Su(lu)dovanje
Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih
tužilaca, i njihova zlodela (8)
Što je sud viši, pravde
je manje
Srpski sudovi još donose presude
''U ime naroda''. I uglavnom protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne
pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama
koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od
državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu izdavati obavezujuća uputstva,
sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca
pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost, ni javni
moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku
iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga
ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u
pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće
plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. Nova vlast nastoji da
pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno
zahtevima iz Brisela da se pravosuđe mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma,
nestručnosti i politikantstva
Vuk Stanić
Novinar Večernjih novosti Vladimir
Mitrić prebijen je u ulazu zgrade u kojoj stanuje u Loznici, septembra
2005. godine. U izjavi policiji Mitrić je odmah precizno opisao napadača:
''Kratko ošišan, izrazito razvijen, visok oko 1,85 metara.''
Sutradan za Večernje novosti Mitrić
izjavljuje:''Prisećam se svakog detalja napada. Napadač je bio visok 1,8 metara.''
Šest godina
kasnije Apelacioni sud u Beogradu osudio je 13. oktobra prošle godine policajca
Ljubinka Todorovića zbog prebijanja novinara Mitrića. Todorović je visok
nešto više od 1,6 metara, a za njega se ne može reći ni da je izrazito
razvijen.
Sudije Apelacionog suda u Beogradu, u
sastavu- Sretko Janković, predsednik veća i sudije Branka Pejović
i dr Miodrag Majić - održale su pretres pred drugostepenim sudom, i preinačile
su presudu Osnovnog suda u Loznici, u pogledu odluke o kazni, osuđujući
Todorovića za krivično delo teške telesne povrede na godinu dana zatvora,
umesto na šest meseci, koju kaznu mu je izrekao prvostepeni sud. U obrazloženju
su sudije, između ostalog napisale da je Todorović u međuvremenu osuđivan,
misleći na novčanu kaznu od 20.000 dinara, koliko je Todorović osuđen zbog
uvrede Vladimira Mitrića na suđenju.
Nema nikave sumnje da je Mitrić teško
povređen, i da će taj događaj pamtiti do kraja života. A Mitrića, i sudije Apelacionog
suda Beogradu, bivši policajac Todorović će, takođe, pamtiti zauvek.
Ljubav lozničkih kriminalaca i
policajaca
Nije lako
biti novinar istraživač u gradu kakva je Loznica. Ova pogranična varoš, sa uništenom
industrijom, ima najjaču mafijašku organizaciju, i prvoklasne ubice. Novinar Mitrić je odvažan čovek, i mnogima se zamerio
u Loznici, i okolini. Teško je razumeti da Večernje novosti nisu povukle
Mitrića u redakciju u Beogradu, spašavajući ga daljih muka.
U pismu upućenomTabloidu, kolega Mitrić
opisuje da su ga, počev od opštinskog javnog tužioca, pa do komandira Stanice
policije u Loznici, Slaviše Mitrovića, zvaničnici izlagali poruzi i
pretnjama. Ipak,
po nalogu direktora policije, Vladimir Mitrić je dobio policijsku zaštitu. Policajci
koji su ga čuvali, javno su se pozdravljali sa lozničkim kriminalcima, pred
njegovim očima!
Kolega Mitrić
označava komandira Slavišu Mitrovića kao čoveka koji je bio svemoćan u ovom
kraju, i koji je stajao iza njegovog progona.
Bivši
policajac Ljubinko Todorović, koji je ostao bez posla, kada je optužnica
protiv njega podignuta, nakon izdržane kazne zatvora, odlučio je da se obrati
javnosti. Razlog je vest od pre mesec dana da je komandir Slaviša
Mitrović, miljenik načelnika Policijske uprave u Šapcu, uhapšen kod Bujanovca,
zbog trgovine ljudima! Nekoliko dana kasnije objavljeno je da je Mitrović
osumnjičen da je lično učestvovao u više provalnih krađa i razbojništava!
Direktor policije ni ovom prilikom nije podneo ostavku!
Ljubinko
Todorović nije ljut na Mitrića, u meri koja je za očekivanje. On smatra da je
Mitrović usmerio Mitrića da na prepoznavanju njega označi izvršiocem, mada je
Mitrić izvesnog Stojana Rankovića označio kao mogućeg nalogodavca, sa
kojim je očekivao suđenje. Mitrović je na taj način, tvrdi Todorović, hteo da
sakrije lokalnog nasilnika, koji u svemu odgovara Mitrićevom opisu datom na
zapisnik, a i u izjavi objavljenoj u Večernjim novostima.
Policajac
Todorović nije poznavao Mitrića, radio je u Stanici policije u Novom Beogradu,
ali ga Mitrić prepoznaje u Šapcu, kada mu je pre toga pokazna Ljubinkova
fotografija. Za 26 godina radnog staža, Todorović je proglašen za najboljeg
policajca u Beogradu, i odlikovan, drugom prilikom, za hrabrost. U presudi Apalecionog
suda u Beogradu se, međutim, navodi da je Mitrić tri dana ranije pisao o Todoroviću,
što je neistina.
Moguće je da
zbog stresa i straha u kome se nalazio, Mitrić poveruje da je reč o napadaču,
jer zbog proteka vremena, slike događaja se mešaju. U strahu su velike oči,
kažu, i svako može biti napadač.
Sve ostalo je
poznata priča. Kada neko uđe u pravosudnu mašinu, nema mu spasa. I ako su
svedoci potvrdili da Todorović nije napao Mitrića, u centru Loznice, sud je
prihvatio tužiočeve navode i Mitrićevu izjavu.
U pismu koje
je upućeno i Todorović i Mitriću, anonimni inspektori policije iz Loznice
opisuju ko je napao Mitrića, ko štiti napadača i o kakvim policajcima je reč.
Novinaru
Tabloida upućeni inspektori iz PU Šabac potvrdili su da je Mitrića napalo drugo
lice, lokalni prestupnik, ali da je zbog medijske bure, komandir Mitrović
namesto da se sudi Todoroviću, verujući da će on lako dokazati da sa tim nema
veze, i na taj način kompromitovati i Vladimira Mitrića.
Nepravda
učinjena čoveku ne može da zastari. Ljubinko Todorović, na žalost, više nema
nikakvih mogućnosti da pred sudom dokaže nevinost, osim ako to ne prizna
Slaviša Mitrović, što je malo verovati.
Kasacioni
sud je privatni sud
Presuda Apelacionog
suda u Beogradu, verno dokazuje da je ''kuća prave'' - Apelacioni sud u
Beogradu, mesto gde odlučuje politika, a ne pravo. A pravde u Apelacionom sudu
u beogradu nema. Presude se štancuju. Sudije su zatrpane predmetima, i rutinski
ih rešavaju. Tamo gde ''smrdi'', uvek se koplja lome na osuđenima.
Slučaj
Mirjane Urošev, bivše radnice Istorijskog arhiva Požarevac pokazuje strašno
lice ništavila srpskog pravosuđa.
Pre deset
godina za direktora ove ustanove postavljena je izvesna Jasmina Nikolić.
Kćerka je pukovnika koji je bio na službi u kasarni u Požarevcu. Ostavio je
stan kćerki u centru grada. Jasmina je razvedena, i u Požarevac se vratila čvrstim
korakom. Njene noge se nisu spuštale, takoreći. Ona je miljenica svih režima.
Mirjana Urošev
se zamerila direktorki, tražeći svoja prava. Kakva crna prava, kod Jasmine
Nikolić!?
Brzo je
ostala bez posla, te daleke 2006. godine. Uzalud je sindikalna organizacija protestvovala
zbog otkaza. Jasmina će biti direktor sve dok je noge služe. Opštinski sud u
Požarevcu presuđuje - poništava rešenje o otkazu koji je Mirjani Urošev uručila
direktorka Nikolić. Okružni sud u Požarevcu odbija žalbu, i presuda postaje pravosnažna.
I Mirjana Urošev
se 2009. godine vraća na poso. Direktorka je besna, žesti se na pravosuđe, i
plaća visoke troškove advokatu. Samo da Mirjani slomi vrat. Jer ne može Mirjana
da priča da direktorka i njeni miljenici uzimaju i šakom i kapom, da uvećavaju
račune. Ako krade, direktorka je, može joj se.
Onda iz
Beograda, nakon dve godine, stiže rešenje Vrhovnog kasacionog suda. Presude
požarevačkih sudova se ukidaju. Sud je odlučivao u veću sastavljenom od sudija
- Vesne Popović, kao predsednice veća, Milomira Nikolića i Lidije
Đukić. Ni stanične kurve ne bi mogle da donesu ovakvu odluku. Sud
navodi:
''...Tačno
je da otkazno rešenje tuženog, u formalnom smislu, sadrži samo opisne povrede
radne discipline, bez preciznog vremensko određenja, kada su te povrede
izvršene. Postoji samo formulacija da je tužilja u toku čitave godine, a naročito
u poslednjih nekoliko meseci, kršila radnu disciplinu...''.
U pisanom
upozorenju od 13. 11. 2006. godine, navode se te iste povrede, i izvesni
''dokazi koji ukazuju kako su se stekli uslovi za otkaz''. A sud onda
ukida presude požarevačkih sudova, i nalaže im da omoguće direktorki da
se popravi, te da dokaže da je radnica Urošev zaista grešila! A sudovi su i
poništili rešenje o otkazu ugovora o radu, jer nije imao obrazloženje i dokaze
o izvršenim povredama radne discipline. Vrhovni kasacioni sud u Beogradu je
privatan sud, u kojem nekoliko veća, kako u parničnom, tako i u krivičnom
odeljenju, presuđuju kao da su u kafani.
"...Mića
je izabran, ima godinu dana..."
U konkretnom
slučaju, direktora Jasmina Nikolić angažuje socijaliste iz Požarevca, koji,
opet, zovu Predraga Trifunovića, sudiju ovdašnjeg, poznatog Miloševićevog
sudiju, koji sudi u Vrhovnom kasacionom sudu, koji nije imao nikada problema sa
napredovanjem u službi. Trifunović interveniše, što d mu ne učine, oni ukidaju
presudu. Ništa ih ne košta. Nikom ne polažu račune.iko ih neće pozvati na
disciplinsku odgovornosti, i oterati iz pravosuđa.
Mirjana Urošev
je, tako, ponovo ostala bez posla. A reformisano
pravosuđe sada brzo reaguje. Osnovni sud u Požarevcu pruža mogućnost direktorki
Nikolić da posle šest godina opiše ''povrede radne discipline" Mirjane Urošev.
Svaki pravnik zna da se ocenjuje zakonitost
rešenja o otkazu ugovora u radu, i da se naknadno ne može utvrđivati krivica na
šetu otpuštenog radnika. Reformisani sudija je Dragana Stupar, a u Apelacionom
sudu u Beogradu, Mirjanu Urošev dočekuje veće sudija - Bojana Ninković,
koja je postala sudija Okružnog suda u Beogradu, zbog muža od kojeg se kasnije
razvela. Ana Popović je sudija apelacionog suda, jer je bila u vezi a Dragoljubom
Jankovićem, uglednim homoseksualcem, poslednjim ministrom pravde u Vladi
Mirka Marjanovića.
Majka joj je
bila sudija Vrhovnog suda Srbije. (Sin Dragoljuba Jankovića je prvo
postao sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, a danas je istražni sudija
Višeg suda u Beogradu. Tabloid je više puta opisivao njegove podvige, kada je određivao
pritvor osumnjičenima, jer se ''protive zapadnim vrednostima''.) DOS-ova
vlada nije se setila da lustrira ni Bojanu Ninković, ni Anu Popović, ni Rašu
Jankovića. (Pederi su najjača grupacija u Srbiji).Treći član veća, sudija Zorica
Nikolić je posebno opasna žena. Ona servisira mafiju iz Lazarevca,
Smedereva i Požarevca.
Presuda koje
je donelo veća Apelacionog suda u Beogradu je konačna. Mirjana Urošev nema više
kome da se žali. Pokušala je da zatraži pomoć od gradonačelnika Požarevca, izvesnog
Milomira Ilića, ali je gradonačelnik bio kategoričan. Ne može da je
primi, neka angažuje advokata.
Pokušali smo
da razgovaramo da razgovaramo sa gradonačelnikom o slučaju gospođe Urošev, ali
smo upućeni na izvesnog Zorana Vasića, zaduženog za informacija. Na
pitanje od kada je gospodin Ilić gradonačelnik Požarevca, gospodinu Vasiću je
trebalo tri minuta da se seti. Na potpitanje- da li je možda na tu funkciju
izabran dvesta godine pre Hrista, uspeo je da odgovori: "...Mića je izabran,
ima jedno godinu dana". Na pitanje da li je tačno da je
direktorka Istorijskog arhiva Požarevac Jasmina Nikolić deset godina
direktorka, Vasić je, sav ushićen kazao da je tačno, i da je to dobro, jer je
ona najbolja direktorka u Srbiji! Da li se to gospodin Vasić i lično uverio,
teško je reći, jer je toliko smušen, da ga ni seljanke iz vlaških sela ne bi razumele.
Kad Jasmina može da bude direktor, može i
on portparol!
Požarevačko pravosuđe
je reformom desetkovano. Iz njega su oterane najbolje sudije Opštinskog i
Okružnog suda, i vraćene su na rad posle tri godine, i to odlukom Ustavnog suda
Srbije. Slučajevi, koje smo naveli, nisu ni najtragičniji. Sud u Požarevcu
osudio je Marinu Andrejević, pod optužbom da je ubila svog trinaestogodišnjeg
sina na dvadeset godina zatvora. Odlučujući po žalbi na ponovljenu presudu, Apelacioni
sud u Beogradu oslobodio je Marinu od krivične odgovornosti, i posle dve
godine pritvora pustio je na slobodu.
Požarevački Viši
sud odbio je tužbu Marine Andrejević za naknadu štete zbog dve godine provedene
u pritvoru. Stranim posmatračima je to sumanuta odluka, jer da je oslobođena u bilo
kojoj evropskoj džavi, predstavnici ministarstva pravde trčali bi da se sa njom
odmah dogovore, da ih sud ne odere od visine odštete! Naše ministarstvo ima svoje sudove, i ne treba da
brine.
(Napomena: serijal u sledećem broju
nastavlja odgovorni urednik Milovan Brkić)