Za manje od četiri godine, Srbija će ostati bez većine lekara i medicinskih sestara, a u bolnicama neće imati ko da radi. Njihov masovan odlazak u inostranstvo, organizovao je Vučićev režim uz pomoć Nacionalne službe za zapošljavanje, Privredne komore Srbije i nemačke državne agencije za zapošljavanje. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež i drugi istaknuti "pregaoci" naprednjačkog režima, ozbiljno rade na veleizdajničkoj prodaji "najboljeg srpskog izvoznog proizvoda", školovanog medicinskog kadra...
Nikola Vlahović
Prema podacima nadležnih evropskih institucija, u poslednjoj deceniji iz Srbije je otišlo čak 10.000 lekara na rad u jednu od zemalja Evropske unije. Svaki treći student medicine odlazi u inostranstvo (ili se sprema da ode), iako celokupno školovanje jednog lekara (bez specijalizacije), državu i porodicu košta najmanje 50.000. evra. Razmere društvene štete zbog svega ovoga, niko javno nije ni razmatrao.
Samo od početka 2017. pa do sredine 2018. godine, iz Srbije je na rad u inostranstvo otišlo preko 1.000 lekara, uglavnom sa specijalizacijom. Istovremeno, na zaposlenje čeka njih oko 2.000, ali među njima je teško naći nekoga ko ima jednu od preko potrebnih specijalizacija. Nema među njima kardiologa, urologa, pedijatara, anesteziologa, ginekologa, fizijatara, gastroenterologa...
Starosna struktura je poseban problem. Naime, od postojećih 31.000 lekara, gotovo 70 odsto ima između 55 i 65 godina, a samo tri odsto mlađe je od 30 godina! Ako se uzme u obzir i pravi egzodus zdravstvenog osoblja koji je zadesio Srbiju u poslednjoj deceniji, kao i činjenicu da će polovina svih lekara koji još rade uskoro otići u penziju, onda je jasno šta građane čeka u budućnosti. Preciznije rečeno, u narednih tri do pet godina, Srbija sigurno ostaje bez medicinskih stručnjaka svih profil. Ali, to je tek vrih ledenog brega...
Da je u srpskom zdravstvu haotično stanje, vidi se i po tome što blizu 5.000 medicinskih sestara u Srbiji čeka na zaposlenje (njih oko 400 evidentirano je duže od 10 godina kod Nacionalne službe za zapošljavanje), dok se, istovremeno, sve srpske zdravstvene ustanove nalaze se u dramatičnom stanju zbog nedostatka medicinskog osoblja.
Tako, na primer, Kliničkom centru Vojvodine godinama nedostaje oko 300 medicinskih sestara i tehničara (KC Srbije nešto slično), dok je u domovima zdravlja situacija još teža, jer nedostatak kadra dovodi i do zatvaranja ambulanti i zdravstvenih stanica.
I drugi veliki kliničko bolnički centri i zdravstvene ustanove koje opremljene ili poluopremljene otvara dvojac Vučić - Lončar, izgledaju avetinjski jer rade bez trećine potrebnog zdravstvenog osoblja.
Državne bolnice i starački domovi su u jadnom stanju - često bez materijala, instrumenata, lekova, bez klimatizacije, sapuna i toalet papira, sa odvaljenim malterom sa trošnih zidova nad poluraspadnutim bolničkim krevetima.
I dok je na snazi zabrana zapošljavanja u državnim ustanovama (osim preko vladajuće stranke i njenih "komesara"), zdravstveni kadar iz Srbije, postao je natraženiji "izvozni proizvod" Srbije. U ovom trenutku, još jedan veliki broj medicinskih sestara i medicinskih tehničara masovno se sprema za odlazak u inostranstvo, najviše u Nemačku, ali i druge države Zapadne Evrope, što se vidi i na osnovu podnetih broja podnetih zahteva za izdavanje potrebnih stručnih sertifikata. Do kraja 2019. godine, treba očekivati da Srbija ostane bez još 2.000 lekara i dvostruko toliko medicinskih sestara.
Ali, umesto da država spreči ovaj zastrašujući proces, i to hitnim programima mera za zadržavanje zdravstvenih radnika (većim platama i boljim uslovima), dešava se obrnut proces: Vučićev režim stavio se u službu stranih interesa, pa svom snagom pomaže odlazak zdravstvenih radnika iz Srbije!
Tako, na primer, Nacionalna služba za zapošljavanje, ima već duže vremena sklopljen sporazum sa nemačkim poslodavcima i njihovom agencijom za zapošljavanje, pa se već unapred zna koliko će "belog osoblja" iz Srbije na osnovu tih dogovora u ovoj godini otići na rad u nemačkim bolnicama, domovima zdravlja, ambulantama i staračkim domovima.
Sve je počelo još polovinom januara meseca 2013. godine, kad je takozvana Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije, a na incijativu Vučićevih "nemačkih prijatelja", potpisala Sporazum o posredovanju i privremenom zapošljavanju srpskih radnika u Saveznoj Republici Nemačkoj. Sa srpske strane sporazum je potpisao Dejan Jovanović, tadašnji direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, a sa nemačke strane Monika Varnhagen, direktor nemačke Centrale za rad sa strancima i stručno posredovanje, u prisustvu ondašnjeg nemačkog ambasadora u Srbiji.
U zvaničnim saopštenjima svečano je "otpevano" da će "...svi imati koristi iz ovakvog bilateralnog aranžmana - poslodavci iz Nemačke koji dobijaju kvalifikovanu radnu snagu koja im već godinama nedostaje u bolnicima i domovima za stara lica, Srbija u kojoj se smanjuje nezaposlenost radnika ovog profila, i na kraju sami medicinski radnici koji dobijaju mogućnost da započnu život u jednoj od najrazvijenijih zemalja sveta..." Ovaj poslednji deo rečenice iz "aranžmana", posebno je drzak i ciničan, jer se u sred međudržavnog akta diskvalifikuje bilo kakva perspektiva života za medicinsko osoblje u Srbiji! A, što da ne, i za druge profesije. Šta ćete na Balkanu, tu nikad dobra biti neće! Ovo, kao da je htela da kaže gospođa Varhagen i prenese poruku svoje kancelarke, frau Merkel.
Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije se na ovaj način pretvorila u puki uslužni servis za besplatno regrutovanje srpskih belih mantila za potrebe nemačkog tržišta rada, a da sebe pritom nije ni najmanje ugovorno zaštitila osim što se rasteretila nezaposlenih medicinara na birou rada poklanjajući ih za džabe stranoj državi. Srbija ovim sporazumom nije predvidela niti jednu odštetnu klauzulu za odvođenje školovanih kadrova koji će u budućnosti svoje znanje primenjivati u inostranstvu. S druge strane, Nemačka je praktično osigurala sebi dvostruki dobitak - em je dobila radnike u koje nije uložila ni dinara em joj se deo novca iz njihovih zarada vraća nazad u državnu kasu na konto poreza i doprinosa iz radnog odnosa..."
Sve se ovo dešava u trenutku kad Srbiji hitno trebaju kardiohirurzi, anesteziolozi, radiolozi i patolozi, mada u mnogim zdravstvenim ustanovama nema dovoljno ni dečjih hirurga, pulmologa, neurologa ili psihijatara...
Kakva je masovnost odlazaka, govori i podatak Regionalne lekarske komore Vojvodine, koja je za samo tri meseca pretprošle godine ostala bez 970 do tada zaposlenih lekara, a taj trend se nastavio i posle toga. Slično je i u ostalim delovima Srbije.
Manijakalnim dodvoravanjem Vučićevim veleizdajničkim poslovima, i Privredna komora Srbije je predstavila svog partnera iz Nemačke čija je delatnost zapošljavanje lekara i drugih medicinskih radnika iz Srbije u Nemačkoj. Reč je od više od hiljadu radnih mesta koja je kompanija (Spektra) obezbedila u saradnji sa nemačkom službom za zapošljavanje.
Marko Čadež je slavljeničkim optimizomom pozdravio "našeg predsednika" i "sklapanja uspešnog posla", gde je posebno istakao da će Nemačkoj do kraja ove decenije trebati bar 220.000 kvalifikovanih radnika medicinske struke, „...što otvara vrata stotinama lekara, medicinskih sestara i bolničkog osoblja iz Srbije da se zaposli u Nemačkoj".
Ali, umesto da Čadež zbog ovoga bude hitno procesuiran, njegov "Vođa" ga je pohvalio kako radi "na dobrobit zajednice" i "izvozi srpsku pamet".
Državna institucija (u ovom slučaju PKS) koja podstiče odlazak srpskih stručnjaka u inostranstvo, u svakoj normalnoj državi bila bi stavljena pod nadzor privremene uprave, a njeni čelnici smenjeni i osuđeni. Ali, ne i u Vučićevoj Srbiji.
No, stvar je mnogo crnja nego što izgleda na prvi pogled...
Naime, sredinom prošle godine, Nacionalna služba za zapošljavanje je kroz projekat pod imenom Triple Win, (u prevodu, "Trostruka pobeda") „...u skladu sa Sporazumom o posredovanju i privremenom zapošljavanju radnika, državljana Srbije u SR Nemačkoj" pokrenula konkurs za medicinsko osoblje iz Srbije za rad u bolnicama i domovima za stara lica na mestu asistenata do priznavanja diplome u SR Nemačkoj. U uslovima piše da je obavezno radno iskustvo, određen nivo znanja jezika i drugi uslovi i dokumenta koji prikuplja i selektira Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije (zašto i za koga ona to radi, videće se u nastavku ove skandalozne priče). Posle nostrifikacije diplome, oni koji su prošli uslove, prelaze na rad na poslovima kvalifikovanog zdravstvenog radnika na neodređeno vreme. U zvaničnim izveštajima NSZ, mogu se naći podaci o odlasku medicinskog osoblja u inostranstvo preko nacionalne službe i u ranijim periodima. Tako se npr, već od kraja 2012. godine (čim je Vučić uzjahao svu vlast u državi) spominje se mogućnost za zapošljavanje lekara i medicinskog osoblja u inostranstvu uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje. Posredovalo se i za zapošljavanje medicinskih stručnjaka i u drugim zemljama. Tako je sklopljen sporazum i sa izvesnim poslodavcem iz Ugande o zapošljavanju većeg broja srpskih lekara specijalista i medicinskog osoblja u ovoj zemlji!
Neverovatno je ali istinito i to da su čak pojedini gerontološki centri iz nemačkih gradova samostalno krenuli u akciju tražeći preko srpskih državnih institucija dolazak desetine srpskih medicinskih radnika direktno ili preko ovlaštenih agencija.
Zbog očigledno namernog nasilja Vučićevog režima nad medicinskim radnicima u Srbiji, čak su i Nemci pribegli uvijenoj frazi o "privremenom" zapošljavanju, svi znaju da je to samo mali korak do konačnog i trajnog odlaska medicinskih radnika iz Srbije. Trajni odlazak lekara specijalista iskusnih medicinskih sestara i medicinskih tehničara je, direktan čin veleizdaje države i njenih interesa. Reč je prvorazrednom bezbednosnom pitanju, jer je ugrožena primarna zdravstvena zaštita, pa čak i u slučaju rata, pitanje je ko bi popunio redove sanitetskog osoblja.
Vrlo hladnokrvno i drsko, onako kako to ministar Zlatibor Lončar inače radi, javnosti je saopšteno da "...Ministartstvo zdravlja ne vidi ništa sporno u odlasku lekara preko državnih institucija, jer postupak posredovanja isključivo započinje na inicijativu stranog poslodavca koji je obavezan da popuni prijavu koju dostavlja nadleženom sektoru u direkciji Nacionalne službe za zapošljavanje". Ali, šta onda reći na činjenicu da u tom procesu iposrduju u njemu državne institucije? Koliko Lončar i Vučić imaju od toga? Koje agencije, koji ljudi u tome učestvuju, koliko novca, čije provizije uzimaju? To Lončar neće reći. Strbija je već na gubitku barem tri milijarde evra sprovođenjem kriminalne ideje "odliva mozgova". Nekadašnji ministar zdravlja u vladi Borisa Tadića, Tomica Milosavljević, išao je u Nemačku da se leči, toliko je verovao ri srpskom zdravstvu na čijem se čelu čak četiri mandata nalazio.
Ovde je reč o uzrocima, danas vidljivih dubokih posledica trajnog urgožavanja opšteg zdravstvenog stanja nacije. Postoje ljudi, funckioneri sa imenima i prezimenima i institucije koji su sproveli ovaj zločin i koji ga i dalje sprovodi.
Svetska zdravstvena organizacija je kao posmatrač u Srbiji odlično upoznata sa tragičnim stanjem u ovoj oblasti, imaju sve podatke o odlasku naših stručnjaka, znaju pod kojim okolnostima idu iz svoje države na rad u tuđinu i svesni su da će Srbija uskoro bitii novi Sudan ili nešto slično. Ali, u pitanju je viša kriminalna strategija u kojoj se pitaju MMF (koji je prvi tražio drastično smanjivanje plata lekara i medicinskog osoblja), pa onda i drugi globalistički policajci kojima je potrebnije da služe nemačkoj ekonomiji umesto da pomažu razvoj evropske periferije.
Da je to tako govori i podatak da se po Srbiji doslovno vršlja: poslednjih meseci poslodavci iz Nemačke i njihovi lokalni agenti su neskriveno počeli da vrbuju nesvršene srednjoškolce direktno o čemu govore i vesti o raznim "gostima" koji uz saglasnost države, često i samih roditelja, posećuju kako državne tako i privatne medicinske škole i učenicima predstavljaju programe za rad i odlazak u Nemačku, nudeći im posao već nakon završetka srednje škole, a uz to je zainteresovanim đacima obezbeđen i besplatan kurs nemačkog jezika. Uglavnom se traže negovateljice i medicinske sestre, đacima daju inforativni materijal na kome piše kojoj agenciji mogu da se jave, koji su uslovi, kolika je plata i gde bi mogli da rade. Vučićev režim je ozbiljan saučesnik u podvođenju maloletnih lica, a sve pod parolom preporoda države, masovnih zapošljavanja i "novih mogućnosti".
To potvrđuje i činjenica da su nadležno Ministarstvo prosvete i Inspekcija rada upoznati sa ovom praksom pretvaranja škola u agencije za zapošljavanje i da su prećutno, ovlastili direktore za škola za ovako nešto. Da je država zaista pravna, tužilaštvo bi odavno radilo po zakonu na ovom slučaju, ali...
Drskost nemačkih zdravstvenih "menadžera" ide dalje, pa je tako data "pogodnost" našim lekarima koji rade u Nemačkoj, da dovedu radnika sa naših prostora, a njima se onda isplaćuju bonusi od 500 do 2.000 evra po osobi dovedenoj na probni rad od šest meseci.
Tražnja je najveća u najbogatijim i najgušće naseljenim saveznim državama - Bavarskoj, Baden-Virtembergu i Severnoj Rajni-Vestfaliji. Ukupna procedura, od potpisivanja ugovora, do odlaska u Nemačku traje tri do četiri meseca. Starosna grupa je široka, od 20 do 50 i više godina i svi kandidati koji su otišli nemaju nameru da se vraćaju u Srbiju u skorije vreme. Mnogi posle isteka ugovora izlaze iz struke i rade šta god da im se ponudi.
Zvanični podaci o broju radnih emigranata među lekarima i medicinskim sestarama ne postoje, ali je sve više nego jasno. Ako se ima u vidu da je prosečna plata medicinskih sestara u Srbiji jedva 330 evra, a lekara oko 600 evra, jasno je ko i kako podstiče ovo stanje. Naime, početna plata u Nemačkoj za medicinske sestre ide od 1.500 do 2.500 evra, da bi nakon regulisanja boravišnog i radnog statusa plata lekara skočila i do 6.000 evra. Logika odlazaka naši stručnjaka je jasna, ali bi mnogi od toga odustali da u svojoj državi imaju pristojne uslove života kakve zaslužuju u ovoj teškoj i odgovornoj profesiji.
Osnovni razlog masovnog odlaska našeg medicinskog su loši uslovi rada, nedostatak odgovarajuće opreme za savremene procedure i skromne ili nikakve mogućnosti za napredovanje. To su često čak i važniji razlozi od niskih primanja, koje bi neko i tolerisao jer radi "kod kuće" u svojoj zemlji, ali....
Osim Nemačke, u poslednje vreme medicinske sestre i lekari iz Srbije završavaju u arapskim državama poput Saudijske Arabije, Emirata i Katara. Tamo se, uprkos visokim primanjima, medicinske sestre, tehničari, pa čak i lekari, drže nekih drugih pravila života, koja ne pripadaju njihovoj kulturi i obrazovanju, ali, "pečalba" je to...
Medicinski fakulteti ne uspevaju da prate potrebe srpskog tržišta jer upisnu politiku na medicinske fakultete diktira Ministarstvo prosvete, a ne Ministarstvo zdravlja. Tako se stvara jedan začarani krug u kojem se održava postojeći status quo bez bilo ikavih naznaka konstruktivnog i sistemskog rešavanja problema. Ukratko, jedni ih školuju a drugi "plasiraju" na strana "tržišta".
Činjenica je, međutim, da iza ovako masovnog odliva medicinskog osoblja ostaje pustoš u srpskim bolnicama i niko više ne zna ko će nas lečiti kroz par godina.
Vučićev režim već sedam godina svesno, aktivno i organizovano posreduje u regrutovanju zdravstvenih radnika za potrebe stranih zdravstvenih ustanova. S druge strane, budžetska sredstva koja bi mogla da se preusmere i ulože u razvoj bolničkih kapaciteta i stimulativno povećanje primanja medicinskih radnika, rasipaju se na nenmalno visoke plate nestručnih partijskih kadrova udomljenih u javnim preduzećima i državnim institucijama.
Vojvođansko zdravstvo je ubedljivo najviše pogođeno egzodusom medicinskih radnika, kao i tzv. prirodnim odlivom, ali i pored toga od ukupnog broja novozaposlenog medicinskog osoblja u Srbiji, svega nešto više od 13 odsto opredeljeno je za pokrajinu. Očigledno je da se zapošljavanje novih lekara i drugih medicinskih radnika ne odvija po stručnim pravilima i normativima, već po političkim vezama i šemama, i diskriminativnim strategijama.
Prema brojkama objavljenim na sajtu Ministarstva zdravlja, ustanove u AP Vojvodini mogu da računaju na svega 270 novih uposlenika (nešto više od 13 odsto ukupnog broja) - Klinički centar Vojvodine na 229 i Opšta bolnica u Subotici 41. A, kao što se vidi, ustanovama u Vojvodini nedostaje medicinsko osoblja svih profila, sve kao posledica masovnog odlaska medicinskih radnika iz Srbije.
A 1. Providne laži protiv nepobitne istine
Bilo je podlih pokušaja režima da se javnosti prikaže kako nema egzodusa, pa su tako iz Lekarske komore Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo Vojvodine, pokušali da "objasne" razloge zbog kojih zdravstveni radnici masovno uzimaju dokumenta, govoreći da "... to ne znači da oni hoće da emigriraju". Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo Zoran Gojković je javno negirao da postoji masovni egzodus lekara iz Vojvodine, navodeći da „na prste jedne ruke može da izbroji koliko je specijalista trajno otišlo iz KC Vojvodina".
A 2. Istorijske obmane ministra Lončara
Vučićev ministar zdravlja Zlatibor Lončar, pohvalilo se opet "velikim ulaganjima u opremu i infrastrukturu u zdravstvu u poslednje dve i po godine", a koja, kako je rekao, "...nisu zabeležena u poslednjih 30, 40 godina". Lončar priča o gama noževima, akceleratorima, skenerima, ali ne i o onima koji treba da rade sa tom opremom. Njih organizovano i uz dobru agencijsku proviziju šalje u Nemačku. Sa blagoslovom svoga tutora, A. Vučića.
Često se i državne ustanove prevare pa kažu istinu. Tako je, prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut" na dan 31. decembra 2015. godine u zdravstvenim ustanovama u Republici Srbiji bilo zaposleno 107.980 radnika, dok je godinu dana ranije taj broj bio 109.237 radnika. To znači da je samo tokom te jedne godine broj zdravstvenih radnika u Srbiji smanjen za 1.257. A u tu računicu nisu uračunati i oni koji su uzeli neplaćeno i otišli preko granice, dok se u svojim ustanovama još vode kao zaposleni, a takvih je veliki broj. Danas je godišnji trend odlazaka povećan na oko 2.500 lekara