Tabloid istražuje

Novcem građana Srbije, Vučićev režim platiće ogromne gubitke četiri televizijske kuće: RTS-a, Studija B, RTV B92 i RTV PINK

Cena informativnog mraka

Radio televizija Srbije je ostala bez sopstvenog kapitala i preživljava od donacija iz republičkog budžeta. Pored nagomilanih gubitaka iz ranijih perioda, RTS guše i enormni gubici ostvareni u "naprednjačko" vreme. Ni RTV B 92 ne stoji ništa bolje, s tim što ovaj medij u životu održava tajanstveni finansijer sa Kipra o kome se ništa ne zna osim da je blizak svakoj vlasti u Srbiji. Umesto da rešava probleme u svojim medijskim kućama, država gasi slobodne medije.

Miodrag K. Skulić

Kako je poslovala Radiodifuzna ustanova Radio Televizija Srbije u 2013. godine najbolje govore podaci iz njihovih godišnjih obračuna za tu godinu: poslovna imovina - 12.503.751.000, kapital je minus 334.842.000, a obaveze su 12.983.762.000

Prema tim podacima obaveze koje je Radio Televizija Srbije prenela iz 2013. u 2014. godinu iznosile su 113 miliona evra. Radio televizija Srbije je u 2013. godini izgubila ceo ostatak sopstvenog i državnog kapitala. Samo u toj godini iskazala je gubitak u poslovanju u iznosu od 1.541.511.000 dinara, ili 13,5 miliona evra. Deo tog gubitka pokriven je iz preostalog kapitala 1,16 milijardi dinara, a deo u iznosu od 335 miliona dinara predstavlja gubitak veći od kapitala. Sa kumuliranim ukupnim gubicima od 2,96 milijardi dinara, ili 26 miliona evra Radi televizija Srbije, od 1. januara ove godine postaje jedan od učesnika u rashodima republičkog budžeta. Samo u budžetu za ovu, 2014. godinu, u republičkom budžetu planirana je subvencija ovoj javnom radiodifuznom servisu u iznosu od 5,8 milijardi dinara, ili 50,5 miliona evra.

Ukupni poslovni prihodi ostvareni u 2013. godini Radio televizije Srbije, sa 3.521 zaposlenih, su 6.266.070.000 dinara, neto gubitak je 1.541.511.000 dinara, što je 24,66 odsto od prihoda

Radio Televizija Srbije iskazala je fakturisane prihode 14,9 milijardi dinara, ali je u 2013. godini otpisala nenaplative prihode od građana 8,6 milijardi dinara. Premijer je obećao širokim narodnim masama, a time i bogatoj klasi građana, da ne moraju da plaćaju radio-televizijsku mesečnu pretplatu. Zato je vidljivo da sama RTS ubere u 2013. godini 6,3 milijarde svojih prihoda, kako onih od pretplate, tako i onih od prodaje minutaže za televizijske reklame. Ali je iz republičkog budžeta za ovu godinu RTS odobreno 5,8 milijardi dinara. Kako naglo padaju prihodi od pretplate to treba očekivati da će u 2014. godini budžetski prihodi zameniti prihode od pretplate. Građani treba da znaju ko izdržava RTS, taj mu i formira programsku šemu.

Da bi RTS mogao da kako tako živi, godišnje je potrebno minimum 60 miliona evra. Država je za ovu 2014. godinu obezbedila u republičkom budžetu 50,5 milijardi evra. Vlada, dakle, planira da se u ovoj godini skoro ništa ne naplati od pretplate i da sama Republika izdržava ovaj javni medijski servis.

Kako je poslovala Radio Televizija Srbije u poslednjih pet godina najbolje govore podaci iz godišnjih obračuna za taj period:

RTS nema ni dinar svog kapitala, već su obaveze veće od ukupne vrednosti stalne i obrtne imovine za 335 miliona dinara. Ukupne obaveze javnog servisa dostigle su 13 milijardi dinara, ili 113 miliona evra. Dugoročna rezervisanja i obaveze po dugoročnim kreditima ove televizijske kuće su 15,6 milijardi dinara, ili 13,6 miliona evra, obaveze po kratkoročnim finansijskim zaduženjima su 5,5 milijardi dinara, ili 48 miliona evra.

Najveće su obaveze iz tekućeg poslovanja 5,95 milijardi dinara, ili 52 miliona evra. Obaveze po osnovu poreza na dodatnu vrednost i drugim javnim dadžbinama dostigle su na kraju 2012. godine, čak, 2,33 milijarde dinara.

Koliki teret RTS nosi pokazuje činjenica da su plaćeni finansijski rashodi umanjeni za finansijske prihode u toj godini iznosili 290 miliona dinara, ili 2,5 miliona evra, dok su u 2012. godini bili 655 miliona dinara, ili 5,7 miliona evra. Do smanjenja ovih izdataka došlo je zbog reprogramiranja dugova sa poreskom upravom i bankama.

RTS i pored primljenih ogromnih budžetskih sredstava nije u stanju da izvršava svoje obaveze, pa duguje svakom i po svim osnovama. Iz posebnog pregleda vidljivo je da samo Republika Srbija i njena javna preduzeća sa obavezama prema RTV Vojvodine i obavezama prema Fondu kinematografije potražuje od RTS 6,4 milijardi dinara. To je više nego iznos koji se iz republičkog budžeta usmerava kao donacija Radio televiziji Srbije.

Za ovo stanje u Radio televiziji Srbije nije kriv pokojni Aleksandar Tijanić, niti kadrovi Demokratske stranke, koji su upravljali organima ovog javnog servisa ili koristili minutažu za televizijsku propagandu po cenama manjim za više od polovine tržišne cene.

Milion evra i za režimski Studio B

Radio difuzna ustanova B 92 AD iz Beograda već duži period iskazuje poslovanje sa ogromnim gubicima. Tako je samo u poslednjih pet godina ova medijska kuća, sa nacionalnom frekvencijom i poznatim programskim sadržajem, koji se ne može pohvaliti nacionalnim interesom, imala gubitke u poslovanju: 602 miliona dinara u 2013. godini, 406 miliona dinara u 2012. godini, 233 miliona dinara u 2011. godini, 234 miliona dinara u 2010. godini, 356 miliona dinara u 2009. godini i 509 miliona dinara u ranijim godinama, tako da su ukupni gubici 2 milijarde i 340 miliona dinara.

Sa tako visokim gubicima izgubila je ceo osnivački kapital koji je bio dostigao 517 miliona dinara, i pored toga, čak, još milijardu i 606 miliona iznad sopstvenog kapitala. Tako je ovo Radiodifuzno akcionarsko društvo sa samo milijardu i 145 miliona dinara ukupne poslovne imovine, u svom poslovanju dostiglo ukupne obaveze prema bankama, državi, javnim preduzećima i dobavljačima od dve milijarde i 752 miliona dinara, ili 24 miliona evra.

Danas su akcionari ove medijske kuće: 73,65 odsto Raiffeisenbank (kastodi račun, u ime i za račun „Astonko" doo, čiji je osnivač kiparska firma Astonko Holdings Limited), 11.35 odsto Astonko doo iz Beograda, 11,35 odsto B92 Trust doo iz Beograda, 1,31 odsto Fox Televizija, 0,76 odsto Veran Matić, a 2,86 odsto ima 41 mali akcionar.

Ukupan broj akcija ove medijske kuće je 1.034.327 sa nominalnom vrednošću od 500 dinara po akciji, što je iznosilo 517.163.500 dinara, ili u vreme uplata 6.543.872,23 evra, po tadašnjem kursu evra.

Ukupan poslovni prihod u 2013. godini B92 sa 268 zaposlenih bio je milijardu i 230 miliona dinara, uz iskazani gubitak u toj godini od 602 miliona dinara, odnosno više od 5,2 miliona evra, tako da je ovom akcionarskom društvu nedostajalo, čak, 33 odsto prihoda da bi izbeglo poslovanje sa gubitkom, odnosno da bi poslovanje bilo na pozitivnoj nuli.

Samo po osnovu finansijskih rashoda (kamata, rashoda po osnovu devizne klauzule i drugo), umanjenih za finansijske prihode, u 2013. godini dostignut je iznos od 108 miliona dinara. U toj istoj godini za 268 zaposlenih za zarade izdvojeno je 493 miliona dinara. Sa tako visokim finansijskim rashodima B92 AD ne može da očekuje nikakvu bolju budućnost, već iskazivanje novih i znatno većih gubitaka.

Ne računajući najvećeg akcionara, kiparsku firmu Astonko Holdings Limited sa 5,5 miliona evra vrednosti uloženih u akcije, poverioci B92 (osnivač sa Kipra, pored uloga u akcije dao je i ogromne kredite, kao i domaće banke i dobavljači) uložili su, pored uloga u akcije, još i dve milijarde i 752 miliona dinara, ili 24 miliona evra, u ovo propalo medijsko društvo, i to (u milionima dinara): 21 Komercijalna banka, 26 Fond za razvoj (uz garanciju Komercijalne banke za veći deo), 124 Hypo banka, 9 Banka Intesa, 53 Eurobanka, 1.133 Kredit povezanih lica (tako da su ukupne obaveze po dugoročnim kreditima milijardu i 194 miliona dinara); 177 su obaveze po dospelim dugoročnim kreditima, 20 iznose obaveze po izdatim obveznicama (kupac Komercijalna banka), 25 obaveze po kratkoročnim kreditima, 3 obaveze po osnovu lizinga (ukupne obaveze po kratkoročnim kreditima 225 miliona dinara); tu su još i obaveze iz tekućeg poslovanja (u ukupnom iznosu od milijardu i 148 miliona dinara) - 896 dobavljači u zemlji, 221 dobavljači iz inostranstva, 22 primljeni avansi za usluge i 9 ostale obaveze iz poslovanja. Obaveze po ostalim kratkoročnim poslovima dosegle su 105 miliona dinara.

Astonko doo Beograd i njegov osnivač Astonko Holdings Limited sa Kipra, pored 5,5 miliona evra uloženih u akcije potražuje po dugoročnim kreditima milijardu i 133 miliona dinara i po osnovu kamata 82 miliona dinara, odnosno potražuje ukupno 10,5 miliona evra. U ovom slučaju (uložiti u akcije i dati kredite 16 miliona evra) uvereni smo da to ulaganje nije zasnovano ni na kakvim ekonomskim razlozima. Tu stoje nečiji krupni vanekonomski interesi.

Ko stoji iza ove kiparske firme nije nam poznato. Ali, sada je posle zabrane emisije „Utisak nedelje" autora Olje Bećković, potpuno jasno da taj „investitor" zastupa i interese sadašnje srpske vlade.

To što su banke i povezana pravna lica uložila novac u ovog dugogodišnjeg gubitaša je njihov problem, a poznato je da banke ne mogu finansirati privredna društva koja posluju sa gubicima, ako isti iznos kredita ne ulože u depozit Narodne banke, bez prava na zaračunavanje kamate na taj iznos. Dakle, obaveze po kreditima i kamatama su milijardu i 520 miliona dinara, a obaveze iz tekućeg poslovanja ovog medijskog, propalog giganta su u iznosu od milijardu i 233 miliona dinara, jer u bilansu uspeha u tekućoj 2013. godini ovi ukupni rashodi ne prelaze 860 miliona dinara. Dakle, obaveze po tekućem poslovanju verovatrno potiču i iz prethodnih godina. Očito da ovlašćeni revizor u ovom akcionarskom društvu ne obavlja svoj zakonom propisani posao.

Činjenica da je Mlađan Dinkić Televiziji b92 poklonio (navodno iznajmio) raniji Računski centar Beobanke na 99 godina ne pravda sadašnju Vladu da ne procesuira ovaj za državu štetan ugovor.

Studio B, kao javno radiodifuzno preduzeće, čiji je osnivač sa 100 odsto kapitala Grad Beograd, ima 243 zaposlena i u 2013. godini ostvario je ukupan prihod nešto malo manje od 360 miliona dinara, ali uz iskazan gubitak u poslovanju te godine u iznosu od 33,5 miliona dinara, ili oko 292 hiljade evra. Nakon umanjenja za taj gubitak preostali kapital ove gradske televizije je samo 18,8 miliona dinara, ili 164 hiljade evra. Sa tim kapitalom ne može se odvijati redovno poslovanje i isplaćivati zarade zaposlenima.

Realno je očekivati da će Grad Beograd u budžetu za 2015. godinu za ovu svoju medijsku kuću planirati sredstva u gradskom budžetu od, bar, milion evra u dinarskoj protivvrednosti, tačnije, bar, 115 miliona dinara. Na taj način bi se gradska vlada odužila republičkim kolegama što je na ovoj televiziji ugašena emisija svima nama dobro poznatog voditelja Predraga Sarape („Sarapin problem") u čijim smo se dijalozima, sa poznatim gostima, relaksirali od svakodnevnih problema. (Predlažemo Vladi Republike Srbije da nam dozvoli da u Tašmajdanskom parku instaliramo Otvoreni studio na kome ćemo pevati ode voljenom vođi).

Vođina omiljena kuća

Kompanija RTV PINK danas zapošljava 592 stručnjaka, umetnika i radnika, što je manje nego u 2012. godini kada je broj zaposlenih bio veći za 32, a sa zavisnim društvima kojima upravlja PINK broj zaposlenih je 854. U 2013. godini ostvaren je ukupan poslovni prihod, uključivo u to i prihod zavisnih društava, od 6,8 milijardi dinara. Na tom prihodu iskazana je neto dobit od 148 miliona dinara, ili 2,17 odsto od ukupnog prihoda.

Ono što, u slučaju ove medijske kuće zabrinjava je nizak nivo pokrivenosti sopstvenim kapitalom ukupno angažovanih poslovnih sredstava. Dakle, ukupno angažovana poslovna sredstva su na kraju 2013. godine godine iznosila 19,8 milijardi dinara, ili 172 miliona evra, a pokrivena su sopstvenim kapitalom samo 14,5 odsto, dok su tuđa sredstva, uglavnom iz kredita, dugoročnih i kratkoročnih, 16,9 milijardi dinara, ili 147 miliona evra. U poređenju sa ukupnim prihodom PINK Kompanije ostvarenim u prošloj godini od 59,7 miliona evra, zaduženost Kompanije dostiže 2,5 godišnja nivoa ukupnog prihoda. Kao posledica toliko velike zaduženosti je u toj godini isplaćena kamata i drugi finansijski rashodi u iznosu od 873 miliona dinara, ili 7,6 miliona evra, tako da su ovi izdaci dostigli 12,75 odsto ukupnog bruto prihoda.

Banke koje su dale kredite PINK Kompaniji uknjižile su hipoteku na svim ovim objektima, i to: Hypo Alpe Adria Bank AD, Hipo Alpe Adria Iinternational AG (Austrija), Komercijalna banka AD, Banka Intesa AD i Komercijalna banka ASD iz Budve.

Hipoteku na objektu u ulici Sv. Nikole ima Banka Intesa za kredit u iznosu od dva miliona evra, dok NLB Montenegro AD iz Podgorice ima hipoteku na stan od 59 m2 u Podgorici. Na poslovnom objektu u Novom Sarajevu hipoteku ima Nova Banka iz Banja Luke.

Samo po osnovu otplate dugoročnih kredita u 2014. godini PINK Kompaniji dospeva 12 miliona evra, i to: Hypo Alpe Adria International 2.630.649 evra, banci Intesa 2.395.402 evra, Komercijalnoj banci 2.316.864 evra, Sberbanci 1.358.111 evra, Erste banci 1.150.000 evra i AIK banci 720.000 evra.

PINK International Company danas sa 147 miliona evra ima sledeće obaveze (u milionima evra): 33,4 su obaveze po dugoročnim kreditima, 35,9 su ostale dugoročne obaveze, 20,6 predstavljaju kratkoročne finansijske obaveze, 43,8 su obaveze iz poslovanja, 5,0 predstavljaju ostale kratkoročne obaveze i 5,5 su obaveze za poreze i druge javne prihode.

Sa 59,7 miliona ukupnih godišnjih prihoda u matičnom i zavisnim privrednim društvima, danas dugovati 147 miliona evra, jasno je svakom početniku ekonomisti, da se taj odnos ne može održati, zato ovom medijskom poslovnom sistemu, koji je izbegao bankrot pre dve godine, treba novi program ekonomske konsolidacije. Ali sve će trajati dok banke i poverioci imaju poverenje da iz godine u godinu obezbeđuju sve veća i veća finansijska sredstva za njihovo ogromno trošenje.