Povodom najave premijera da će pružiti šansu i angažovati i najsposobnije u Srbiji
Poznajete li
Milana Bečejića
Računica, kojom
raspolaže i kancelarije rektora Beogradskog univerziteta, govori da je Srbija
izgubila oko 12 milijardi evra za dvadeset godina, masovnim odlaskom najškolovanijih
ljudi u inostranstvo. Oko pola miliona srpskih diplomaca, jednostavno se
preselilo u druge zemlje, pa su tako gotovi kadrovi, čije je školovanje platila
država Srbija, praktično poklonjeni mnogo bogatijim državama. Na žalost, bežanje
iz Srbije je "sport" koji podstiču i srpski vlastodršci. Jer, njima
ne trebaju školovani i nezavisni, nego priučeni i poslušni. Ni preostali deo
sposobnih, obrazovani i moralnih, nije poželjan. Rehabilitacije pameti u Srbiji neće biti još
dugo
Milovan Brkić
Premijer Srbije Ivica Dačić najavio je da će njegova Vlada pružiti šansu
svim stručnim i sposobnim građanima, koji su, dosadašnjom politikom vlasti,
bili onemgućeni da pokažu svoju stručnost, znaje, umeće i duhovnost.
Kada je Mihail Sergejevič Gorbačov započeo čuvenu ''perestrojku'',
doneo je dekret kojim je proglasio sve nevinim, počev od popa Avakuma do Aleksandara
Solženjicina, omogućujući da zabranjeni
živi pisci izađu iz gulaga, da se sve bunkerisane knjige javno štampaju,
a samizdati pređu i izdavačke planove izdavačkih državnih preduzeća.
Mihail Sergejevič je pustio duh iz boce. Oslobodio je rusku dušu, naučnike,
fizičare, lekare, pisce režisere, filozofe, novinare... Ponovo ih je vratio u
javni život. Otrgao ih je od društvene smrti.
Kada je 5. oktobra 2000. godine na vlast došla družina zvana Demokratska
opozicija DOS, u tihu društvenu smrt, izolovani, obespravljeni, otpušteni sa
posla, poslati su preostali misleći ljudi - novinari, pisci, režiseri,
filozofi...
Banda okupljena oko Zorana Đinđića požurila je da reciklira istoriju
Srbije, njenu kulturu, nauku, muziku, filmsku umetnost. Grupa tih skotova iz
Demokratske stranke, koja se nije odmicala od Đinđića, došla je na vlast, u
ministarstva, državna nadleštva, u komisije za kulturu, na državnu televiziju,
i dnevne novine...
Kulturni modeli postale su gologuze pevaljke koje su promovisane na TV
PINK, na ovoj televiziji su i devojčice od desetak godina pokazivane kao
seksualni objekti! Nemoral, primitivizam, latinoameričke i turske serije
zamenile su domaće, koje više nisu snimane.
Novinari koji su za vreme Miloševićeve strahovlade pružali strašan otpor
da duh u Srbiji ne umre, Đinđićevom preporukom izmarširani su, najpre iz
medija, potom iz izdavačkih kuća, sa fakulteta...
Novinari nedeljnika Vreme svedeni su na najamne radnike sa platom od 16
hiljda dinara. Za glavne urednike televizija sa nacionalnom frekvencijom
postavljeni su diletanti, poslenici bez
iskustva, znanja, morala...
Filmove i te-ve serije snima jedna ista grupa ljudi, moralno posrnulih
narkomana, koji u svemu podilaze vlastima. I u vreme Miloševića u Srbiji su
snimane kultne te-ve serije, koje predstavljaju kulturnu baštinu. Snimani su
filmovi koji su dobijali sve nagrade. Srpske novine postale su bilten vlasti.
Gde su danas čuveni novinari NIN-a, Politike, Večernjih novosti, RTS-a
Studenta, Radio Index-a, RTV B 92? Prvo ih je banda Zorana Đinđića
sve poslala u zaborav, ostavila ih bez posla, osramotila i oklevetala. Pozorišta
su postala regrutna baza srpskih vlastodršcima za kurvanje. Iznedrio se ološ,
razni Kokani Mladenovići i slične kreature...
Kada sam ja počinjao, a bilo je to pre više od 30 godina, moji urednici
su bili ljudi od integracije. Pošteni, spremni da budu žrtve, iako su moji
tekstovi izazivali buru i dovodili do skidanja glave. Nijedan mi nije nikada
prigovorio da sam mu podmetnuo tekst, da zbog mene ima probleme. Ćutali su i
trpeli. Sa većinom sam kasnije ostao u prijateljskim odnosima, javljao im se
strahopoštovanjem.
Jedan od mojih urednika (Nove
omladinske novine) bio je i Milan Bečejić. Otresit momak, inteligentan,
informisan, suvi profesionalac, i uspravan. Izdržavao je troje dece, i nije se
pokrio nikada ušima, nije primao direktive od izdavača, od Republičke
konferencije Saveza omladine Srbije.
Bečeju generacije još živih
novinara pamte kao duhovitog momka, bez zlobe. Potom je radio kao zamenik
glavnog urednika u Blicu, zatim je odgovorni urednik Glasa javnosti... Uređivao
je, u najteže vreme, stranački opozicioni dnevni list Demokratija. Suvi
profesionalac, vanserijski obrazovan i informisan.
Kada su došle demokratske vlasti prvo su ''zaboravile'' na njega. U
potrazi za poslom vratio se u Šabac, za urednika lokalne televizije. Kada je
bio predložen za člana Radiodifuzne agencije, morao je pravio da podnese
ostavku, ali je Boris naredio da ga ne izaberu. Tako je ostao bez posla u
novinarstvu, a izgubila ga je i njegova žena. Danas radi u jednoj beogradskoj
banci, svakodnevno putujući iz Šapca na posao.
Da li će se Ivica Dačić i njegovi saradnici sesti Milana Bečejića, i još
stotine Bečejića koji su izugubili posao jer je i Ivica Dačić doveo kurvice i
ološ u informativne službe svog ministarstva?
Evo, ja podsećam novu Vladu Srbije, da imaju najboljeg kandidata za
glavnog urednika RTS-a!