Do koske

Ko kupuje, prodaje i preprodaje decu iz Srbije i kako u tome učestvuje država, centri za socijalni rad, pravosuđe i mnoge druge institucije

DANAK U KRVI

Trgovina najmlađim maloletnicima u Srbiji dostigla je razmere epidemije, ali se o tome ne govori i ne piše. U ovom kriminalnom poslu učestvuju državne institucije, pre svih centri za socijalni rad, a sa njima i domće i strane agencije, pojedine zdravstvene ustanove, psiholozi, pa da bi sve bilo kako ne treba, i režimsko pravosuđe. Najviše zakonodavno telo države Srbije usvojilo je zakone kojima centri za socijalni rad mogu „po diskrecionom pravu" da otimaju decu iz njihovih bioloških porodica, navodno ih udomljavaju „privremeno, dok se stanje u tim porodicama ne popravi". Vučićeva Srbija danas je jedna od „najatraktivnijih" za trgovinu „belom decom", koju sprovode mnoge države, od Amerike do Evrope, pre svega države Skandinavije, koje bi imale mnogo toga da kažu na sudu za ljudska prava u Strazburu, ali nema ko da ih tuži. Veliki je novac u igri, na globalnom nivou su milijarede evra i dolara u pitanju.

Luka Mitrović

Vučićeva Srbija nije samo pljačkaška, neljudska, ona je i logor u kome vladaju prevara, medijski mrak, nasilje, progoni, mafijaške likvidacije, zatvaranja zbog delikta mišljenja, masovna trovanja najgorom hranom prepunom pesticida i strah.

Ta njegova Srbija je i tamnica koju je ovaj diktator „oplemenio" najgorim što ljudska civilizacija danas radi.

U njoj se Centri za socijalni rad bave trgovinom decom, trgovinom testamentima i ugovorima o doživotnom izdržavanju starih koji nemaju naslednike, porodilišta se bave trgovinom bebama, sudije se bave nedostatkom dokaza i zastarelošću predmeta, direktori škola se bave novim udžbenicima svake školske godine i izdavanjem poslovnog prostora, katastar se bavi legalizovanjem imovine umrlih pre 50 godina i bez naslednika, bankari i građevinski investitori se bave pranjem novca sa narko tržišta, tržišne inspekcije se bave zatvaranjem očiju i ušiju, vojska se bavi polaganjem cveća na spomenike zlotvorima iz Drugog svetskog rata, sveštenici SPC se bave mandatima za sastavljanje vlade i mladim dečacima, televizije se bave promovisanjem zločina, ljudskog šljama i masovnim zaglupljivanjem, a korisni idioti objašnjavaju kako čitav taj „sistem" odlično funkcioniše.

Ono najgore je već odavno stiglo u Srbiju: država je zakonom propisala da je ona vlasnik maloletne dece.

Ova „regulativa" ima za cilj potpuno oduzimanje roditeljskog prava svim roditeljima u budućnosti, u kojoj će roditelji morati dobijati licencu za odgajanje sopstvene dece (deca se već oduzimaju roditeljima i dodeljuju takozvanim hraniteljskim porodicama, često, protivzakonito, i homo-parovima), a postojaće i veštačko uzgajanje dece i prodaja na tržištu (slični zakoni su već doneseni pre neku godinu).

Novac koji država daje tim hraniteljskim porodicama nikada nije bio ponuđen siromašnim ili bolesnim roditeljima od kojih su deca oduzeta, pa je masovna i pojava da se patnje na silu odvojene dece od svojih nemoćnih roditelja, vide tek kad retki mediji ili aktivsti za ljudska prava progovore o tome.

Nedavni slučaj dece nasilno oduzete od porodice Mihaljica iz Novog Sada, rečito govori o zločinačkom karakteru vladajućeg režima, a to je samo vrh ledenog brega počinjenog kriminala od strane Centra za „socijalni kriminal" (kako ga tamo već odavno zovu).

Ovo je samo jedan od više hiljada ovakvih slučajeva gde je to kriminalno leglo (a ne socijalna ustanova) unesrećilo isto toliko dece i njihove porodice.

Isto je stanje u većini gradova u Srbiji, koja je kod stranih „kupaca" tuđe dece postala u poslednjih deceniju i po, „popularna" na tržištu „bele rase".

Ovaj „biznis" na globalnom nivou, vredi godišnje više milijardi evra, a u njega su uključeni svi, od najviših državnih funkcionera do takozvanog nevladinog sektora.

Vučićeva Srbija praktično je ozakonila ono što je u prošlosti bilo kriminalno delo, pa je za relativno kratko vreme, prema gruboj računici, zvanično od roditelja oteto oko 10 hiljada najmlađih maloletnika. Njihova „cena" na ovom monstruoznom tržištu u inostranstvu (kad je „hranitelj" neko iz inostranstva) je od 30 do 50 hiljada evra.

Inače, treba primetiti da se trenutno najviše oduzimaju bela deca srednje i niže klase, ne samo u Srbiji nego i na Zapadu. Druge rase nisu mnogo popularne (nemaju visoku cenu).

Zakoni koje je Vučićev režim usvojio, omogućavaju državi da oduzima decu kad god hoće, a takođe zakonski, navodno štiti "tajnost" sudbine oduzetog deteta, što je samo uvod u ropstvo koje se Srbiji sprema na svim nivoima.

Prema podacima Vučićevih službi, njegov lični režim u Srbiji godišnje „privremeno" oduzme 1.000 dece iz biološke porodice (nezvaničan podatak govori da ih godišnje „ode" najmanje pet puta toliko), bez mogućnosti da neka nezavisna institucija proveri stanje roditelja i uopšte porodičnu situaciju. To se krije.

Na RTS-u jedna državna službenica (izvesna Sandra Perić direktorka Komore socijalne zaštite), deklamuje kako „ta deca po zakonu nisu trajno oduzeta od roditelja, već je to privremeno rešenje dok se porodici ne pruži odgovarajuća pomoć da ponovo vrate roditeljske kapacitete, te da se deca najčešće oduzimaju zbog neadekvatnog vršenja roditeljskog prava".Ovo može da znači svašta, a najčešće znači siromaštvo porodice. Vladajući režim ima interesa da tu decu oduzme ali nema interesa da tu porodicu pomaže.

Razlog je trgovina ljudskim bićima, pranje novca i ogromni profiti na svetskom tržištu maloletne dece iz „belih" zemalja.

Ova trgovina nije od juče. Decenijama se to radi, samo što je nekadašnja država Jugoslavija, tu „delatnost" sankcionisala najstrožijim zakonima kao teško krivično delo.

Danas evropske države imaju polovinu zarade od ukupne prodaje dece u Zapadnoj Evropi i sve se to legalno odvija preko firmi u vlasništvu pet korporacija, koje su od 2016. do danas ostvarile na ovaj način poslovne prihode veće od 10 milijardi evra. Radi se, međutim, samo o poslovima takozvane „zaštite prava deteta" (prodaja u belo roblje), dok su prateći poslovi (školovanje, lečenje i slične usluge za ovu decu) pomenutim grupacijama donele još najmanje toliko para.

Švedska, kao država koja je ozbiljno upletena u ovakve poslove, prošle 2023. godine pokrenula je istragu u vezi otimanja dece iz Srbije i njihove prodaje skandinavskim porodicama.

Znatno ranije, 2014. godine, jedna švedska državna agencija je istraživala rad privatne agencije iz Stokholma, koja se u Vučićevoj Srbiji lažno predstavljala kao državna. Zvanična Švedska je odbila svaku odgovornost za rad te agencije ali ona i dalje postoji u Srbiji na poslovima usvajanja dece, često otete od strane Centara za socijani rad, navodno zbog razloga „propisanih zakonom". A, tumačenja tih zakona shvata kako ko hoće, zavisno od novca koji je stranac spreman da plati.

Treba ovde podsetiti, u prošlom veku, od strane porodice Valenberg, osnovana je „Stockholms Enskilda" banka (SEB) koja, tradicionalno, postavlja i njene najvažnije direktore. Tokom Drugog svetskog rata potomci Jakoba Valenberga bili su na čelu pomenute banke, koja je blisko sarađivala sa nacističkim režimom u Nemačkoj. Preko nje se i onda, kao i danas, odvijala trgovanje decom. Ta banka sarađuje i sa agencijama koje se bave trgovinm dece u Srbiji. Navodno, sve je „pokriveno legalno", kriminalnim Zakonskim rešenjima u Vučićevoj Srbiji.

A, Srbija je danas leglo bolesnih kreatura koje se bave tim kriminalom u centrima za socijalni rad. Gotovo iz svih gradova u Srbiji stižu monstruozne priče, o otimanju dece, bez objašnjenja. Recimo, Vršac, gde svaki drugi stanovnik zna za to kako „lanac" psihologa i psihijatara preko nadležnog tužilaštva i sudova po diktatu Centra za socijalni rad radi ove stvari. Na jugu Srbije, u Blacu, svi su znali za otimačinu dece od strane države, ali dok se nije pojavio snimak na društvenim mrežama na kom radnice Centra za socijalni rad u Blacu pokušavaju da odvedu u hraniteljsku porodicu dvoje maloletne dece i fizičkom silom ih odvoje ih od svoje bake, koja je ranije predala sudu zahtev za starateljstvo, niko nije reagovao. Taj slučaj fizičkog nasilja, pred kućom, gde se strašna ljudska drama odvajanja dece dešavao, završio je u Strazburu (pokušaj utuženje od strane jedne NVO). Na žalost, Sud za ljudska prava u ovom slučaju nije obavio posao, ali jeste javnost, što je redak slučaj.

Norveška država ima sistem „Barnevernet", pa se otkrilo da su državni službenici i samo pokušali sa prodajom, jer su odavali poverljive podatke maloletne dece koji bi mogli biti interesantni za usvajanje u skandinavskim zemljama.

Iz Srbije ih je bilo na hiljade.

Narodna banka Srbije nikada nije reagovala na sumnjive uplate sa računa ovih opskurnih agencija, bilo državnih bilo privatnih, iz skandinavskih zemalja, niti oko svrhe uplate.

Najgore od svega što su oni koji bi trebali da štite narod i državu, takozvane Službe, bili u mnogim slučajevima i saučesnici, bilo aktivno bilo ćutanjem na ovaj moderni „danak u krvi".

U tm smislu se može reći da Vučićeva država, njegov kriminalni režim, radi jedan od najnečasnijih poslova koje ljudski rod poznaje. Ako ne bude zemaljskih zakona za taj „sistem" i za onoga ko ga je odobrio, svakako će se nebeski zakoni pobrinuti da se stvari „izravnaju". Zlo nikad nije ostalo nekažnjeno.