Beli mantili

Šabac: političke ambicije zdravstvene mafije u sumrak demokratskog karnevala

 

Stranački ručak u društvu pokojnika

 

Posledica nametnute akreditacije i lošeg rukovođenja bolnicom u Šapcu svuda su vidljive: neodgovornost i bahatost u stručnom radu sve su izraženiji. Neki lekari su odavno u sudskim procesima zbog stručnih grešaka. Zdravlje pacijenata je uveliko ugroženo, oni su u svemu što sledi najveće žrtve

 

Milica Grabež

 

 Zamenik direktora šabačke bolnice dr Branko Vujković, lekar opšte prakse, "četuje" na takozvanoj društvenoj mreži Facebook sa pripravnicama. Čini to u toku radnog vremena, preko svog profila i profila G17 pod imenom "Zdravstveni odbor", vrbujući ih na taj način da se učlane u G17, istovremeno obećavajući posao i "bolji život".

Ali, to je samo mali deo njegovih zloupotreba funkcije. Tu su i razni neprimereni zahtevi koji ne spadaju u domen medicinske struke i etike.

Dok on vodi svoju paranoičnu politiku, u bolnici mu ne radi centralna sterilizacija u hiruruškom bloku, centralna kuhinja se zapalila, kvalitet hrane je drastično pao, intrahospitalne infekcije uzimaju maha, zdravstveni radnici su demotivisani i sve više greše... Na odgovorna mesta na odeljenjima postavljaju neiskusne i sa nedovoljno stručnog znanja. Recimo na hirurgiji, za šefa operativnog dela uzeli su dr Vladimira Petrovića, novopečenog aktivistu G17, koji za izvršene operacije prednjači tražeći novac od pacijenata, a često mu se dešavaju komplikacije posle intervencija (postoje svedoci, slučajevi i dokumenta o tome!). Izgleda, može mu se, jer ga štiti Vujković. Svima je jasno da je došla sezona mediokriteta u ovoj, strateški važnoj zdravstvenoj ustanovi.

 

Načelnik u kratkim gaćama, kuhinja u kapeli...

 

Liste čekanja za specijalističke i ultrazvučne preglede sve su veće, kao i gužve gde pacijenti, naročito oni stariji i sa srčanim tegobama, nemaju u čekaonicama gde da sednu, a čekaju i po deset sati. Pojedini lekari na internom, ORL, radiologiji i urologiji upućuju pacijente u privatne ordinacije da im olakšaju i ubrzaju preglede, jer su im u bolnici zakazani daleki termini...

Javna je tajna da se pacijentima iz privatnih ordinacija rade određene analize u laboratoriji i rendgenu u bolnici, i to bez važećeg uputa. Nije pomogla ni skora kontrola, kada se direktorka dr Zora Nikolić prerušavala i maskirala prepadajući sestre na šalteru internog odeljenja, tražeći pregled i pomoć koju nije dobila, jer nije imala zdravstvenu legitimaciju. Tada je direktorka dobila histeričan napad i pobesnela na sestre, koje su to sve zbunjeno i sa nevericom posmatrale. Verovatno je doktorka tada pogrešila, jer njen dugogodišnji psihijatar dr Brana Lazić radi sprat iznad.

A na patologiji, u celoj ovoj gužvi, traje pravo opštenarodno veselje! U kapeli, načelnik službe dr Milan Simić i od nedavno penzionisani dr Miodrag Šećerov, takođe patolog, kuvaju srneći gulaš uz muziku. Dva "mrtvozornika" i jedan lonac!

Istovremeno, gleda se direktan prenos sednice Skupštine Srbije i burno navija, puši se i popije pokoja više. Mirisi dobre kuhinje ni na ovako bizarnim mestima nikome ne smetaju. Načelnik službe Simić, u kratkim pantalonama i civilnom odelu u radno vreme, radi sa svojim kolegom penzionerom, koji sedi u invalidskim kolicima i drži mu strah, dajući savete oko čitanja histopatoloških nalaza. Sve ovo sa odobravanjem posmatra nadležna direktorka za laboratorijsku dijagnostiku Jelena Vikić.

 

Dunđeri dolaze noću

 

Mafija u belom je dobro organizovana u većem delu šabačkog zdravstva.Većinu čine pripadnici URS-a. (Ujedinjenih regiona Srbije) na čelu sa Nemanjom Pajićem, predsednikom GO URS-a, zaposlen u Zorka Farmi, dr Branko Vujković (ranije i sada DS, URS), zamenik direktora bolnice, i dr Nebojša Sofranić, direktor Zavoda za javno zdravlje u tri mandata (ranije DSS, DS, a sada URS!).

Njih trojica sarađuju, od kako su se "energetski prepoznali", međusobno se štite i predstavljaju sistem koji funkcioniše skoro isključivo na štetu građana.

Zavod za javno zdravlje brekće pod diktaturom direktora dr Nebojše Sofranića, ali i pod njegovim "prijateljicama" i "tajnicama", kakva je Gordana Đonlić, koja je ranije bila, stručno rečeno, pralja (prala je laboratorijsko posuđe), a sada je unapređena u višeg sanitarnog tehničara, i dr Tatijane Stojišić, načelnice Zavoda, koja ponekad ima čudne reakcije. Te dve funkcionerke maltretiraju zaposlene, a pozivaju se na to da iza njih stoji lično direktor "dr Sofranije" te sve podseća na prave gestapovske metode...

Pošto mu je smetala u realizaciji sumnjivih poslova, "Sofranije" posle konsultacije sa Nemanjom i Brankom, smenjuje dr Oliveru Stojanović sa mesta načelnice, i time sklanja prepreku. Žena je, inače, vrlo stručna i predana svom poslu, bavila se kvalitetom rada i ima dobar vid, što "dr Sofraniju" naravno ne odgovara.

Da bi mogao da zapošljava nove radnike (a stalno priča da nema slobodnih radnih mesta, kao i garnitura u Opštoj bolnici), prima na posao dr Igora Dragičevića, zvanog Bosanac iz BH Federacije, koji zajedno sa dr Tatijanom Stojišić radi na istom zadatku, za stranku, i naravno za "dr Sofranija" lično.

Inače, svi su članovi G17, odnosno URS-a, a svaki koji se zaposli plaća proviziju i mora da se učlani u to društvo.

Sa druge strane, u Zavodu za javno zdravlje još uvek rade stari aparati, kao parne lokomotive iz XIX veka, dijagnostika je nepouzdana, ali se zato posao širi u dogovoru sa rukovodstvom Opšte bolnice i preuzimaju se poslovi bolničke mikrobiološke laboratorije.

Sve usluge se naplaćuju građanima po evropskim cenama. Direktor Nebojša Sofranić ("dr Sofranije") kupuje nov nameštaj u zavodu, licka i kreči zgrade, doziđuje, noću krišom dolaze majstori i mere ogradu koju uskoro treba da rade (ni ovoj staroj ništa ne fali, samo da se ofarba), i sav građevinski materijal kupuje sa stovarišta stranačkih građara. Preduzeću Dumača doo još nije plaćen dug za asfaltiranje površina oko zavoda, kažu ljudi da ih "direktor ucenjuje".

 

Kasica-prasica "dr Sofranija"

 

Dr Sofranić se hvali u javnosti da "dobro" posluje. Pa kako i neće kada mu je žena Draga Sofranić, finansijski direktor u Zavodu i čuva mu leđa. Do juče je na posao dolazila u običnom kaputu, a sada nosi bundu od sibirske lisice. Dr Sofranić je široke ruke, svim svojim bliskim "prijateljicama" je delio poklone, recimo, dr V. R., takođe zaposlenoj u Zavodu, kupio je stan i još ponešto...

Ne zna se šta će ove nove funkcionerke dobiti za svoje usluge, ili su već dobile. Štancuju se pečati po sanitarnim knjižicama bez legalnih pregleda privatnicima, takođe uz proviziju.

Izbila je afera u Zavodu, pa se kobajagi ne zna ko je tu sve davao svoje pečate od doktora, a radnik koji je direktno vršio administraciju dobio je otkaz!

Stvar je naravno brzo zataškana, a to što će neko sa prljavim rukama i bolestan da služi goste po restoranima, nikom ništa... Falsifikuju se medicinski izveštaji briseva (koji se uopšte ne rade!), a fiktivno se fakturišu cene i potrošnja materijala! Primer: ako pošaljete deset sterilnih briseva, dobićete deset različitih rezultata, što je, naravno, opasno za zdravlje i život ljudi.

Da zlo bude veće, đaci medicinske škole koji idu na praksu, plaćaju briseve i sistematske preglede u zavodu više od hiljadu dinara, što je presedan. Deca plaćaju, a direktor "Sofranije" kupuje sebi stanove po Beogradu i Šapcu i puni razne stranačke kasice, i tako održava opšti mir i svoje direktorsko mesto i mesto gradonačelnika Šapca, za koje se uveliko vrše pripreme pred izbore.

Nemanja Pajić ima nov auto za koji se bar zna, Branko Vujković stan i auto, Sofranić stanove i političku karijeru... A svi ostali koji ginu za ideale ostaće kratkih rukava kao i mnogo puta do sada. Da li ministar zdravlja dr Zoran Stanković zna šta se dešava u ovim zdravstvenim ustanovama republičkog nivoa? Zašto ćute upravni odbori koje je postavilo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i zašto su izabrali takve ljude za direktore?

 

 

 

 

Politička škola Dinkićevih "skojevaca"

 

Mlada generacija novopečenih političara na čelu sa Nemanjom Pajićem, puna entuzijazma i "iskustva", pokušava da kroji kapu svoje "nove" politike URS-a i zdravstva u Šapcu, potirući sve ono što je stara garda uradila do sada. Recimo, Nemanja osim završene više škole i demagogije URS-a nema više šta da ponudi svojim glasačima, koji sve više gube nadu u iskrene namere ove političke partije u bolje sutra.

Dr Branko Vujković (lekar opšte prakse i predsednik zdravstvenog odbora URS-a) često ume da kaže: "...Vreme Zeke (bivši predsednik GO G17, po zanimanju veterinar) i Srejcana (opštinski ministar u veću G17 i privrednik) prošlo je, oni nisu uspeli, jer nisu znali kako se vodi moderna politika. Mnogi stari članovi, osnivači stranke i bivši članovi rukovodstva su sklonjeni, i nemaju prava u odlučivanju..."

Ali, kako vreme protiče (i sudi o svemu i svakome), tako počinju da padaju maske i istina o kliničkoj slici šabačkih lekara-političara-biznismena polako izlazi na videlo. A to budi nadu u obračun sa lokalnom mafijom svih boja i kvalifikacija.