Razaranja

Kako se konkurs za izbor direktora Narodnog Muzeja u Zaječaru pretvorio u cirkus

ZAJEČARSKO POZORIŠTE LAŽDI - PAŽDI

Kako je preko Fejsbuka pokrenuta klevetnička kampanja protiv direktorke muzeja dr Maje Živić? Ko se sve oglasio tim povodom? Ko je najbolja prijateljica Bore Faraona? Ko ima višegodišnje iskustvo u krađi para stečeno u Golupcu? Šta je sve zapravo razlog za čitavu nameštaljku? Ko se sve i kako oglasio povodom raspisanog konkursa za direktora muzeja? Kakve su stručne kvalifikacije etnologa Dejana Krstića i šta je o njemu napisao dr Petar Vlahović? Kakav je muzeološki pedigre nezakonito imenovanog direktora muzeja i zbog čega će muzej postati pravo laždi paždi pozorište?

Stanislav Živkov

Odavno je poznato da je najidealniji način za bilo koje poslovanje primena principa "zakoni su napravljeni da bi bili kršeni" što se na najgori mogući način nedavno pokazalo u slučaju konkursa za imenovanje direktora Narodnog Muzeja Zaječar pri čemu su glavni protagonisti ovog organizovanog zločinačkog poduhvata upravo oni koji bi trebali da sprovode sve moguće zakone na lokalnom nivou, a zapravo su učinili apsolutno sve kako bi se dogodine omogućilo neometano pranje para na relaciji investitor-stručni nadzor-konzervatorski nadzor-izvođač.

Čitav ovaj cirkus, lopovluk i blamažu, zakuvao je izvesni penzioner Bora Dimitrijević, inače višedecenijski nezakonito imenovani direktor istog muzeja, zatim kompletna gradska uprava Zaječara kao i čitav niz raznoraznih sekundanata. Uglavnom imajući u vidu delikatno isplaniran plan po kome bi dogodine trebalo omogućiti neometano ispumpavanje novca u određene džepove, čitava ova ekipica svakako je morala imati nekoliko dobro pripremljenih tajnih večera na kojima su sve mahinacije do detalja planirane.

Sve u svemu ovaj skaradni konkurs i još skaradnija sednica skupštine grada Zaječara prerasli su u pravo pozorište Laždi-Paždi pošto o nameštaljkama i muljažama sada sve znaju i slepi i gluvi i nemi i kljasti, kao i vrapci u ruci i golub na grani! Još letos svima je postalo sasvim jasno da se nešto kuva u Narodnom muzeju pošto je preko FB strane predsednika upravnog odbora Muzeja započeta prava klevetnička kampanja protiv poslednje legitimne direktorke dr Maje Živić i to ni manje ni više nego zbog pocepane zastave na jarbolu kraj ulaza na arheološki lokalitet Gamzigrad!

Najpre je Faraon na svojoj FB strani 26 jula lio krokodilske suze: Pocepane zastave sa logom UNESCO na ulazu u Romulianu... tuga! Dalje su se pojavili raznorazni satrapi da dolivaju ulje na vatru pričama o tužnoj stvarnosti a siroti stručnjak za sve i svašta, tj Bora Faraon, je nastavio sa tvrdnjama o neodržavanju objekta, iako je jasno rečeno da se radi o vetru koji je pocepao zastavu, pojavila se neka Branislava Kravljanac koja je odjednom ustanovila kako nije pitanje vetra već nemara i neodgovornosti na jednom svetski vrednom mestu a podržala ju je izvesna Vesna Karakaš proglasivši sve nemarom i javašlukom na šta je Faraon mrtav hladan zaključio da kada se ne održava, tako to ide. Ipak našao se izvesni Davor Marušić koji je ukapirao o čemu se zapravo radi: Ne znam odakle salva nezadovoljstva i oštrih reci od ljudi, koji i ne znaju šta se dešava na Romulijani.

Bio sam pre nekoliko večeri na Festivalu arheološkog filma, Carska palata izgleda fantastično. Uveren sam da bi i sam profesor Srejović bio zadovoljan. Nekoliko projekata je u toku, drugi će biti relizovani od avgusta, snimljen je fenomenalan film o Romulijani (nešto slično nisam gledao kod nas), pa ako je jedna zastava problem onda ok. Sutra će da je zamene.

Nemam nameru da bilo koga branim ali ocene kao što su "javašluk" ne odgovaraju istini. Ne znam šta je cilj sa ovom antikampanjom, koja nema nikakvo utemeljenje u činjenicama? Zastava se pokidala, pa šta. Ne može se na osnovu toga izvoditi zaključak o "tužnoj stvarnosti" i "neodržavanju objekta". To jednostavno nije tačno.

Uostalom, valjda je važnija suština od forme! Naravno reagovali su članovi faraonske FB svite. Pa je tako neka Ružica Ristić ustvrdila kako je ovo najpogrešniji pristup, da branite nešto što nije u redu. Svi su primetili nazadovanje i u muzeju i na Romulijani- to su ČINJENICE! I što pre se primete i priznaju sebi nedostaci, to veća šansa da se popravi. Džabe Vi njih branite a oglasio se i izvesni Vojislav Todorović proglasivši sve bedom jadom i primitivizmom. Iako su mnogi jasno shvatili da je zastavu pocepao vetar, Faraon je i dalje insistirao na svojim nebulozama tvrdeći da, ali je vetar duvao pre ohoho vremena, a sezona je u jeku što je u prevodu trebalo da znači da je direktorka muzeja odgovorna za neodržavanje lokaliteta, iako je dobro znao da problem pocepane zastave nije nerešiv jer se rezervne zastave čuvaju u u muzeju upravo za ovakve prigode.

Naravno usledili su tu još neki panegirici posvećeni Bori Faraonu i tvrdnje kako je Bora Felix Romuliana.. bez njega bi to bila nebitna gomila kamenja na nekoj utrini a posebno je zanimljivo što se oglasila i izvesna Faraonova FB prijateljica izvesna Iskra Maksimović inače direktorka JP Golubački Grad koja je direktno umešana u sva skandalozna dešavanja, kriminal, fušeraj i organizovanu pljačku u koju se pretvorila obnova Golubačkog grada o čemu smo više puta pisali.

A ako se zna da je u slučaju Golupca u pitanju bila pljačka austrijske donacije od 5, 6 miliona eura, sasvim je jasno da su u igri u Zaječaru zapravo buduće donacije vezane za izgradnju centra za posetioce za šta je po svaku cenu bilo potrebno pronaći dovoljno nepoštenu osobu kako bi svi bili sretni i zadovoljni. A problem je zapravo bio u tome što je tokom mandata poslednje legitimne direktorke muzeja Dr Maje Živić postalo jasno da muzej u svemu napreduje jer su se po svim medijima objavljivali naslovi o uspešnom radu zaječarskog Muzeja.

Pa se tako pisalo da su zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja završeni radovi na rekonstrukciji krova, urađena je kompletna izolacija, zamenjena dotrajala krovna konstrukcija, rekonstruisana istočna i južna fasada Muzeja, uklonjen dimnjak koji nije bio originalni deo zgrade i koji se godinama urušavao, a iz sopstvenih sredstava Muzej je kupio i ugradio novi dimnjak i sanirao sistem grejanja. Takođe sredstvima koje je odobrilo nadležno ministarstvo, završeni su radovi na rekonstrukciji zapadne i severne fasade i reparacija fasadne stolarije a za 2021. godinu planirano je okončanje radova na eksterijeru, odnosno - za reparaciju preostale fasadne stolarije.

Radovi na rekonstrukciji zgrade Muzeja su bili izuzetno značajni s obzirom da od nastanka zgrade, 1927, nisu preduzimani ozbiljni radovi na njenoj rekonstrukciji, a rad na rekonstrukciji njenog eksterijera nesporno doprinosi utisku kod posetilaca, mada su ti radovi zapravo samo prva faza. Druga bi, u nedostatku zgrade namenski građene za Muzej (što je, doduše problem više od 90% muzeja u Srbiji, ali i u regionu), podrazumevala adaptaciju enterijera.

Muzej ima projekat za adaptaciju tavanskog prostora u kancelarijski prostor, čime bi u prizemlju mogli dobiti jedinstven prostor za zbirku Feliks Romulijana, dok bi na spratu mogli proširiti postojeću postavku! Muzej je takođe uključen u projekat „ FELIX ROMULIANA DIGITAL LABORATORY - CREATING THE CONCEPT OF A NEW PRESENTATION PROGRAM AT THE WORLD HERITAGE SITE GAMZIGRAD-ROMULIANA" iz Programa participacije za 2020-2021.

Ovo je zaista izuzetno značajno pošto je Muzej prvi put od 2007. godine - kada je upisan na Uneskovu listu svetske kulturne baštine konkurisao kod Uneska, a još je značajnije da je zaista bio izuzetan uspeh da je UNESCO odobrio projekat, posebno ako se ima u vidu činjenica da je konkurencija bila izuzetno jaka, jer su pravo učešća na konkursu imale sve zemlje članice Uneska, dakle - gotovo sve zemlje sveta.

Partner na projektu je Centar za urbani razvoj iz Beograda, sa kojim je uspešno realizovano već nekoliko projekata (iz sfere „proširene stvarnosti" - kreacija boginje Kibele, čiji hram postoji u Romulijani, digitalno „otkopavanje" mozaika (aplikacije - posebna sekcija Felix Romuliana u okviru aplikacije HOLOGRAD), virtuelna šetnja kroz Muzej, realizovana najsavremenijom tehnologijom, urađena na početku vanrednog stanja, 2020. godine, koja je navedena kao primer najbolje urađene šetnje kroz muzej u konkurenciji evropskih muzeja i objavljena u prestižnom časopisu ARCHEOMATICA, a ima i još nekoliko spremnih projekata za čiju realizaciju nameravamo da konkurišemo u okviru evropskih i međunarodnih fondova).

uspešnom radu Narodnog muzeja Zaječar govore i mnoge druge aktivnosti poput projekta kojim je predviđeno Jačanje uloge mladih u procesima prepoznavanja, zaštite, prenošenja i obnavljanja kulturnog nasleđa i podrška formiranju zdravih kulturnih indentiteta.

Tokom leta i jeseni 2021. planirano je da se posetiocima približi vreme u kome je nastala Galerijeva palata nizom sadržaja koji su sačinjavali svakodnevni život Rimljana. Već tradicionalni DAN ROMULIJANE, koji se organizuje tokom juna, biće pretočen u manifestaciju DANI ROMULIJANE, sa mnoštvom različitih sadržaja koji su činili sastavni deo života u carskom Rimu, kako u razdoblju ranog Carstva tako i u vreme cara Galerija: muzika, igre, sport, igre na tabli, odevanje, frizure, šminka, nakit, degustacija vina i sireva, fuzija rimske i srpske/vlaške kuhinje, magija u Rimu i čuvena „vlaška magija", tradicionalni zanati, pozorišne predstave.

Već je ugovoreno nekoliko zajedničkih multimedijalnih projekata sa partnerima iz Italije, Grčke, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske, a planirano je da se zajednički konkuriše i za neke nove - već pripremljene - projekte u okviru velikih evropskih i međunarodnih fondova. Dogovoreno je i nekoliko koncerata (Renesans, Jovan Maljoković i dr.) - uključujući i tradicionalni Kamp klasične muzike, navode iz Narodnog muzeja.

"Romulijanu je posetio sličan broj ljudi kao prošle godine, ali je broj posetilaca muzeju porastao za 30 posto, tako da smo veoma zadovoljni". Realizovana su tri projekta za koje je sredstva dalo Ministarstvo kulture, kao i neki višegodišnji projekti iz drugih donacija. Početkom oktobra ova kulturna institucija je ugostila učesnike Međuarodnog naučno stručnog skupa o konzervaciji.

Prvi put je nešto tako održano ne samo u Srbiji već u Zaječaru i to je bilo veoma značajno za naš grad. Sama činjenica što je ovde bilo prisutno mnogo više ljudi nego nego što smo mi zvali, a neki su se i sami javili. Prisutno je bilo 45 ljudi i to ne samo iz zemalja iz okruženja, već i iz značajnijih svetskih centara za konzervaciju kasnoantičkih mozaika", Ipak kruna svega bilo je prestojeća gradnja centra za posetioce pošto je Vlada Srbije potpisala ugovore sa inostranim fondovima što će omogućiti početak radova iduće godine. Ako ne na proleće, onda u rano leto će početi nešto da se gradi. Biće to kompletan centar za posetioce, ili kako se u narodu kaže Vizitorki centar.

Cela priča oko Vizitorskog centra je počela pre 10 godina i zato će se u isto vreme graditi i pristupni deo, terminal, i parkinzi". A o ugledu koji je za vreme mandata poslednje legitimne direktorke dr Maje Živić dostigao Narodni muzej Zaječar najbolje govori i nedavno otvaranje izložbe ikona grčkih majstora od 15. do 19. veka „Pod zlatnim i plavim nebom".Na ovoj izložbi predstavljeno je 80 ikona, iz kolekcije Narodnog muzeja u Beogradu. Na izložbi su izložene dve skupine ikona, jedne su morske, jedne su kopnene. Jedne su nastale u zemljama u kojima je vladala Venecija, u kojima se razvijao taj tipičan stil koji je kombinovao pravoslavnu i rimokatoličku umetnost.

Dok je druga grupa ikona nastala u slikarskoj školi, u zaleđu Balkana", rekla je Branka Ivanić, autor izložbe. Uvodnu reč na izložbi dala je dr Maja Živić, direktorka Narodnog muzeja u Zaječaru. „Imali smo tu čast, da ovo bude prvo gostovanje ove izložbe van muzeja u Beogradu.

U pripremi izložbe radilo je više restauratora i konzervatora", rekla je Živić. E sve ovo je jako zasmetalo nekima pa je počelo kovanje paklenih planova iako nikome normalnom nije bilo jasno šta je bio taj navodni problem sa dr Majom Živić za koju se odavno zna kako je veliki stručnjak, doktor arheoloških nauka, dobar organizator, veoma prijazna i gostoljubiva i koja je dugi niz godina rukovodila iskopavanjima na Gamzigradu.

Međutim sve ovo nije bilo dovoljno pošto je u igri za 2022. godinu predviđen početak radova na izgradnji centra za posetioce, što će za mnoge biti debela koka koja nosi zlatna jaja koja će trebati podeliti po sistemu ja tebi ti meni, leva ruka desni džep! Kako bi se realizovao ovaj eminentni projekat oformljena je i specijalna ekipa podrivača predvođena predsednikom Upravnog odbora Narodnog Muzeja Zaječar Borom „Faraonom" Dimitrijevićem.

Naravno, među tom ekipom našao se i izvesni dr Dejan Krstić, takođe zaposlen u Narodnom Muzeju u Zaječaru, koji je posle svečanog zalaska Bore Faraona sa direktorskog trona čak jedno vreme obavljao funkciju v.d. direktora nakon čega je na konkursu imenovana Dr Maja Živić a dotični je inače poznat pre svega po tome što je svojevremeno formirao izbornu listu za lokalne izbore „Grupa građana Dr Dejan Krstić" na kojoj je on bio nosilac liste, dok je drugi po redu bio sin mu Miladin Krstić inače diplomirani etnolog i antropolog čije zapošljavanje je bilo jedan od uslova pri međustranačkom trgovanju, a treća na listi bila je žena mu Mira Krstić, po zanimanju medicinska sestra, da bi na kraju jedino sam nosilac liste Krstić dr Dejan ušao u lokalnu skupštinu.

Inače, Krstić je nakon teških muka, odnosno nakon barem 5 promena teme doktorske disertacije uspeo da doktorira 2014. godine sa pravom skribomanskom disertacijom u tri toma sa ukupno 1031 stranom pod monumentalnim nazivom Konstrukcija identiteta Torlaka u Srbiji i Bugarskoj. Za neupućene radi se o ko zna kome po redu bugaraškom pokušaju da se dokaže da je originalni etnicitet Torlaka zapravo bugarski. O tome najbolje govori pismo akademika Petra Vlahovića upućeno dr Maji Živić, koje ovde donosimo u celosti kako bi se razumelo o čemu se zapravo radi:

Poštovana koleginice Živić,

Posredstvom saradnika Etnografskog muzeja u Beogradu dobio sam Vašu molbu za pomoć u rešavanju etnološkog teksta za vodič kroz muzejske zbirke u Zaječaru. Potpuno se slažem sa Vašim napomenama. One su izvrsne. Autor teksta, Dejan Krstić, pod firmom „etnolog i antropolog" i uz to mr, pokazao je elementarna neznanja i obrukao nauku kojom bi trebalo da se bavi. Izgleda da on uopšte ne poznaje sadržaj studija koje su objavljene u Glasniku Etnografskog muzeja u Beogradu, među kojima su: Negotinska krajina, Glasnik Etnografskog muzeja, knj. 31-32, Beograd 1969. Bor i okolina, Glasnik Etnografskog muzeja, knj.. 38, Beograd 1975., Zaječar i okolina, Glasnik Etnografskog muzeja, knj- 42, Beograd 1978., Knjaževac i okolina, Glasnik Etnografskog muzeja, knj. 61 i knj. 62, Beograd 1997. i 1998.

Njemu je ostao nepoznat i sadržaj u „Etno-kulturološkom zborniku" čiju je četrnaestu knjigu zaredom izdala „Etnokulturološka radionica Svrljig" u Svrljigu 2010. godine. Da se upoznao sa sadržajem samo napred pomenutih publikacija, da ne pominjemo druge o Timočkoj krajini, verovatno bi imao drukčiji pristup problematici o kojoj piše. Vodič izložbe u svakom muzeju je dokumenat. Da li ovo što nudi „etnolog i antropolog" odgovara metodologiji i sadržaju i etnologije i antropologije?

U istočnoj Srbiji, pa i u Vašem Muzeju, ima saradnika koji bi to uradili kako treba. Ako oni to neće, iz kolegijalnih razloga, onda treba naći saradnika sa strane i zamoliti ga da objavi sadržaj vodiča zasnovan na literaturi a ne na izmišljotinama koje ostavljaju ružnu sliku i o piscu i o kraju na koji se odnose. Molim Vas, koleginice Živić, istrajte kao što ste krenuli da tekst u vodiču bude zasnovan na nauci a ne na glupostima koje je ponudio Krstić. Dovoljna je, na primer, ona da li je po predloženom Krstićevom tekstu uopšte bilo Srba i da li ih sada uopšte ima u Timočkoj krajini?

Srdačno Vas pozdravlja i u ovoj prilici u svemu podržava Petar Vlahović.

Elem isti taj Krstić dr Dejan je nešto kasnije našao da ustvrdi kako je prilikom izbora Dr Maje Živić još 2017. godine, upozoravao da je pored stručnosti za obavljanje ove dužnosti potrebno imati i niz drugih kvalifikacija, te da će njenim postavljanjem na mesto direktorke biti ugroženo funkcionisanje Muzeja pri čemu naravno nije bio u stanju da objasni koje su to druge kvalifikacije.

Uglavnom, poslednjoj legitimnoj direktorki Muzeja isticao je mandat, izgleda da ona nije po volji Ničiću (i još nekima) te je započeo proces ustoličenja novog direktora. Usput, u gradskom muzeju rade dva doktora nauka, arheolog i etnolog. Doktorirali su na državnom Univerzitetu u Beogradu, niko im nije dojavio da se kod Ničića priznaju doktorati samo sa Megatrenda, dobijeni u okviru vikend programa i ispita. Uglavnom konkurs za izbor direktora Muzeja (gde se očekuje brdo para iz EU za Vizitorski centar na Romulijani) rezultirao je novom aferom, posebno pošto je na mesto direktora oktroisan osrednji, ničim dokazani lokalni glumac (!) Vujadin Milošević a njegovo imenovanje bila je prava pravcijata „kosketina" sa sednice Skupštine grada Zaječara.

Naime Vujadin Milošević je u prethodnom mandatu bio čak i „ministar" za kulturu gradske vlade. Kao član Gradskog veća Vujadin je pokazao zavidnu nesposobnost i nekompetentnost, uz veliku dozu nekulture a briljirao je na kafanskim sedeljkama, što se najbolje vidi po njegovoj telesnoj težini. Završio je neku od brojnih privatnih glumačkih „Akademija" u Beogradu i to sve ga stavlja prvog među kandidatima za novog direktora Muzeja.

Ako se ima u vidu da se ne radi o klasičnom muzeju, već instituciji koja vodi brigu o Romulijani, biseru nad biserima i koja je na listi UNESCO-a, onda je izbor osrednjeg glumca Vujadina Miloševića, jednako teška uvreda intelektualnoj javnosti grada i Srbije, ali i službenicima Muzeja. Iako se tvrdi kako je formalno ispoštovan zakon, jasno je da je da je izbor neregularan, ali nije stvar u tome, već u činjenici da je Ničić svećom tražio nekog poslušnika za ovo mesto.

Izgradnja Vizitorskog centra se očekuje i tu će biti brdo para. Ako u Muzeju radi desetak visokoobrazovanih stručnjaka a vi im dovedete dunstera koji je bio među najgorim većnicima u prošlom mandatu, koji je pevao skaradnu pesmu o predsedniku Upravnog odbora koji ga je predložio za direktora, a SNS-ovce je nazivao na mitinzima fašistima, onda moramo da se zapitamo - a gde mi to idemo? Vode nas ljudi sa kupljenim diplomama, hapšeni zbog korupcije, neznalice prve klase i normalna je posledica sunovrat i propast grada.

Možda na tome počiva uverenje muzejskog Upravnog odbora i gradskih struktura da među zaposlenima u Muzeju nema adekvatnog kandidata za navedenu dužnost pošto im je očito trebao neko da bude servis za nenamensko ispumpavanje para tokom gradnje centra za posetioce a sve u režiji Velike Zaječarske muzeološke lože, bolje rečeno muzeja voštanih figura oličenih u sazivu lokalnog parlamenta koji redom čine sve sami štihovi. Naime, zaječarske voštane figure su praktično neistopljive decenijama (te je irelevantan problem redovnog servisiranja klima-uređaja); imaju razvijenu sposobnost održavanja fizičke distance (mentalno su odavno uspešno distancirane, osobito u odnosu na ono što slušaju - opet - u pozorištu, gde se održavaju sednice), tako da se ne mogu međusobno slepljivati; gledaju pravo kao da znaju o čemu je reč i nešto razumeju, te podižu ruku na izgovaranje određenog broja ili naslova, a održanoj sednici Skupštine grada Zaječara odbornici su većinom glasova odlučili da nakon isteka mandata dosadašnje direktorke

Maje Živić, mesto direktora Muzeja pripadne Vujadinu Miloševiću. Povodom ove odluke povedena je oštra diskusija na sednici usled sukobljenih mišljenja pripadnika vladajuće partije i opozicije u vezi sa kvalifikacijama izabranog kandidata. Naime, dosadašnja direktorka Muzeja, Maja Živić, koja je na čelu Muzeja bila četiri godine nedvosmisleno je bila stručni kadar, oko čega su se složili pripadnici obe strane. Ipak, kako je sam gradonačelnik Ničić tokom sednice izjavio, prilikom njenog izbora na ovo mesto načinjena je velika greška jer, prema njegovim rečima, ona svoj posao nije obavljala na zadovoljavajući način.

Kako bilo, započeti proces smene direktora u međuvremenu je okončan i na ovo mesto postavljen je glumac (?) zaječarskog pozorišta Vujadin Milošević. Tako se već sada u Muzeju može očekivati izrazito pozorišna najava: „Glumci su stigli, sire!" Stoga na pitanje: šta će glumac raditi u muzeju (?) a odgovor je dao lokalni novinar i hroničar svih zaječarskih svinjarija Vlado Madžoski: "Pa, Vujadin je glumac i on će raditi svoj posao - glumiće direktora a neko drugi će vući poteze i biti stvarni direktor."

Uglavnom Velika muzeološka loža voštanih figura (skupština grada Zaječara) je izglasala nove normativne akte i izabrala novi Nadzorni (ili Upravni) odbor na čelu sa dugogodišnjim direktorom, Borom Dimitrijevićem. Po novim pravilima, direktor Muzeja može da bude bilo ko kog su navatali ovi sa Megatrenda, tutnuli mu diplomu ekonomiste ili menadžera, važno je da bude kooperativan kad krene izgradnja Vizitorskog centra. U pitanju je nekoliko miliona eura!

Ako stavimo prst na čelo i malo razmislimo, dolazimo do zaključka da je to ustvari genijalno rešenje za gradonačelnika i još ponekog. Pa, Vujadin je glumac i on će raditi svoj posao - glumiće direktora a neko drugi će vući poteze i biti stvarni direktor.

Zna Vujadin šta je pozorište lutaka. Dakle dobićemo novu profesiju - direktora iz političkog pozorišta! Mora se priznati - iduće godine u ovo doba neki će biti milioneri. Valjda će ovo imenovanje biti druga rata nagrade Vujadinu što je na Trgu Republike u Beogradu, pred hiljadama demonstranata i u TV kamere za SNS rekao da su fašisti i zlo ove zemlje.