite, Đoković
Svetlane, Zarubac Sofije, Ivanković Đorđa, Jovanović Gordane, Kozarski Namena,
Koprivica Momčila, Kosovac Olivere, Lazarević Jovanke, Ločki Stevana,
Maraš-Keravica Nataše, Nadlačni Dragane, Prpa-Vukobrad Vere, Radić Ildiko,
Ružić Gorane, Sajed Svjetlane, Stojanović Snežane i Čatalinac Miroslava.
Privredni sud u Novom Sadu
Ni neke sudije Privrednog suda u Novom Sadu nisu
želele da prijave poreklo svoje imovine, a o ne daj bože poreklu da i ne
govorimo. I to protiv sudija Vojnović-Jovanović Gordane, sudije Privrednog suda
u Novom Sadu, i sudije Kuzmanović Stoje i Habilj Kadrije.
Osnovno javno tužilaštvo u Novom
Sadu
Ni tužioci nisu skloni poštovanju zakona i podnošenju
imovinske karte. U
prijavi GO SNS-a navodi se da su zakon prekršili i tužioci. Prijava je podneta
protiv Babić Suzane i zamenika tužioca Babić Mioljuba, Bašić Ksenije, Bekut
Rade, Božović Tijane, Vukoje Mirjane, Dutina Jadranke, Ilić Danijele, Kojić
Milene, Manojlović Slavke, Radovanov Aleksandre, Rainović Gordane, Todorić
Vladane i Španja Irene.
Ni Više javno tužilaštvo u Novom Sadu nije imonu od nepoštovanja
zakona.
Prijava SNS-a Novog Sada podneta je i protiv zamenika tužioca Burić
Marice, Vencel Veronike, Vujičić Mirjane, Daković Vidaka, Jovičić Slobodanke,
Lučić Aleksandre, Stojaković Jelene i Hrubenja Joakima.
A ni Apelaciono javno tužilaštvo u Novom Sadu ne može se pohvaliti
da njeni tužioci poštuju zakon. Agencija za borbu protiv korupcije moraće da
podnese prekršajni prijavu i protiv Bruner-Bala Emilije, Barjamović Dragoljuba,
Vučićević Vesne, Vucelja Zorana, Divjak Dušana, Inić-Jašarević Branislave i
Letica-Pavić Ivane.
Magazin Tabloid je u više tekstova opisivao kriminal sudija i
tužilaca koji rade u zgradi broj 3 u Ulici Sutjeska. "Bitka na
Sutjesci" ne jenjava u Novom Sadu između delilaca pravde, tužilaca i
građana.
(Nastavak
u sledećem broju)
Ko je ova gospoda?
U građansko odeljenje
Apelacionog suda u Kragujevcu raspoređeno je 18 sudija.
1. VEĆE
1. sudija Zoran Hadšić - predsednik veća
2. sudija Dragica Petrović -
član veća
3. sudija Suzana Vidanović -
član veća
2. VEĆE
1. sudija Milorad Janićijević -
predsednik veća
2. sudija Dragijana Drobnjak -
član veća
3. sudija Rosa Terzić - član veća
3. VEĆE
1. sudija Obren Jezdić - predsednik veća
2. sudija Snežana Kovačević - član veća
3. sudija Nadežda Vidić - član veća
4. VEĆE
1. sudija Božidar Vujičić - predsednik veća
2. sudija Radmila Radulović -
član veća
3. sudija Mirjana Popović - član
veća
5. VEĆE
1. sudija Smiljana Ristić - predsednik veća
2. sudija Dragana Sretović -
član veća
6. VEĆE
1. sudija Jasmina Simović -
predsednik veća
2. sudija Vesna Cvetković - član
veća
3. sudija Živanka Božić- član
veća
U građansko odeljenje za radne sporove raspoređeno je, odlukom sudije Vesne Petrović, 10 sudija.
1.VEĆE
1. sudija Izet Suljović - predsednik veća
2. sudija Jasminka Vukanović - član veća
3. sudija Dušan Dražović - član veća
4. sudija Dragica Kostić - član veća
2.VEĆE
1. sudija Mirjana Simić -
predsednik veća
2. sudija Radovanka Nikolić -
član veća
3. sudija Marijana Đorđević -
član veća
3.VEĆE
1. sudija Esad Veljović - predsednik veća
2. sudija Simonida Miloradović -
član veća
3. sudija Svetlana Branković -
član veća
Dragiša i Nataša
Među najopasnijim kriminalnim pojavama u srpskom pravosuđu je i sam
predsednik Ustavnog suda Srbije dr Dragiša Slijepčević. Jedna odluka ovog suda,
potvrđuje tu činjenicu po ko zna koji put...
Naime, Prvi osnovni sud u
Beogradu, doneo je rešenje I. 15643/11, kojim je dozvolio da se izvrši
pravnosnažna presuda, koja je doneta nakon više od 18 godina sporenja, kojom je
bilo naloženo Gordani Dimić iz Beograda, da se iseli iz stana koji bespravno
koristi punih dvadeset godina!
Ali, jednog dana, u Opštinsko
javno pravobranilaštvo Vračara, došla je Nataša Kandić, zahtevajući da
pravobranilac povuče zahtev za prinudnim izvršenjem, jer je gospođa Dimić njena
rođaka. A gospođa Dimić, prema utvrđenju suda, ima još dva stana i kuću!
Kada je pravobranilac zamolio
gospođu Kandić da napusti kancelariju, jer nije stranka u sporu, Nataša je
zapretila da će izdejstvovati privremenu meru, a zamenicu pravobranioca
smeniti!
I pet dana, nakon što je je
Ustavni sud Srbije primio ustavnu žalbu gospođe Gordane Dimić, suprotno zakonu,
u veću kojim je predsedavao predsednik suda, Dragiša Slijepčević, doneo je
privremenu meru kojom je odložio izvršenje nadležnog suda o iseljenju gospođe
Gordane Dimić.
Ova odluka Ustavnog suda,
verujemo, biće dokaz na osnovu kojeg sudija Slijepčević može dobiti makar još
jednu godinu zatvora. Ustavne žalbe nereizabranih sudija i tužilaca ustavni sud
Srbije ne rešava ni nakon dve godine od njihovog podnošenja. Kada Nataša Kandić
interveniše, to se rešava za pet dana.