Kolubara
Zašto je
Kolubara mesto na kome se odlučuju političke sudbine srpskih vlastodržaca
Iskopavanje
funkcija
Lazarevac, mesto u kome se godišnje iskopa
ugalj vredan više od 390 miliona evra, Demokratska stranka je izmenom statuta
grada svela na nivo "mesne zajednice", kao i sve druge beogradske
opštine. Većina novca prikupljena u opštinama tako odlazi u budžet
grada odakle Đilas vrši raspodelu.
Vuk Stanić
Zvanično, svaki drugi kilovat struje koji Elektroprivreda
Srbije (EPS) proizvede, potiče od uglja iz Kolubarskog
basena u Lazarevcu. Ko kontroliše lazarevački ugalj, kontroliše 50
odsto proizvodnje struje u Srbiji. Takva moć se u ovom slučaju ostvaruje
postavljanjem odanih rukovodioca na čelo rudarskog basena,
kontrolom sindikata (tajni stranački kanali, ljudi iz
službe), masovnim stranačkim zapošljavanjem i maltretiranjem
nestranačkih radnika.
Da politička vlast u Srbiji ne znači
ništa, ako nisi u stanju da kontrolišeš energiju, govore dešavanja iz davne
2000. godine...
Za
snage DOS-a tada je jedan od ciljeva koji moraju da postignu kako bi srušili
Miloševića
bilo izazivanje generalnog štrajka u Kolubari. Štrajk sa potpunom obustavom proizvodnje
i isporuke uglja. Ko ugasi Kolubaru, ugasio je "svetlo" i onemogućio
je da Srbi gledaju Kasandru, Ljovisnu i Sulejmana, od takve dokolice
narod izlazi na ulice i juriša na
institucije...Radnici Kolubare pomogli su DOS-u, zauzvrat političari su
pokušali da ih preko poslušnih sindikata, stave pod kontrolu.
Đinđićeva, a potom i Živkovićeva vlada, postavile su direktore Vladu Jovičića, a potom Slobodana Đerića, koji je vodio firmu do
2004 godine. Demokratska stranka je imala i svoje ljude u sindikatima, ali ne i
kontrolu kakvu su želeli, pa je Beograd uvek morao oprezno da se ophodi prema
Kolubari.
Demokratska
stranka Srbije (DSS), nije htela da se zadovolji pozicijom koju su imale
demokrate. Njihov direktor Dragan Tomić, postigao je daleko prisniji dogovor sa Granskim sindikatom nego njegovi
prethodnici. Rukovodstvo DSS-a je donelo odluku da će sva sredstva namenjena rehabilitaciji i rekreaciji
radnika, (više od sto miliona dinara godišnje!) biti preusmerene na račune Granskog sindikata.
Ne postoji
nijedan akt u kome piše da su ljudi iz Granskog sindikata preuzeli obavezu da zauzvrat
kontrolišu radnike, ali ih konkurentski sindikati upravo za to optužuju.
Odlaskom DSS,
sa vlasti otišao je i direktor Tomić, ali je favorizovanje Granskog sindikata nastavljeno.
Demokratska stranka vratila je direktora Jovičića, a on je nastavio da se pridržava pravila koja je dogovorio Tomić. DS je imala opciju i da zaigra na kartu drugih
sindikata, ali su procenili da im je jeftinije da preuzmu konstrukciju koju je
napravio DSS.
Konstrukcija
navodno podrazumeva - preusmeravanje sredstava jednom sindikatu od koga se očekuje smirivanje radničkog nezadovoljstva u
kriznim situacijama.
2011.
godine na račun Granskog sindikata prebačemo je 116.000.000 dinara
2012.
godine na račun Granskog sindikata
prebačeno je 154.000.000 dinara.
Novac je
odvojen iz budžeta Kolubare, za potrebe
rehabilitacije i rekreacije radnika, ovakvo izdvajanje je u skladu sa zakonom,
ali pod uslovom da se u raspodelu uključe svi reprezentativni
sindikati koji posluju u jednoj kompaniji.
U Kolubari to
nije urađeno, tako da su drugi
reprezentativni sindikati isključeni iz mogućnosti da radnicima organizuju pomenute usluge. Jasno je
da se ovakvim favorizovanjem utiče na radnike za koji sindikat
da se opredele.
Nejasno je
zašto su sredstva često korišćena nenamenski.
Od radnika
smo saznali da su sa njima u Vrnjačku Banju, na
rehabilitaciju slati i ljudi koji nemaju veze sa Kolubarom: opštinski službenici, policajci, lazarevačke sudije, rođaci rukovodioca rudarskog
basena...Interesantno je da je Granski sindikat ljudima koji nemaju veze
sa Kolubarom, plaćao i letovanja.
Danici Vignjević, ćerki bivšeg direktora Elektromreže Srbije (EMS) ovaj sindikat je platio letovanje vredno čak 2064,60 evra. Pošto sindikat osim novca
koji dolazi za namene rehabilitacije i rekreacije iz budžeta Kolubare, dobija novac i od plata radnika učlanjenih u sindikat u interesu javnosti je da objavimo i
da su o trošku Granskog sindikata letovali i
Stevanov
Ljiljana i Stevanov Luka u Budvi, aranžman je koštao 885 evra. Đorđević Ljušić Jelena i Ljušić Novica takođe u Budvi za 881 evro, Petrović Radmilo, Bogdanović Marko, Jovanović Jelena aranžman je koštao 502 evra, Milošević Marko i Milošević Miloš, koristili su aranžman vredan 833 evra, Mirjana Marković, sa vaučerom broj 00322/12 takođe je letovala o trošku Granskog sindikata,
odnosno radnika Kolubare od 08.06.2012. godine do 15.06.2012. godine.
Prema
navodima radnika koji su se obratili redakciji Tabloida čudno je i da su usluge rehablitacije često koristili, mladi radnici od 23 do 25 godina, nedavno
stranački zaposleni u ovoj kompaniji. U
istom periodu radnici koji rade na najgorim poslovima, sa teško oštećenim zdravljem nisu mogli da koriste ovu uslugu.
-Mi iz
prašine i proizvodnje zadnji dolazimo na red, dok novac koji se izdvoji za
sindikat troše na neke profesorke sa mašinskog fakulteta koje veze nemaju sa Kolubarom, priča radnik ove kompanije i objašnjava da mu je poznat slučaj
radnika kome nisu hteli da finansiraju lečenje.
Radnik se
navodno obratio Fondu solidarnosti Kolubare, sa molbom da mu plate lečenje koje ne pokriva obavezno osiguranje. Izašao je pred komisiju koju je vodila Svetlana Ceca Gavrić, predsednik fonda. Odbijen je. Navodno mu je tokom
razgovora onako usput saopšteno da nije dobro što
nije član Granskog sindikata.
Situacija u
Lazarevcu je kulminirala posle TV nastupa predsednika sindikata Elektro
privrede Srbije, Milana Đorđevića. Đorđević se tokom emisije toliko
opustio da je sve radnike sa stažom od preko dvadeset godina nazvao "beskorisnim bitangama" koje neće da idu u penziju. U
penziju bi verovatno trebalo da odu, kako bi bilo više mesta za stranačke kadrove. U izbornoj
kampanji bivši predsednik Srbije Boris Tadić, naprasno se setio radnika Kolubare.
Milan Đorđević, predsednik sindikata EPS i Miodrag Ranković predsednik granskog sindikata Kolubare, od Tadića su ime radnika ovog javnog preduzeća primili orden za izuzetne rezultate u teškim uslovima rada. Naravno radnici koje potkradaju
za rehabilitaciju, dok ih na televiziji nazivaju bitangama koje neće u penziju više bi se obradovali trinaestoj
plati, ili povremenim stimulacijama, nego ordenu koji ne mogu da namažu deci na
hleb.
Sve navedeno
ukazuje da stranački komesari već godinama ozbiljno rade na uspostavljanju kontrole nad
radnicima u Kolubari, a takva kontrola interesantna je zbog ranije pomenutog
položaja koji firma zauzima u energetskom sistemu Srbije.
Lokalna vlast
u Lazarevcu takođe je interesantna svima, opštinom su do skoro vladali Radikali, DSS i SPS.
Nakon
formiranja republičke Vlade, na čelo Kolubare naprednjaci su postavili svog direktora,
Milenka Grčića. Pa se posle nekoliko godina prvi put dešava da ista stranka ima vlast u najvećem javnom preduzeću i u opštini. Istina Grčić je pokušao da ne ponavalja greške svojih prethodnika, da ne zapošljava stranačke tantuze i da na
normalan način uspostavi saradnju sa sindikatima,
ali je zato odmah zapao u nemilost stranačkih kolega.
Na Grčića su se predsedniku
republičke Skupštine Nebojši Stefanoviću žalile kolege iz SNS-a
i to predsednik mesnog odbora Dragan Jeftić. Dragan Jeftić je zahvaljujući stranačkoj aktivnosti zaseo na
mesto direktora firme Kolubare usluge odmah je rasterao sposobne ljude i
zaposlio gomilu stranačkih aktivista. Jeftić je pretpostavljamo Stefanoviću saopštio:
-Evo ja
sam zaposlio pola stranke, vodim računa da primimo samo one koji su kod nas bili članovi pre izbora, a Grčić se pravi pametan, neće naše da primi i u Rudarski basen.
Šta god da je
rekao Stefanoviću, Jeftić na njega ima mnogo manji uticaj od potpredsednika opštine Bojana Stevića.
Stević se takođe žalio na Grčića, zbog njegovog "bezobraznog" stava da može da zaposli stranačke kadrove samo ako su
stručni i ako prođu na konkursu. Ako Stefanovića nije bilo briga šta Jeftić priča, na zamerke Stevića će svakako obratiti pažnju jer:
Bojan Stević je zajedno sa Nebojšom Stefanovićem u Lazarevcu držao butik u kome su se
prodavala najeksluzivnija odela, svih svetskih marki poput Versaćea, Armanija, Dolče Gabane...
Odela su bila
originalna, a cena im je bila niža od robe šivene u Novom Pazaru, čak jeftinija i od nekih kineskih radnji. Lazarevački šaneri sa ogorčenjem su gledali na ovaj butik koji im je upropastio
posao u tom gradu. Nedavno je Stefanovića tokom skupštinskog zasedanja jedan od koalicionih partnera prozvao
rečima:
-Mogli
bi i mi da kupimo nešto od ove šanirane robe koju prodaješ u Lazarevcu, ali
poslanici imaju imunitet, a nama ostaje samo da konstatujemo da nikada nije
dokazano da se u toj radnji prodavala kradena roba.
Kao i da je
Stević zbog uspešnog biznisa u kome je učestvovao
zajedno sa predsednikom Skupštine Stevanovićem njemu vrlo blizak, dok su mu vrata za pritužbe na Grčićev rad uvek otvorena.
A 1.
Tuča za funkcije u EPS-u
Politička elita, tajkuni i pojedinci iz Elektro privrede srbije
(EPS) nisu odustali od rasparčavanja ove kompanije, na
način koji će omogućiti prodaju delova, ili privatizaciju celog sistema.
Prema rečima našeg insajdera EPS će iz javnog preduzeća biti transformisan u
Akcionarsko društvo.Ovo znači da neće postojati zakonske
prepreke za njegovu prodaju.
-U EPS-u
je prava tuča za funkcije u novim
preduzećima koja će biti formirana. Formiraće novo javno preduzeće pod imenom Javni
snabdevač i firmu koja će se zvati operator distributivnog sistema. Te dve
kompanije baviće se distribucijom. EPS će postati akcionarsko društvo
i u njegovom sastavu poslovaće, svi delovi koji se
bave proizvodnjom: Kopovi uglja, hidro centrale, termo elektrane...
Na pitanje da
li to znači i početak do sada srećno izbegnute pljačkaške privatizacije EPS-a,
naš insajder kaže, da privatizacija ne
mora da bude pljačkaška.
- EPS
bi mogao da proda Rusima 20 odsto sistema, za dve, a možda i tri milijarde
evra! Takav plan je postojao i ranije, ne bi bilo loše da sada opet zaživi, zaključio je naš insajder, i zamolio nas da napišemo i da će aktuelni VD direktor EPS,
Aleksandar Obradović sigurno biti smenjen sa
te funkcije.