Zaječar
Vlast URS-a i SPS u Zaječaru bukvalno je opustošila ovdašnje obrazovanje,
koje baštini tradiciju dugu 183 godine
Vratila se
turska vremena
Za poslednjih osam godina, osnovne škole su zakinute za jedan, a srednje za
dva ili tri godišnja budžeta, pa sredstva koja dobijaju od lokalne samouprave
mahom koriste za plaćanje starih dugova, sudskih troškova i kamata
Vuksan Cerović
Zaječarci se ponose činjenicom da su luču obrazovanja upalili još daleke
1830. godine, kada je osnovana prva osnovna škola u nevelikom naselju sa imenom
Zaječar. Nažalost, lokalni vlastodršci, oličeni u koaliciji URS-a i SPS-a, koji
drmaju Zaječarom već bezmalo devet godina, do te tradicije drže koliko do lanjskog
snega. Zahvaljujući tome osnovne i srednje škole danas su dovedene bukvalno na
rub egzistencije, a svaki pokušaj njihovih direktora da o tome razgovaraju sa
glavnim lokalnim drmatorima, završava se osionim ignorisanjem, a ponekad i
uvredama i neuvijenim pretnjama. Kao da su se vratila davna turska vremena.
Koliko
lokalna vlast bagatelište obrazovanje i gotovo 7000 zaječarske dece koja
pohađaju osnovne i srednje škole, najbolje pokazuje podatak da je
poslednja informacija o stanju školskih sportskih objekata urađena još 2002.
godine i da tokom minulih devet godina nikada nije bilo organizovane rasprave o
materijalnom stanju škola u Zaječaru. Zatim činjenica da je površno urađeni
dokumenat koji nosi pretenciozni naslov "Plan lokalne samouprave za
realizaciju projekata izgradnje, rehabilitacije i modernizacije školskih
objekata osnovnog i srednjeg obrazovanja za 2012. godinu" usvojen 25.
aprila 2012. godine, dva dana nakon okončanja konkursa koji je pod istim
naslovom raspisalo Ministarstvo prosvete Srbije u okviru Programa modernizacije
škola iz zajma Evropske investicione banke. Najviše od svega, gotovo
neprijateljski odnos prema školama potvrđuje podatak da su sredstva za
izdvojena iz budžeta grada za osnovne škole u 2011. godini svega tridesetak
procenata veća nego što su bila 2004, a za srednje škole čak manja za oko osam
procenata.
Blokada
računa postala svakodnevica
Razumljivo je, svakako, što se Turci nisu trudili da otvaraju i finansiraju
srpske škole. Ali, zaista je teško shvatiti lokalnu vlast u Zaječaru koja
se na sve moguće načine trudila i trudi da ustanove, koje su odnegovale mnoge uglednike
čija se imena sa poštovanjem pominju daleko izvan granica Srbije, zakine kad
god za to ima priliku. U tome je bila izuzetno efikasna. U 2012. godini osnovne
škole su imale blokirane račune i po 200 dana, što znači da su sredstvima same
mogle da raspolažu samo dva meseca.
Prema
podacima koji su izneti na sastanku Aktiva direktora zaječarskih osnovnih
škola, koji je održan 31. januara ove godine, situacija u ovdašnjim obrazovnim
ustanovama je blago rečeno - katastrofalna. OŠ "Đura Jakšić" je,
primera radi, u ovu godinu iz prethodne unela dug od četiri miliona dinara.
Najviše za ogrev, osiguranje, besplatnu užinu. Učenici koji se nalaze na spisku
Centra za socijalni rad već četiri godine nisu dobili besplatne udžbenike,
instalacije u školi su odavno zastarele. Situacija je indentična u OŠ
"Hajduk Veljko", pored koje je izgrađena nova sportska hala,
predizborno "otvorena" početkom maja prošle godine, a narednog dana
zatvorena jer ni do danas nije završena. Školski sportski tereni su zbog
izgradnje hale uništeni, a novi nisu izgrađeni. U OŠ "Vladislav Petković
Dis" u Grljanu, osim već uobičajene priče o isključenim telefonima,
blokadi žiro-računa i silnim dugovima, poseban je problem što školska kuhinja
ne radi tokom zimskih meseci još od 2008. godine, zbog nesipravnih cevi za
grejanje.
U OŠ "J.
J. Zmaj" u Salašu zaposlenima nisu isplaćeni putni troškovi već mesecima,
jedna telefonska linija je isključena, a neplaćeni računi se gomilaju i rastu
kao kvasac. U OŠ "Ljuba Nešić" u Zaječaru računi za osiguranje nisu
plaćeni još od 2007. godine, gomilaju se dugovi prema JKP "Kraljevica"
koji su već jednom reprogramirani, nema sredstava za higijenu jer se više ne
mogu dobiti na veresiju. Osnovnu školu "15. maj" u Malom Jasenovcu
greje neispravan kotao, nema para za nabavku novog niti za nabavku sredstava za
higijenu i ostalog materijala. Osim za ovdašnje škole uobičajenih dugova za sve
i svašta, na leđa OŠ "Vuk Karadžić" u Velikom Izvoru natovareno je i
grejanje balon hale, koja je u vlasništvu Mesne zajednice.
Na svu muku
škola, koje dobijaju sredstva na pipetu tek toliko da bukvalno vegetiraju,
dodatni teret je stavljen zapisnicima sanitarnih i protivpožarnih inspektora,
koji nalažu otklanjanje brojnih nedostataka. Škole za to nemaju para, a drmatori
u lokalnoj vlasti, koji odlučuju o tome kako će se raspoređivati novac oz budžeta,
sa njima neće da razgovaraju već tri godine. Izostao je čak i komentar:
"Boli me k...." koji se ranije često mogao čuti.
Iako
direktori srednjih škola, osim Gimnazije, misle da su ustanove na čijem su čelu
u povoljnijem položaju od osnovnih škola, cifarski podaci to baš ne pokazuju. U
ovu kalendarsku godinu Tehnička škola je ušla sa dugovina od 5.159.618 dinara,
Gimnazija sa 2.421.404,65, Ekonomsko-trgovinska škola sa 3.162.702,10 i Medicinska škola sa oko 1.300,000
dinara. Za dva meseca tekuće godine Ekonomsko - trgovinska škola iz budžeta je
dobila 385.645,62, od čega je po tužbi za struju plaćeno 200.000 dinara,
Gimnazija 142.077,61 dinar, a Tehnička škola 189.562,82 dinara. Naravno i te
dve škole su pare prenete iz budžeta iskoristile da plate struju, a za ostale
troškove im nije ostalo ništa.
Neznanje ili zla
namera
Situacija u zaječarskim
obrazovnim ustanovama je takva da se samo po sebi nameće pitanje da li se radi
o neznanju lokalnih glavešina i njihovih poltrona, ili se radi o svesnoj nameri
da se ovdašnje škole do kraja devastiraju i unište. Nekome se može učiniti da
je ovakav zaključak prestrog, ali postoje argumenti zbog kojih se nad njim
valja ozbiljno zamisliti.
Po logici stvari procenat planiranih
sredstava koje škole dobijaju iz budžeta lokalne samouprave za potrebe
propisane Zakonom o sistemu obrazovanja, trebao bi da bude srazmeran
realizaciji budžeta. Očigledno je da nije. Od 2004. do 2011. godine, budžet
grada Zaječara je, prema podacima iz odluka o završnom računu, porastao za
281,05 procenata.
U isto vreme indeks porasta sredstava za
obrazovanje je 126,31 što pojednostavljeno rečeno znači da su tokom minulih
osam godina, sredstva koja su iz budžeta lokalne samouprave izdvajana za
obrazovanje iz godine u godinu ostajala ista, kao da inflacije uopšte nije
bilo. Srednje škole su u 2011. dobile manje novca nego 2004. godini.
Umesto da stave na dnevni red Skupštine
informaciju o materijalnom položaju škola, lokalni drmatori su se tokom
pomenutih osam godina uglavnom trudili da na bilo koji način pronađu izgovor da
im ne prenose sredstva predviđena odlukama o budžetu. Omiljeni izgovor bio je
da škole u kojima su prosvetni radnici podneli tužbe za isplatu jubilarnih
nagrada, na što su imali pravo po Zakonu, ne mogu da dobijaju pare iz budžeta
za materijalne troškove, jer će na osnovu sudskih presuda novac završiti u
"džepovima prosvetara." Pri tome su nastavnici i profesori, koji su
tražili da im se isplate jubilarne nagrade, javno etiketirani kao nemoralni
ljudi. Naravno, niko se nikada nije bavio računicom da li su naknade sudskih
troškova i kamate zbog neplaćenih računa veće od jubilarnih naknada.
Bilo kako bilo, škole su osam godina propadale,
potpuno zaboravljene i anatemisane od lokalnih vlastodržaca, kojima je najveća
briga bila da u školske odbore uvedu svoje ljude. Kakav je rezultat takvog nakaradnog
odnosa prema obrazovanju, svedoče šturi podaci iz pomenutog "Plana lokalne
samouprave za realizaciju projekata izgradnje, rehabilitacije i modernizacije
školskih objekata osnovnog i srednjeg obrazovanja za 2012. godinu", koji
je očigledno skarabudžen na brzinu, pa tek za nekoliko škola piše šta je najkritičnije,
a za ostale se može samo nagađati.
Iz onoga što
je nabrojano, vidi se da škole "Dositej Obradović" u Vražogrncu,
"15. maj" u Malom Jasenovcu, područno odeljenje OŠ "Vuk Karadžić"
u Halovu i područno odeljenje OŠ "Jovan Jovanović Zmaj" u Glogovici u
21. veku nemaju sanitarne čvorove, da nekoliko škola ima stolariju staru oko
pola veka, propale podove, instalacije itd.
Za te najkritičnije
probleme treba oko 100 miliona dinara, od čega će lokalna samouprava obezbediti
oko 10 odsto, a ostalo će morati neko drugi. Država, donatori, ili Bog, jer u
gradskoj kasi para za obrazovanje očigledno nema. Zato i ne čudi što u 2012. godini
nijedna stavka iz programa nije realizovana, a kada će neka biti to je pitanje
na koje nema odgovora. Ako je suditi po dosadašnjoj "brizi" za škole
("Boli me k....") - nikada.
Naravno, ima
ljudi koji misle da se problemi škola ne rešavaju zato što nema para. Ne bi se
reklo da je tako. Gradska vlast u Zaječaru za osam godina u obnovu zapuštenih
domova kulture u 24 sela uložila je oko 310 miliona dinara, uglavnom obezbeđenih
iz kredita. Većina tih objekata se otvara samo nekoliko puta godišnje, jer su sela
na umoru pa u njima već odavno nema svadbi, krštenja, ispraćaja u vojsku i
drugih svečanosti kakvih je bilo kada su građeni. Za neke od njih slobodno se
može reći da su renovirani zarad propagandnih političkih potreba zaječarskih
vlastodržaca. Ali, za njih je bilo para.
Bilo je para
i za kupovinu autobusa za đački prevoz, koji su četiri godine korišćeni, a onda
parkirani u hali nekadašnje "Timočanke" gde rđaju zaboravljeni.
Kupljeni su na lizing za 60 miliona dinara i trajali su tačno koliko otplata lizinga.
Bilo je para i za kupovinu pomenute "Timočanke", koja već godinama
glumi industrijsku zonu, jer lokalna vlast u Zaječaru nije sposobna da dovede
nijednog investitora. Da čudo bude veće ta vlast najavljuje izgradnju nove
industrijske zone, kao da je bajka o "Timočanki" kao mestu gde će
raditi hiljade radnika i proizvoditi se čak i softveri, postala stvarnost.
Nažalost nije.
Prosvetare, ali i ljude kojima je stalo do Zaječara i budućnosti, najviše
iritira neravnopravan tretman sporta (rukometa) i škola. Za rukomet je prošle
godine izdvojeno gotovo 95 miliona dinara, ili više od 259 hiljada dinara
svakog dana 365 dana u godini. Da su škole dobile toliko para izgledale bi
mnogo bolje nego što izgledaju.