Piše: Kristina Amnapurka
Kod bogatog na glas, kod siromaha na čast, kažu.
U petak, 23. juna 2017. godine, srpski tiranin, Aleksandar Vučić, pokazao je sav svoj primitivizam, prostakluk, vulgarnost, neznanje i samoljublje.
Bivšu zgradu nekadašnjeg Saveznog izvršnog veća, danas poznatu pod imenom "Palata Srbija", Vučić je za tu priliku pretvorio u estradni šator, ispod koga su se sjatili svi koji baš ništa ne znače u Srbiji, ni o čemu ne odlučuju na globalnoj političkoj sceni. Čitava armija "pomoćnikovih pomoćnika", "zamenikovih zamenika" i njihovih pratilja (i pratilaca), sjatila se na Vučićevu "inauguraciju", a došao je i patrijarh Srpske pravoslavne crkve, njegov "strateški partner", da ga "hirotoniše" i blagoslovi njihove nove zajedničke ''poslovne poduhvate''.
"Palata Srbija", tog petka, bila je prepuna kurvi, pevaljki i raznih "biznismena", prljavih do guše i ogrezlih u kriminalu. Našlo se tu i nekoliko Vučićevih, dobro plaćenih "savetnika" iz inostranstva, poput Franka Fratinija i Alfreda Guzenbauera, koji ni sami ne znaju za šta ih mali balkanski satrap plaća iz budžeta najsiromašnije zemlje u Evropi. Ali, prezadovoljni su visinom apanaže.
Stigla je na Vučićevo "krunisanje" i mala Vođina družina iz regiona, omražena i kod svojih naroda. Mada tu svi međusobno jedni drugima "duguju krv" i prilično para, nekako su stali u jedan red i slikali se. To je još jedino što mogu zajedno da urade.
U paklenoj atmosferi (obezbeđenje je tvrdilo da je temperatura u centralnoj sali, zbog nedostatka klimatizacije i prejakih reflektora, sigurno prelazila 30 stepeni) dečji hor (sastavljen od devojčica iz prva četiri razreda beogradskih osnovnih škola) satima je čekao da Vučić počne govor i da oni otpevaju himnu Srbije. Kad je Vođa konačno progovorio o "krvi i kostima", jamama i provalijama, mnogi su već počeli da odlaze. Među prvima i hrvatska predsednica, Kolinda Grabar Kitarović, koju je "tisak" u njenoj domovini razapeo na krst zbog drečave haljine koju je nosila, a koja je primerenija šiparicama od 18 godina.
Nikome Vođa neće objasniti kojim povodom je pozvao više od 5.000 zvanica na svoju ''inaguraciju'', koja nije održana na dan polaganja zakletve, jer je njegova zvanična žena bila pred porođajem, a on je želeo da je pokaže javnosti, zbog dokumentovanih priča o njegovoj pederastiji, momcima kojima je okružen, o seksualnim odnosima sa travestitima, kao što je bio sa Likanom , prodavcem ljubavi iz parka pored Ekonomskog fakulteta. A da smo država koja ima institucije i koja nije pod okupacijom Nemačke i njene kancelarke Angele Merkel, Vučić bi morao da položi račune, da objasni ko plaća 3.000 ljudi koji su pripremali banket, ko je platio 6.000 kilograma mesa (koje je iz Rusije vraćeno zbog zaraze ), koliko je koštalo ždranje i piće za 5.000 uzvanica! Pio se viski, najskuplji šampanjci, jeo se kavijar...
Ovu svitu Vučićeve pljačkaške armade i nižerazrednih diplomata iz afričkih zemalja i ''izaslanika'' iz evropskih država i SAD-a čuvalo je nekoliko hiljada policajaca, koji su dobili dnevnicu od 150 dinara, konzervu mesnog nareska i dva parčeta hleba.
Mister Vučić je organizovao parti na kome se pre podne takođe pilo i jelo, onda je ždranje za obične uzvanice bilo u Palati Federacije, a gala večera za probrane.
Ni veće sirotinje, ni većeg primitivizma. Mister Vučić je satima bio devojački nasmejan, kao da očekuje svog dečka života.
Posle toliko ždranja, čuvari reda su zapevali pesmu Miljenka Žuborskog: ''...Oj Dunave , reko plovna, tvoji vali odneće sva ova govna".