(P)likovi
Preko
mrtvih i lafeta, do ministarskog kabineta
Jadranka, Vučićeva Orleanka
Naprednjačka
ministarka bez portfelja, Jadranka Joksimović, nekada grlata i samouverena radikalka
koja je znala da svom bivšem generalnom sekretaru podvikne, zapreti i lupi
šakom po stolu, danas je njegova ponizna pudlica koja paradira i citira vođine bolesne
fraze. Žeđ za vlašću bila je i u njenom slučaju jača od karaktera. O poreklu
njenog vlastohleplja piše ugledni novinar Predrag Popović, nekadašnji bliski
saradnik Aleksandra Vučića, bivši glavni urednik dnevnih listova "Pravda"
i "Nacional", urednik dnevnog "Telegrafa", autor nekoliko publicističkih
knjiga i najbolji poznavalac "presvučenih" radikala.
Piše: Predrag Popović
Izgled vara. Na prvi pogled, Jadranka
Joksimović stvara utisak da je primitivna, agresivna i preterano nervozna.
A nije. Bez obzira na izgled ocvale sumo-rvačice, dizajn koji je još Desanka
Maksimović odbacila kao demode i naci-stil odnosa prema sagovornicima, Jadranka
je mlada, pametna, uspešna, uporna, vredna, privlačna, iskrena i nežna osoba.
Bar ona i ja tako mislimo o njoj. Evo zašto.
Lepa je. To se ne vidi, ali zaista jeste.
Bezizražajno lice uspešno prikriva šarm i strast koju Jadranka poseduje. No,
njena nesputana lepota ne trpi kontrolu, lako i eksplozivno bljesne. Dovoljno
je da joj kažete nešto što joj se ne sviđa ili, još gore, što šteti njenim
interesima - odmah se transformiše. U vodnjikavim očima, istaknutim kričavom, prejakom
šminkom, odmah sevnu munje. U trenu joj se ispeglaju silne bore, te uspomene na
sve patnje koje je pretrpela i koje je nanela svima oko sebe.
Otromboljeni obrazi zategnu se u grču koji
zloslutno prati škripa tri broja većih zuba. Šteta što muškarci u njenoj gorljivosti
prepoznaju samo razloge za strah, pa ne vide njenu iskonsku lepotu predatora.
Snažna je. Montenegrinska genetika
oblikovala je njeno kabasto telo, prilagođeno duhu i energiji kojom raspolaže.
Iako je stilizovana kao kamila kojoj su grbe postavljene s prednje strane, ona
ne pati od kompleksa. Takvi gabariti nekoj drugoj devojci predstavljali bi
problem, Jadranka se njima ponosi. I koristi ih na najkonkretniji način. Za
zastrašivanje.
U predsedničkoj izbornoj kampanji 2008.
godine u zemunskom Magistratu pravio sam intervju s radikalskim kandidatom, četničkim
vojvodom Tomislavom Nikolićem. Po obavljenom poslu, svratio sam do kabineta
Aleksandra Vučića. Vrata su bila širom otvorena. Na sred prostorije pretrpane
knjigama, novinama, reklamnim materijalom i specijalno krojenim plavim šuškavcima
sa ušivenim sloganom „Svim srcem", stajali su Vučić i Joksimovićka,
grudi o grudi.
Zajapurena, urlala je iz sveg glasa. Ne
mogu da citiram šta je sve izgovarala, urednik bi me cenzurisao. Vučić je ćutao
pognute glave, bez volje da se suprotstavi. Znam nju, znam njega: siguran sam
da je njen muški bes bio opravdan. Ipak, iznenadilo me odsustvo njegovog
pokušaja da bar malo stiša tu prezentaciju sile. Ali, dobro, možda mu se to
svidelo, nije moje da sudim. Pola sata kasnije, kad me nazvao da pita zašto
nisam svratio da se pozdravim i da u redakciju ponesem plave jakne, kako bi i
novinari „Pravde" bili uniformisani, priznao sam da sam se uplašio Jadranke.
"Vučiću, da li te ona
tuče?", pitao sam.
"Video si kakva je kad
poludi... Šta da radim? "
"Ćuti i trpi. A ako počne da te
bije, uradi isto što bih i ja."
"Šta?"
"Zaplači."
Nekoliko dana kasnije, prilikom jedne od Jadrankinih
poseta „Pravdi", nisam izdržao da i njoj ne postavim isto pitanje o
incidentu koji sam video.
"Tučeš li ga?"
"Ne, ali mogla bih", odgovorila je i dokazala da pored lepote i seksepila
ima i bujan osećaj za humor. "Sto puta sam dobila želju da ga udarim
nogom u dupe, ali neću da Nebojši Stefanoviću razbijem naočare."
Iskrena je. Kumovi, prijatelji, saradnici,
naprosto svi kojima je okružen mrze Vučića. Kako i ne bi, s obzirom na njegove histerične
ispade i hladnokrvne spletke kojima im zagorčava život. U njegovom prisustvu, trpeće
sve uvrede i šikaniranja. Iza leđa, ogovaraće ga na sva usta. Svi će ga
detaljno opisivati kao pokvarenog, podlog manipulanta koji nikome ne želi dobro
i ne podnosi uspeh ni svojih najbližih. Međutim, samo su Jadranka Joksimović i
neka nebitna Ljilja Đurđevac uzimale slobodu da preda mnom iznose
tračeve iz Vučićeve porodice.
Bio je lep, topao dan. Redakcijski žamor
nadjačao je lepršavi topot Jadrankinih štikli. Priznajem, grešna mi duša, da me
uvek obraduje susret s takvim dekolteom. Nenajavljena i nezainteresovana što
sam u gužvi, marševskim korakom je ušla, sela za sto i s najširim osmehom me
pitala:
"Šta ovde radi Vučićeva
pastorka?"
"Ko? "
"Pa, mala N..." (cenzurisao Milovan Brkić), rekla je Jadranka i u podužem
monologu prepričala sinopsis pikantne španske serije.
Detalj na detalj, ređale su se informacije
o mladoj novinarki i njenoj maloletničkoj trudnoći, o odbeglom tati (inače sinu
jedne poznate koleginice), skrivanju istine od budućeg muža, uspešnog
političara, pa njegovo šokantno otkriće pravog identiteta svastike koja to nije
i, naravno, ogorčenje i osvetnički revolt koji je usledio...
"Slušaj, ne interesuju me ti
tračevi", prekinuo sam Jadranku.
Ni tada, dok sam korektno sarađivao s Vučićem,
kao ni danas, kad se suprotstavljam tiraniji koju sprovodi, nisam hteo da se
bavim njegovim intimnim dramama. Baš me briga kakav mu je brak, prvi ili drugi,
koliko dece ima, on ili njegove žene, da li je hetero, u šta neko sumnja...To
su njegovi problemi, ne tiču me se.
U ono vreme, dok sam uređivao „Pravdu",
moj problem je bilo to što je Vučić nesposoban da organizuje posao, što kreira
haos u svojoj firmi, zakida novinarima plate i uništava svaku šansu za uspeh. U
međuvremenu, Vučić je našao nove kumove, drugare i saveznike, ali nije se
promenio. Katastrofu koju je
nekada projektovao za „Pravdu", sada širi po celoj Srbiji.
Jadranka nije razumela moje razloge za
izostanak želje da slušam njenu verziju sage o Vučićima. Smatrala je da ga
neosnovano branim od istine. U konkretnom slučaju, delimično je bila u pravu.
Ta vrsta istine bila mi je potpuno sporedna. Ipak, i na tom degutantnom primeru
Jadranka je dokazala da je iskrena osoba.
Čak je i istinoljubiva. U mom prisustvu
nikada nije lagala da je Vučić pošten, častan i dobar. Naprotiv. Imala je i
konkretne motive da iznosi istinu o njemu, zamerio joj se.
Isprovocirana nekom mojom, očigledno neuspešnom
šalom na račun Vučićeve filantropije (fuj), sva pomamljena, Jadranka mi je
otkrila kroz kakvu muku je prošla kad je zatražila pomoć za svog brata. Zbog
nekog razbojništva ili sličnog kriminalnog dela, njen brat je osuđen na dve
godine robije. Kad je dobio poziv za odsluženje kazne sestra se za pomoć
obratila Vučiću.
"To nije problem, rešićemo sve
na najbolji način. On neka ne ide na robiju, neka se sakrije negde dok ne
smislimo nešto",
posavetovao ju je Vučić i odmah, pred njom, teatralno nazvao Dušana
Petrovića, tadašnjeg ministra pravde.
Navodno, Petrović je obećao da će videti
šta može da se uradi kako bi se pravosnažna presuda poništila. Vreme je
prolazilo, a Jadranka je uzalud urgirala kod Vučića da pritisne ministra iz DS-a.
Na kraju, nesrećni brat je uhapšen i odveden u zatvor, gde je, kao begunac,
imao najstroži tretman, bez prava na slobodni vikend i slične pogodnosti.
"Vučić me prevario. Da mi je
odmah rekao kako ne može da reši problem, ne bih se ljutila. Sigurna sam da
nikada više nije ni nazvao Petrovića. Samo me zavlačio dok nije bilo gotovo, to
mu neću oprostiti",
lagala je Jadranka.
Oprostila mu je čim joj je to bilo u
interesu.
S lakoćom se pretvorila u Vučićevog klona,
dokazujući sposobnost da uživa u svim političkim pozama. Dok je bila radikalka,
kao zamenik glavnog urednika „Velike Srbije", uverljivo je
zastupala ideologiju srpskog nacionalizma, divila se herojstvu i inteligenciji
Vojislava Šešelja, branila Radovana Karadžića i ratovala protiv domaćih
izdajnika i stranih plaćenika, potvrđujući ispravnost teze da je patriotizam
poslednje utočište nitkova.
Kad je ta drenovina isceđena, ekspresno je
krenula Vučićevim evroatlantskim tragom. Osim istog broja cipela, s Vučićem
deli i istu vrstu morala. Za vlast, moć i pare može sve - da brani Kosovo prvo
od Albanaca i NATO-a, onda od Srba; da zagovara pripadnost Evroazijskoj, pa
zatim Evropskoj uniji; da navija za Partizan i, naravno, za Zvezdu; da guta
plamen i sve ostalo...Prilagodljivost i savitljivost se isplatila. Prošlost je
zaboravljena usled dragosti koje je donela sadašnjost: prvo poslanički, a sad i
ministarski mandat.
Svojim uspehom Jadranka Joksimović je
dokazala da je genije, takvu karijeru ne bi mogla da napravi normalna žena.
A 1.
Lična karta
Ime: Jadranka
Prezime: Joksimović
Nadimak: Milka
Obrazovanje: Ne seća se
Zanimanje: Svestrano (kod Vučića)
Karijera: Kod Vučića
Hobi: Dizajnira proteze za zube
Gde živi: Kod Vučića
Omiljeno jelo: Kod Vučića
Piće: Pino Silvestre
Film: „Seks, laži i video Vučića"
Glumac: Zoran Bašanović
Glumica: Zorana Mihajlović
Pevač: Aleksandar Vulin
Pevačica: Aleksandar Vulin
Poroci: Kod Vučića
Životni uzor: Alek Vučić
KNJIGU „ISTINA O VUČIĆU" NARUČITE
NA TELEFON 063 123 2702