Zakonopravila

 

Kako je propala olako obećana borba protiv organizovanog kriminala

 

Svi optuženi, a niko kriv

 

U poslednjoj deceniji organizovani kriminal je u stalnom porastu, a institucije koje treba da se bore protiv njega u Srbiji kao da ne postoje. I one koje formalno postoje, suštinski nisu u mogućnosti da rade protiv svojih političkih mentora koji su ih izabrali da rade poslove policajaca, sudija, tužilaca. Da je suprotno, oni bi bili nezavisni, a politički inspiratori opšteg kriminala bili bi pred njima manji od makovog zrna, zaključuje Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala...

 

Josip Bogić

 

Danas već izlizane izjave Aleksandra Vučića (naj)prvog potpredsednika vlade, da niko neće biti pošteđen u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, pokazalo se kao bacanje prašine u oči, jer su se rezultati nekih istraga i hapšenja, u većini slučajeva pokazali kao pun promašaj. 

 Nema, dakle, ni govora o borbi protiv kriminala i korupcije. To se vidi i kad je oduzimanje imovine u pitanju. Sva ta imovina "glavnim igračima" nikada niti može niti će biti oduzeta, a to je suština svih pitanja. Svi su oni imovinu kupovali u skladu sa zakonima. U "mrežu pravde" biće ulovljene samo sitne mušice. Glavni uzročnik i pokretač kriminala je upravo finansijski, a ne klasični kriminal. Zakonodavstvo je dosta rigorozno prema kriminalcima iz oblasti klasičnog kriminala dok se izvršiocima krivičnih dela iz oblasti finansijskog kriminala izriču mere "ukora razrednog starešine".

Jedna od već "legendarnih" izjava "prvopozvanog" da pravosudni organi dosta teško dolaze do dokaza da je neko do sumnjive imovine došao na nezakonit način, tačna je u smislu da je većina tajkuna imovinu stekla na "zakonit način", jer im je bilo jeftinije da finansiraju političke partije i zakone kakvi su im potrebni nego da osnivaju političke partije i tako imovinu steknu na zakonit način. Na taj način su napravili neraskidivi lanac korupcije u kome su svi. I sudije, i tužioci i političari i mafijaši.

 

"Smrtni udarac" kriminalu

 

Svi ministri policije, pravde i tužioci od oktobarskih promena da danas svaki put su najavljivali sve žešću borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, a prilikom formiranja novih vlada taj isti organizovani kriminal i korupcija su stalno rasli. Ali, uprkos tome, jedan od bivših čelnika policije dao je zajedničku izjavu sa sadašnjim direktorom policije Miloradom Veljovićem, da su organizovani kriminal i korupciju iskorenjeni i da je tom zlu zadat smrtni udarac!

Veljović "lično smatra" da je visoka korupcija rak-rana našeg društva, da je policija spremna da se s tim uhvati u koštac, da taj posao mora da obavi profesionalna policija, koja mora da ima podršku i ostalih državnih organa; da neće dozvoliti da bilo ko utiče na policiju, da neće biti zaštićenih, i da će hapsiti sve koji su umešani u korupciju i kriminal; svako ko se ogrešio o zakon moraće da odgovara; visoka korupcija je usko povezana sa organizovanim kriminalnim grupama, te da to treba razbiti...Sve su to samo naučene fraze...

Nije rekao da je on deo te organizovane kriminalne grupe potaknute političkim kriminalom. On po tom principu treba da hapsi one koji su ga postavili na to mesto! Ovom svojom izjavom pokazao je po ko zna koji put da nije direktor policije i da ga niko ne pita ni za šta. Da je samostalan i nezavisan u svom radu, kao što od početka govori, odavno bi zatvori bili puni onih koji su ga postavili na to mesto...

Nevolje su počele mnogo ranije, kada je nesrećnom sistematizacijom iz 2005. godine organizaciona jedinica za borbu protiv organizovanog kriminala prestala da bude posebna celina, i počela da predstavlja deo Uprave kriminalističke policije (UKP).

Ali, bez obzira na sve anomalije sistema, pitanje koliko je u aktuelnim uslovima kriminalizacije srpskog društva, visokog nivoa korupcije, rasporeda i strukture moći i slabih institucija - moguće imati efikasnu službu za borbu protiv organizovanog kriminala koja odgovara ministru, odnosno da se praktično nalazi pod kontrolom Vlade. Neki eksperti navode da bi operativno nezavisna služba, koja odgovara direktno parlamentu, bila daleko efikasnija.

Prema važećoj sistematizaciji, poslovima suzbijanja pranja novca treba da se bavi osam operativnih radnika i šef koji se nalazi na čelu odseka. Do pre dve godine, bila su popunjena mesta šest operativnih radnika za područje cele Republike Srbije. Ni danas nije bolje. Kadrovska struktura je takva da su svi kadrovi visokoobrazovani (sa univerzitetskom diplomom), uglavnom diplomirani pravnici i ekonomisti sa minimumom staža od pet odnosno više godina. Osim toga, svi su pohađali nekoliko kurseva o pranju novca.

 

Sve funkcioniše, ništa ne radi

 

U otkrivanju i sprečavanju pranja novca MUP postupa po saznanjima do kojih samostalno dolazi tokom rada, ili na osnovu podataka koje dobija od drugih organa, najčešće od Uprave za sprečavanje pranja novca. Značajan izvor saznanja jesu i podaci koji se dobijaju u okviru razmene sa inostranim policijama.

Za efikasan rad na suzbijanju organizovanog kriminaliteta značajna je primena posebnih zakonskih ovlašćenja i isprobanih tehnika, što je sve predviđeno novim zakonskim rešenjima. Međutim, kada je reč o praktičnoj realizaciji, to jest primeni ovih mera, valja istaći da je ona nemoguća bez angažovanja operativno-tehničkih kapaciteta Bezbednosno-informativne agencije (BIA), koja je Vladina agencija.

Praktično istraživanje krupnih slučajeva organizovanog kriminala u koje mogu da budu uključeni i najviši rukovodioci (ministri u Vladi i drugi funkcioneri), nemoguće je bez druge Vladine agencije, što je veoma problematično. Ovo utoliko pre ako se ima u vidu breme nasleđa SDB (danas BIA), kao i činjenica da je stepen do koga je ova služba istinski transformisana u najmanju ruku problematičan.

U sprečavanju pranja novca MUP ostvaruje kontinuiranu komunikaciju na operativnom nivou u cilju razmene informacija radi identifikovanja i istraživanja ove vrste krivičnih dela. U tom smislu Uprava za sprečavanje pranja novca, NBS, Carina i drugi organi dostavljaju policiji podatke koji ukazuju na potencijalno pranje novca, a ona dalje postupa po njima. Saradnja između različitih institucija delom zavisi i od personalnih odnosa zaposlenih u njima.

Podaci kojima MUP Srbije raspolaže o pranju novca i predikatnim krivičnim delima sakupljaju se i obrađuju centralizovano u okviru Uprave za analitiku.

Postoji takođe i organizaciona jedinica za operativnu analitiku u okviru SBPOK-a, koja je zadužena za prikupljanje, korišćenje i ukrštanje konkretnih podataka koji se koriste u rasvetljavanju pojedinačnih krivičnih dela organizovanog kriminala. Po sistematizaciji, operativna analitika i obaveštajno odeljenje prerasli su u službu u okviru Uprave kriminalističke policije. Još uvek nisu objedinjeni podaci svih državnih organa koji se odnose na ekonomski kriminal i svaki organ vodi sopstvenu statistiku, na osnovu svoje metodologije i kriterijuma.

 

 

A 1.

 

Sve je isto, a i droge ima

 

Od kako su iz specijalizovanih policijskih službi isteranu najiskusniji operativci, a dovedeni mladi i neiskusni kadrovi, došlo je do porasta svakog kriminala, što se vidi i na osnovu zaplene narkotika. Ispada da je unutrašnjost Srbije postala središte trgovine narkoticima, a da je Beograd obična narko-periferija, mada je dobro poznato da je Beograd središte i najveći konzument narkotika u Srbiji, da je najveći broj registrovanih narkomana u Beograd, a da su zaplene simbolične. I sve je isto. Kako pre dvanaest-trinaest godina, tako i danas. Zašto je to tako?

 

A 2.

 

S' konja, na magarca

 

Od osnivanje SBPOK-a (Službe za borbu protiv organizovanog kriminala) jasno je da ni po organizaciji niti po kvalitetu ljudi ova institucija ne može da odgovori na sve izazove koje zahteva savremena borba protiv organizovanog kriminala i da nije ni blizu uspesima koje je ostvarivao nasilno ugašeni UBPOK (Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala).