Do koske

Povodom organizovanog napada urednice Politike na Magazin Tabloid

Nejebica pomračuje um

Svakodnevnim optužbama na račun magazina Tabloid i njegovog urednika Milovana Brkića, premijeru Aleksandru Vučiću pridružila se i Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije, glavna i odgovorna urednica provladinog dnevnika Politika, predsednica Saveta za štampu, predsednica Komisije za istragu ubistava novinara... Osim ovih javnih, gospođa Smajlović ima i druga, tajna zaduženja, u tajnim službama...

Milica Grabež

U svom uvodniku u dnevnoj Politici, u izdanju od 2. septembra ove godine, gospođa Ljiljana Smajlović, opisujući nastojanje jedne novinarke ovog lista da istraži slučaj pogibije beograđanina Luke Jovanovića u saobraćajnom udesu na Brankovom mostu, i njenu komunikaciju sa načelnikom beogradske policije, tvrdi kako je on, navodno, novinarku optužio da je ''novi Milovan Brkić". A onda pita: "Znate li ko je Milovan Brkić? Serijski kršilac svake profesionalne i etičke norme našeg zanata, u oštroj konkurenciji verovatno ipak urednik najprljavije štampane stvari u današnjoj Srbiji''.

Ne propušta gospođa Smajlović priliku, a da ne pomene ove novine i njenog urednika Milovana Brkića.

Možda primerci magazina Tabloid i jesu prljavi, štampamo se na najjeftinijem papiru, zbog štednje, a izlazimo zahvaljujući štampariji čiji se vlasnik nije uplašio njenih, i reči njenog šizofrenog premijera.

Gospođa Smajlović je i predsednica Udruženja novinara Srbije. Nigde na planeti se predsednik esnafske novinarske organizacije ne bavi progonom svojih kolega, već zaštitom njihovih profesionalnih i socijalnih interesa. O učinku novinara prosuđuju čitaoci, a eventualnu krivicu određuje sud, ako novinari u svom radu povrede zakonom zaštićene vrednosti.

Ali, gospođa Smajlović je stara komunistička njuška. Na njen predlog osnovan je i Savet za štampu, a na čijem je ona čelu, kao ''samoregulatorno telo'' koje sudi novinarima za ''povrede Kodeksa novinara". Ova ideološka komisija ima za cilj da osuđuje novinare koji kritikuju vlast, i one koji imaju para, a kojima Smajlovićeva, za veliki novac služi.

Osim plate i svih privilegija koje ima u Udruženju novinara Srbije, kao parapolicijske organizacije, gospođa Smajlović se po drugi put vratila u dnevnu Politiku, iz koje je ispraćena sa otpremninom od 30 hiljada evra! Imala je platu od preko pet hiljada evra, dok je nisu smenili.

Danas je Politika u većinskom vlasništvu tajkuna Miroslava Bogićevića iz Šapca, koji četiri hiljade svojih radnika ne isplaćuje godinu dana. Oni su gladni, žedni, goli, bez radnog staža i socijalnog osiguranja, a parama koje uzima i iz bančinih kredita, tajkun plaća Smajlovićku deset hiljada evro mesečno, a njenog zamenika Bačevića, koji nikad nije radio u dnevnoj novini, preko tri hiljade evra. Suze onih od čijeg rada Ljiljana živi, nju ne dotiču. Važno je da ona ima, da se dopada Vođi. Ne pominje ona ni da dnevni Kurir, Vođin omiljeni list, koji njenoj kući duguje više od milion evra za štampanje lista. I nikom ništa. Sve to plaćaju gladni radnici.

Zašto Ljiljana reži na nas?

Sve je počelo prošle godine, kada je povodom posthumne nagrade za životno delo Aleksandru Tijaniću, urednik Tabloida Milan Glamočanin, bivši službenik DB-a i načelnik granične policije, u dva nastavka, u broju 301 i 302 (www.magazin-tabloid.com), opisao lik i delo pomenute gospođe. Tekst je prošao kroz fazu ublažavanja d strane glavnog urednika, a ostale su samo izjave značajnih ljudi o njenom nedelu.

I od tada, Ljiljana Smajlović ne propušta priliku da nas opauči.

Šta da joj poručimo? Žao nam je ove žene, koja se predstavlja suprugom stranog diplomate, jer njen sin Neven Kogović svakodnevno šeta u invalidskim kolicima starca Foču od stotinu ljeta, Amera, bivšeg obaveštajca, barem dvadeset godina starijeg od nje.

Ima Ljilja para, ali nema nečeg drugog. Zato je ona sva usplahirena kada se pomenu jaki muškarci, popu Legije. Voleli bismo da se neko žrtvuje i da stane "prsa u prsa" pred ovom nesrećnom i prebogatom ženom. Vreme je suvokurice, i nejebice, a ona zna da udari u glavu, i muti razum. Ipak, prijateljski joj poručujemo, sećajući se da je godinama pratila naš rad, i bila uz nas, samo jednom rečenicom - Ljiljana, (po)jebi se!