Zakonopravila
Najsavremenijim špijunskim programom
"Finspaj", protiv građana Srbije
Uši velike, a nos još duži
Što je demokratija veća to su građani sve
više neovlašćeno prisluškivani! Veliki brat je sve prisutniji u našim domovima
i srcima, a džepovi, frižideri i kase sve prazniji! Primena špijunske opreme u
otkrivanju kriminala je u obrnutoj srazmeri. Što je više opreme kriminal se sve
više širi i povećava umesto da bude obrnuto. Otkuda toliko nepoverenje prema
građanima koji sve to plaćaju, pita se Tabloidov urednik Josip Bogić, bivšu
pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala
Josip Bogić
Srbija se
odnedavno svrstala u grupu od 24 zemlje koje špijuniraju
svoje građane programom „Finspaj".
Ovaj špijunski program u vlasništvu je neke od državnih ili vojnih
obaveštajnih službi s obzirom na to da proizvođač, britanska kompanija „Gama
grupa", izričito tvrdi da „Finspaj" prodaje isključivo vladama država za vođenje kriminalnih istraga.
Ovaj program u Srbiju mogao je da dospe u ruke samo neke od obaveštajnih
službi. Takve softvere svim tajnim službama prodaju velike države poput Amerike,
Engleske i Nemačke. Iako BIA u Srbiji
prisluškuje zvanično samo 1.300 ljudi,
procenjuje se ih ima bar 10.000 ako ne i više što je nedavno obelodanio i zaštitnik građana. Ako je merilo
ozbiljne državnosti nabavka ove špijunske opreme onda se možemo svrstati u
najozbiljnije zemlje sveta.
Ovaj špijunski program prati sve mejlove korisnika, snima skajp
razgovore i preuzima dokumenta i fotografije bez znanja vlasnika računara. Da je primena najnovijih tehničkih dostignuća nedovoljna u borbi
protiv svih vrsta kriminala najbolje je pokazao slučaj 11 septembra kada su teroristi srušili kule bliznakinje, a kod nas bliska prošlost? Što je veća
demokratija to nam se veliki brat sve više upliće u privatnost mimo naše volje.
Umesto da se kriminalitet suzbija i da ga ima što manje sa kupovinom ovakve
opreme efekti su sasvim drugačiji. Vojska se totalno raspala, BIA je postala
skup tračara, a MUP se sveo na hapšenja neposlušnih po principu čaršijskih
priča, kako reče Miljko Radisavljević u jednom svom javnom nastupu.
Kada bi
bezbednosne službe ovu opremu koristile za presretanje
nelegalnih presretača i time štitile državu i građane to bi se moglo opravdati. Bez takve tehnologije teško bi se mogli pratiti oni koji nas nekontrolisano prate.
Kako navode u "Gama grupi" osnovna svrha "Finspaja"
je suzbijanje kriminala i otkrivanje kidnapera i pedofila. Program je
prvi put primenjen u Bahreinu i sličan je virusu „Trojan" koji u kompjuter ulazi putem zaraženog mejla. Kada ga
korisnik otvori, program se samostalno instalira i prati mejlove, snima
razgovore sa skajpa, preuzima fotografije i dokumenta bez znanja vlasnika računara ili pametnog telefona.
Zamislite
situaciju kako VOA, VBA ili BIA presreću razgovor preko skajpa
gde se naivni kriminalci dogovaraju kako će nekoga da otmu ili da
izvrše neku diverziju! Mislim da takvi
naivni kriminalci ne postoje nigde na svetu. Svaki iole ozbiljniji kriminalci
veoma dobro poznaju sve mane savremenih tehnoloških
dostignuća pre policije i bezbednosnih
struktura i zasigurno neće „pasti" kao početnici preko skajpa,
mejla ili fotografija. Ozbiljni kriminalci gotovo nikada ne komuniciraju
ovim sredstvima i ne pričaju o tome šta će da rade na ovaj način. Isto tako retko koji ubica objavljuje svoj plan koga će da ubije.
Da oni koji poseduju špijunsku opremu istu
ne znaju da koriste kako treba i da je koriste za međusobna politička špijuniranja
pokazuju i afere oko prisluškivanja NajPrvog potpredsednika Vlade Srbije
kao i predsednika države, za koju aferu još nismo dobili odgovore. Sa druge
strane i pored najsavremenije opreme policija nije uspela da locira odbeglog Darka
Šarića koji joj je ispred nosa pobegao, nije uspela da pronađe ni čuvenog Mišu
Bananu kao i još mnogo begunaca koji se možda kriju tu negde pored nas kao
što je to činio čuveno doktor Dabić ili poslednji uhapšeni haški begunac
Ratko Mladić.
U borbi protiv kriminala više uspeha bi
imao Ilija Čvorović sa svojim bratom Đurom, slavni likovi iz Kovačevićeve
komedije, primenom konvencionalnih sredstava praćenja, dvogled, lampa,
fotoaparat! Ali, mislim da kompjuteri a ni ovaj program „Finspaj" nisu još sposobni niti
mogu da hapse!
Nisam čuo (ni nezvanično) iz izvora bliskih BIA,
niti pročitao u novinama, da je ova služba presrela nekoga ko je špijunirao
državu i građane Srbije i uhapsila ga
za takvu rabotu što je inače posao ove službe. Koliko se sećam poslednji „uspeh" bezbednosnih službi bilo je hapšenje generala Perišića i posle toga ništa. Da su nešto takvo uradili sigurno
bi novinski članci bili puni naslova o
spektakularnim i nadljudskim uspesima nezabeleženim u svetskim analima. Čemu onda ova oprema?
Kada se
ima u vidu ko u Srbiji poseduje ovakvu opremu (BIA, VOA, VBA), postavlja
se pitanje šta će
takva oprema ovim službama. Ako i opravdamo BIA
koja je informativna agencija i prikuplja podatke o kriminalu, šta će ovakva oprema VOA i VBA
kada se ove službe ne bave po zakonu suzbijanjem
kriminala, kidnapovanja a ponajmanje pedofilije. Svedoci smo takođe neviđene pljačke i propadanja vojne imovine a da za to gotovo niko nije
procesuiran. Do skora, dok su trajale predizborne kampanje, iznošeno je toliko informacija po sredstvima informisanja o
pljački vojne imovine od strane bivšeg
ministra, i opet ništa!
Sa druge strane oni koji se pretežno bave suzbijanjem napred navedenog MUP,
ne poseduje takvu opremu! Ostaje jedino zaključak
da se ovakva oprema koristi u praćenje političkih protivnika po principu podele vlasti po
ministarstvima pa onda i podeli opreme, kako bi se verovatno napravila ravnoteža vlasti. Zbog takve podele je i tolika politička borba prilikom formiranja Vlada za bezbednosne službe. Da je to tako najbolje govore podaci o tome ko je bio
na čelu policije i vojske naročito od demokratskih promena do danas. Ako se malo baci
pogled unazad i na učinak ovih službi u poslednjih dvadesetak godina vidi se kako su te službe odbranile i narod i državu
a i najnovija odbrana Kosova i Metohije. „Boj ne bije svijetlo oružje no boj bije srce u junaka!". Budalama možeš da daš najbolja tehnološka dostignuća ali šta to vredi kada u glavama nema pameti.
A Zakon o zaštiti
podataka o ličnosti je jasan kada je u pitanju privatnost građana. To se čini
mimo volje građana kada organ vlasti obrađuje podatke, ako je obrada neophodna
radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti određenih zakonom u cilju
ostvarivanja interesa nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane zemlje, sprečavanja, otkrivanja, istrage i
gonjenja za krivična dela, ekonomskih, odnosno finansijskih interesa države,
zaštite zdravlja i morala, zaštite prava i sloboda i drugog javnog interesa, a
u drugim slučajevima na osnovu pismenog pristanka lica.
Da se ovakva prava najdrastičnije
krše vidimo svakog dana u novinama u kojima se objavljuju razni podaci o
pojedincima, a ovo je naročito vidljivo prilikom političkih kampanja prilikom
izbora. Tada u novinama i drugim sredstvima informisanja čitamo podatke od
izvora bliskih MUP-u ili BIA koji se mogu prikupiti samo neovlašćenim putem. A
kakve su kazne za prekršioce?. Novčane kazne od 50.000 do 1.000.000. dinara za
prekršaj! Pod uslovom da se dokaže tako nešto što je u praksi nemoguće jer
tužilac koji nema uvid u opremu mora da dokaže prekršajnu radnju!
Ako se izuzmu
državni organi koji će uvek naći opravdanje za to što vam zadiru u privatnost
ostaje onaj drugi deo prostora u kojem su građani izloženi raznim rizicima
dajući podatke raznim agencijama, bankama, provajderima možemo da zamislimo.
Naročito je to postalo opasno uvođenjem novih ličnih karata koje su čipovane
jer onog momenta kada vi predate svoj dokument onome koji vam traži vi ne znate
šta sve može da se desi sa tim podacima i gde sve oni mogu da dospeju.
Može vam se desiti
da se na vašu ličnu kartu registruje preduzeće i da imate ogromne probleme da
dokažete da to niste vi uradili.
Nije tu kraj zadiranju u privatnost
pojedinaca i uzimanja podataka. Nedavno su mi se požalili prijatelji kako su
morali da rade testove izdržljivosti prilikom dobijanja kredita u bankama. U
prvi mah sam pomislio da se šale i u tom smislu sam prihvatio to kao šalu. Ali
kada su mi pokazali medicinsku dokumentaciju i obrasce banaka koje su to
tražile ostao sam u čudu ne verujući svojim očima.
Jedan od dvojice mojih poznanika je čak
morao i na „popravni" ispit pošto rezultati nisu bili po meri banke.
Srećom u ponovljenim testovima ispravio je propuste. A da ne pominjem ostale
uslove koji su traženi od banke. Ovo se odnosi na stambene kredite koji su
dobijeni na duži vremenski period. Naravno oni su pristali „dobrovoljno"
na ovakav tretman da bi sve bilo u skladu sa zakonom jer u suprotnom ne bi
dobili kredit.
Postavlja se pitanje, sa kojim pravom
banke traže „krvnu sliku" klijenata s obzirom da je u pitanju obligacioni
odnos, jer ukoliko se i desi ne daj bože smrt lica koje je uzelo kredit,
postoje njegovi naslednici koji nasleđuju i prava i obaveze. Ovo bi možda i
bilo logično da banka snosi troškove ovakvih pregleda. Ali nije tako. Što znači
ako hoćeš kredit moraš da platiš pregled da dokažeš da nećeš skoro da putuješ
na onaj svet dok ne otplatiš zadnju ratu pa tek onda „putuj igumane"!