Knjiga Banislava Gulana, ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (22)

Zemlja sušna, a njive nepoorane

Branislav Gulan, je član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, Naučnog društva ekonomista Srbije, novinar, književnik i publicisa, koji se pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće Društva novinara Vojvodine u 2019. godini! U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' autora Branislava Gulana dobitnik je ovogodišnje ,,DARODAVNICE'' - NAJVIŠEG PRIZNANJA Društva za narodno prosvećivanje SVETIONIK iz Kragujevca. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav Gulan

Primer sušne žitnice

Dakle, ako uzmemo da u Vojvodini ima 22.000 kilometara pod kanalskom mrežom mi možemo, primera radi, 44.000 novih hektara da navodnjavamo, ako sa jedne i druge strane kanala obuhvatimo po 100 metara. Nauka nije ubeđena da se sve to može tako postići ali se može učiniti napredak u tom pogledu. To bi se moglo postići i kod drugih vodotokova. U Vojvodini postoji 315 sistema za odvodnjavanje. Sistemi obuhvataju više od 22.000 kilometara odvodnih kanala i oko 16.000 objekata na kanalskoj mreži. I pored toga mnoga mesta u Pokrajini imaju velikih problema sa visokim podzemnim vodama, jer se kanali nedovoljno čiste i (ne) održavaju, a jedno od njih je i selo Lokve u opštini Alibunar. Selo Lokve je okruženo plodnim oranicama i meštani ovde žive od poljoprivrede. Zbog podzemnih voda, čiji je nivo viši za metar i po od višegodišnjeg proseka, ratari dobar deo godine ne mogu uđu u njive.

Kako bi rešili veliki problem u lokalnoj samoupravi su angažovali Vodoprvredno preduzeće za čišćenje 120 kilometara kanalske mreže koja okružuje selo. Jedan meštanin je zahavlan svima koji su se angažovali oko čišćenja kanala, jer kako kaže 2014. godinne, kod mnogih poljoprivrednika kukuruz je prvi put posle 50 godina ostao neobran, jer nisu mogli od vode da uđu u svoje njive.

Ovaj sliv pored njiva uz glavni kanal prvo treba da se čisti kako da bi suvišna voda mogla da ode u kanal Dunav-Tisa-Dunav. Ovo je izuzetno važno da se uradi ne samo zbog efikasnog odvodnajvanja, već što se na ovaj način poboljšati i kvalitet zemljišta. U poslednje dve decenije ovde se malo ulagalo u održavanje kanalske mreže što je dovodilo do čestog plavljenja oranica. Novac za ove radove obezbeđenje iz budžeta opštine, a pomoć je stigla i iz Pokrajinskog fonda za poljoprivredu. Za ovu malu opštinu ova investicija od 10 miliona dinara bila je veoma značajna. Sve to doprineće normalnom radu sistema za odvodnjavanje što će smanjiti trenutno visok nivo podzemnih voda.

Propadanje hidrosistema

Ako je gazdovanje vodama jedno od osnovnih merila civilizacije, onda ne treba da čudi to što je bečkom dvoru 1791. godine bilo potrebno samo deset dana da odobri plan inženjera Jožefa Kiša o spajanju Dunava sa Tisom, kanalom dugim 100 kilometara. Kanal je trebalo da skrati vodeni put između te dve reke za 260 kilometara, a iznad svega “da ocedi” plodnu bačku zemlju. Plan je dvoru upućen 12. decembra, a razmatran je i povoljno ocenjen 22. decembra iste godine. Kakva je to brzina bila, primećuje u knjizi “Vojvodina, propadanje jednog regiona” autor Dragomir Jankov.

Kanal Dunav - Tisa - Dunav, poznatiji kao Franc Jozefov ili Veliki bački kanal, počeo je da se gradi 1793. godine, a pušten je u rad 1802. godine. Tada je to bio najveći zahvat u Jugoistočnoj Evropi, na kojem je 150 godina kasnije, 1947. godine, začeta ideja o premrežavanju čitave vojvođanske ravnice. Jer, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema Dunav - Tisa - Dunav, shvatao je režim kao “živi organizam” kome treba pristupiti celovito i sveobuhvatno.

Kanal D - T -D pušten je u rad 1977. godine. Kao jedna od najkompleksnijih vodoprivrednih objekata u Evropi. On danas obuhvata 960 kilometara kanalske mreže, 24 regulacionih i pet sigurnosnih ustava, 16, šest velikih crpnih stanica i 84 mosta! U toku njegove izgradnje iskopano je oko 135 miliona kubika zemlje i ugrađeno pola miliona kubika betona. Procenjuje se da je u kanal uloženo ukupno milijardu dolara. To je na početku gradnje bila i najveća investicija u Evropi.

Cilj njegove izgradnje bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da navodnjava 500.000 hektara. Prvu funkciju je ispunjavao sve do 2005. godine, a navodnjava se tek 30.000 hektara. Dakle, navdonjavanje je do danas ostala neostvarena želja u planovi svih valsti. I svi su obmanjivali narod da se navodnjava mnogo više njiva nego što je to stvarno istina! I niko se nije bunio zbog lažnih vesti!

Ni vlasti koje su se menjale, ni narod koji je to slušao i verovao netačnim informacijama. U javnosti je govoreno da voda stiže na tri odsto površina ili 100.000 hektara, dok je to, po podacima RZS - samo 1,4 odsto povšrina! U svetmu se prsoečno navodnjava 17 osto obradivih njiva! Hidrosistem je do 1988. godine održavan i ispunjavao je svoju prvu ulogu (odvodnjavanja) oko milion hektara. Međutim, 1988. je bila ključna godina koja je izmenila lice vojvođanske vodoprivrede jer je ubrzo posle “jogurt revolucije” došlo do decentralizacije nadležnosti. Država je sve to preuzela na sebe, a nije bilo novca za održavanje i počela je erozija. Za deceniju i po došlo je do zamuljenja koja sprečavaju protok vode i plovidbu. U tim kanalima danas ima oko 15 miliona kubika mulja koji treba očistiti.

Štete veće od pet milijardi evra

Ukupne materijalne štete izazvane ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima od 2000. do 2015. godine u Srbiji procenjuju se većim od pet milijardi evra, a više od 70 odsto gubitaka izazvano je sušom i visokim temperaturama. Samo poplave 2014. godine prouzrokovale su takođe velike štete.

Izrada strategije borbe protiv klimatskih promena jedan je od prioriteta i bio je plan da se do kraja 2018. godine definišu ciljevi smanjenja efekta promene klime na nacionalnom nivou. Srbija sa svojim ukupnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte ne doprinosi značajno globalnim emisijama, ali je ona u 2013. smanjena za 3,5 odsto u odnosu na 2010. godinu i 25,1 odsto u odnosu na 1990. godine. Suštinski je potrebno učiniti maksimalne napore kako bi mogućnosti smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte bile takve da maksimalno doprinose globalnoj borbi protiv klimatskih promena, ali da ne ugrožavaju nacionalne interese i ciljeve razvoja.

Ovako se gradio “Vojvođanski Suec”

Pre 43 godine završen je jedinstven sistem kanala na našim prostorima, Dunav-Tisa-Dunav, Koji je bio i ostao najveći vodoprivredni objekat na teritoriji Srbije. Za Suecki i Panamski kanal, svetska čuda građevine, samo retki nisu čuli. A za Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav, ili, kako je u izgradnji nazivan - “Vojvođanski Suec”, teško da je čuo neko van Balkana, ukoliko nije vodoprivredni stručnjak. A, trebalo bi da je drugačije... Za to, kako kažu upućeni, ima mnogo razloga. Ovo “domaće” čudo hidrograđevinarstva, dugo je ukupno 939 kilometara.

Na njemu ima 26 ustava, 16 brodskih prevodnica i pet crpnih stanica. Pri njegovoj izgradnji iskopano je 135 miliona kubika zemlje, samo 50 miliona manje nego u gradnji Panamskog kanala, a u brane i ustave ugrađeno je pola miliona kubnih metara betona, pričao mi je višegodišnji pok. Direktor D-D-D Sava Vujkov, koji je jedno vreme bio i predsednik Saveznog komtieta za poljoprivredu u SFRJ. Uz to, u nastajanju ovog sistema, kako je objašnjavao Slavko Vrndžić, v. d. generalnog direktora JVP “Vode Vojvodine”, koje gazduju ovim sistemom, snimljeno je 1,7 miliona hektara teritorije Vojvodine, a za njega je “bataljon” od 400 inženjera uradio 1.300 elaborata na 135.000 kucanih strana i više od 35.000 grafičkih crteža.

Mora se znati da su upravo vodoprivredni radovi stvorili u Vojvodini uslove za život kakav imamo i poznajemo. Prvi kanali u Vojvodini izgrađeni su još u 18. veku. U Banatu je 1718. godine započeto iskopavanje veštačkog kanala dužine 70 kilometara na Begeju, od Temišvara do Kleka, u delu koji je bio najugroženiji od poplava.

U Bačkoj su napravljena dva kanala - prvi 1785. godine između Kule i Vrbasa i drugi između Sivca i Vrbasa, izgrađen 1787. godine. Samim tim, bilo je logično da se ovi radovi, u drugoj polovini 20. veka, krunišu izgradnjom sistema koji će sve to povezati.

Samoj izgradnji prethodila je cela decenija pripreme, od kada je, 1947. godine, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema DTD izložio ideju o izgradnji i kada su otpčele prirpeme za gradnju. Prava izgradnja je počela 1957. godine, deset godina nakon pažljivog planiranja i projektovanja. Pre nego što je Mirkov nastavio rad na HS DTD postojalo je samo 170 kilometara kanala, pet prevodnica - Bezdan, Mali Stapar, Bečej, Klek i Itebej, a takođe, i četiri ustave.

Plovidba

Magistralnim kanalima HS DTD omogu-

ćena je plovidba na 606,6 kilometara - u Bačkoj 355,5, a u Banatu 245,1 kilometar. Na kanalima HS DTD ima oko 30 pretovarnih mesta, godišnje plovnim kanalima ovog sistema može da se preveze oko sedam miliona tona tereta.

Danas, posle više radova, i još 43 godine održavanja i čuvanja, Hidrosistem DTD jedan je od najvećih takvih sistema u Evropi, i sa svojih više stotina kilometara kanalske mreže povezuje tokove reka Dunav i Tisa kroz Vojvodinu. Uključujući i prirodne delimično rekonstruisane vodotoke ukupno je dugačak 939 kilometara, a u okviru sistema postoji 26 ustava, 16 brodskih prevodnica, pet crpnih stanica, dok je najveći i najznačajniji objekat brana na Tisi kod Novog Bečeja.

Među značajnim izazovima koje su rešavali graditelji HS DTD izdvaja se prokopavanje vododelnice u Potpornju u južnom Banatu, gde su se javili visoki arterski pritisci koji su onemogu-

ćavali kopanje kanala, kao i obaranje podzemnih voda u gradilišnoj jami za vreme izgradnje Hidročvora “Kajtasovo”. I pored poboljšanja u finansiranju održavanja i funkcionisanja HS DTD u poređenju sa prethodnim periodom ratova, sankcija, generalno gledano, poslednjih četvrt veka godina karakteriše nedovoljan iznos finansijskih sredstava potrebnih za propisano redovno održavanje.

Program radova na HS DTD finansira se iz Budžetskog fonda za vode APV i u taj posao 2017. godine planirano je da se uloži 600 miliona dinara. Ovaj iznos sredstava bilo je planirano povećanje u odnosu na prethodni period i ujedno predstavlja pravo polazište i nadu da će se ovaj trend ulaganja u održavanje ovog kompleksnog infrastrukturnog objekta nastaviti. Ali, i to je još uvek u obećanjima i očekivanjima.

Navodnjavanje

Prema projektima, HS D-T-D bi trebalo da obezbedi količinu vode potrebne za navodnjavanje 210.000 hektara u Bačkoj, a u Banatu 300.000 hektara. Za obezbeđivanje potrebnih količina vode za navodnjavanje u periodu malih voda Dunava.

Kada je građen hidrosistem D-T-D planirano je da se ove površine navodnajvaju, što nikada nije ostvareno i da se odvode suvišne vode sa milion hektara. To je funkcioniosalo sve do pre deceniju i po, odnosno 2005. godine, kada kanali hidrosistema u Vojvodini nisu mogli da prime suvišne vode.

Od tada pa sve dok se iz kanala ne izvadi više od 15 milioan kubika mulja, on predsavlja najveću zamrznutu i neiskroišćenu investiciju u zemlji. Kada je građen bilo planrianio je da se uloži 700 miliona dolara. Potrošeno je znatno više, oko milijardu dolara, tada, a procene su da je to pema današnjoj vrednosti čak i više od dve milijarde dolara.

U vojvođanskom naselju Nova Gajdobra, nedaleko od Bačke Palanke, nalazi se jedan od najvećih i najmodernijih sistema za navodnjavanje u Srbiji, koji vodom “natapa” 1.700 hektara zemlje, javljeno je sredinim maja 2018. godine. To je investicija partnera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, firme “Al Rawafed” koja u Srbiji investira i posluje već tri godine, a u planu je, kaže direktor te firme u Srbiji, Dragan Crnjanski, da sledeće godine bude “pokriveno” 6.500 hektara zemlje tim irigacionim sistemom.

Zaposlene firme “Al Rawafed”, kao i polja na kojima se gaje tradicionalne ratarske kulture, a koje navodnjava savremeni sistem koristeći vodu iz kanala Dunav-Tisa-Dunav, obišli su srpski ministar poljoprivrede, šumarastva i vodoprivrede Branislav Nedimović i ministar klimatskih promena i zaštite životne sredine UAE Tini el Zubeidi koji su najavili nove investicije te arapske zemlje u Srbiju.

Nedimović je tim povodom istakao da će ove godine u linijske sisteme za navodnjavanje u Srbiji biti uloženo 30 miliona evra, kao i da će “mini kanali” kakvi su postavljeni u poljima Nove Gajdobre biti postavljeni na četrnaest regionalnih sistemima za navodnjavanje koji su trenutno u toku. “Jedan od osnovnih razloga zbog kojih smo se sastali kolega iz UAE i ja bila je i priča oko irigacionih sistema.

Ovo je jedan od primera kako treba da izgledaju najmoderniji sistemi za navodnjavanje u Srbiji”, rekao je ministar. On je dodao da će u saradnji sa “Abu Dabi” fondom i na drugim zemljištima, a koja su državna i koja će koristiti svim pol1oprivrednicima, takođe biti postavljeni savremeni sistemi za navodnjavanje.

Zubeidi je podvukao da je saradnja između Srbije i UAE najproduktivnija u oblasti poljoprivrede, i izrazio zadovoljstvo što kompanije njegove zemlje investiraju u Srbiju i što su irigacioni sistemi uspeli da donesu boljitak u uzgaju žitarica i povrća. “Mi smo unapredili stare tehnologije novim koje danas ostvaruju mnogo bolju produktivnost.

Ono što smo ovde u Srbiji uradili je odličan pokazatelj svetu da takva tehnologija može da se iskoristi i da poboljša partnerstvo dve zemlje u polju agrokulture”, ukazao je Zubeid. Najavio je da će UAE nastaviti da sarađuju sa Srbijom, ne samo u dosadašnjim oblastima, već i u “novim bizinis prilikama”. Na poljima Nove Gajdobre zaposleni firme “Al Rawafed” gaje pšenicu, ječam, kukuruzno seme, suncokret, soju, šargarepu, krompir, a kažu da će se u narednim godinama i sezonama više orijentisati uzgoju povrća

Navodnjavanje iz Abu Dabi fonda?

U Vodama Vojvodine koje su zadužene za izgradnju sistema za navodnjvanjae u pokrajinji kažu, posle zimske pauze koja je počela u decembru, kažu da su nastavili sa radove na 11 sistema koji će, kada budu završeni, navodnjavati 37.000 hektara.

Uslovi za nastavak radova na izgradnji sistema za navodnjavanje, koji su u decembru bili obustavljeni usled loših vremenskih prilika, stekli su se 10. aprila 2018. godine. Nakon zimskog perioda, sva gradilišta su ponovo aktivna, kažu za u Vodama Vojvodine, napominjući da je prva faza radova koji se finansiraju iz fonda Abu Dabi vredna 1,5 milijardi dinara počela avgusta 2017. Za te namene, kako kažu keratori ekonomske politike u ovoj oblasti, iz Abu Dabi fonda obezbeđeno je oko 100 miliona dolara!

Kako kažu u ovoj vojvođanskoj kompaniji, na dvonamenskom sistemu Međa završeno je 95 odsto planiranih radova, dok se radovi na tri preostala dvonamenska sistema Itebej, Jankov most I i II I Bečej nastavljaju po „predviđenoj dinamici i biće završeni u ugovorenom roku”.

Na crpnoj stanici Kaloča zemljani i betonski radovi su u završnoj fazi, na Jegrički i Pesiru u završnoj fazi su zemljani radovi. Stvoreni su uslovi i za nastavak radova na izgradnji regionalnih podsistema za navodnjavanje. Na podsistemu Tisa - Palić završeni su pripremni i zemljani radovi. Datum nastavka radova na oblaganju prve deonice kanala regionalnog podsistema Kula - Mali Iđoš pomeren je za 15. avgust 2018, kako bi se omogućilo nesmetano navodnjavanje poljoprivrednih površina u periodu od aprila do avgusta, napominju u Vodama Vojvodine.

U Srbiji se trenutno navodnjava oko 100.000 hektara (što nije tačno, jer podaci RZS drugačije prikazuju), a planovi države, o kojima je leta 2017. godine govorio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, jesu da se povećaju kapaciteti i da za ciklus od šest-sedam godina dođe do 300.000, odnosno 400.000 hektara koji će biti pod sistemima za navodnjavanje.

Najave države bile da će do ovog leta biti nekih 150.000 hektara pod sistemima za navodnjavanje. Videćemo da li će to biti tako, ali nije sve samo do navodnjavanja jer ono samo ne znači ništa ako se paralelno sa sistemima ne radi i na razvoju stočarske proizvodnje, pre svega govedarstva. Ako nema stajnjaka, navodnjavanjem samo ispirate zemlju, upropašćavate je.

Dakle, ako se izgrasde siseti koji su sad počeli, a ne budemo imali pune staje goveda pa tako i stajskog đubriva za tri do pet deceniaj u vojvodini, pa i u celoj zemlji od njiva ćemo napraviti pustinje, a njive će biti neplodne! Jer, zbog alarmatntnog opadanja organske materije, odnosno humusa, u Vojvodini ukojioj se nalazi 1,7 miliona hektara obradivih površina, njive u Srbiji bi uskoro, za ti do pet decenija, mogle da budu neplodne.

Jer, organske materije pre početka inenzivne poljoprivrede u vojvodjanskim njivama u drugoj polovini 20. veka bilo je više od pet odsto, a samo u poslednje dve decenije sa 3,5 odsto slao je na tri odsto. Zbog tih činjenica krajnji je moment da, pre svega, država shvati razmeru problema i da reaguje! Najbolji dokaz takvog stanja je da opada vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji koja se kreće oko četiri milijarde dolara godišnje. U tome stočarstvo učestvuje samo sa 30 odsto, dok to u svetu nije manje od 60 odsto!

Poznavaoci priliak kažu, da je nerealno očekivati da ćemo u Srbiji nekada imati milionske površine pod sistemima za navodnjavanje, jer je to, pre svega, skupo za održavanje. Sisteme je dobro imati, ali ih ne treba koristiti za sve. Zna se za šta se koriste, tamo gde postoji ekonomska opravdanost, u slučaju povrća i voća, ali ne i pšenice i kukuruza. Za nas bi uspeh bio kada bismo za jedno 20 godina došli do toga da umesto sadašnjih tri odsto pod sistemima za navodnjavanje imamo 20 odsto obradive površine.

Sistemi za navodnjavanje finansiraju se iz fonda Abu Dabi, vrednog 100 miliona dolara, a trećina novca izdvojena je za prvu fazu koja je počela prošlog leta i koja je, kako je tada najavljeno iz Ministarstva, trebalo da traje između sedam i 12 meseci. Nedimović je tada između ostalog rekao i da „stajanja nema u narednih 300 dana dok ne otpočnemo novu fazu”.

Na podsistemu Kikinda radovi nisu bili obustavljani tokom zime, ističu u Vodama Vojvodine, dok se oni na podsistemu Nova Crnja - Žitište nastavljaju „prema dostavljenom dinamičkom planu”. U toku je, kako kažu, i priprema tenderske dokumentacije za nastavak izgradnje podsistema Kula - Mali Iđoš, a početak radova na izgradnji pet kilometara kanalske mreže sa pratećim objektima planiran je sredinom ove godine, zabeleženo aprila 2018. godine.

Sve manje zemljišta se navodnjava!

Od ukupno 3,47 miliona obradive površine u Srbiji 2018 I 2019. godine, pema podacima RZS, navodnjavalo se tek 1,4 odsto, odnosno nekih 46.863 hektara što je za nijansu manje (0,2 odsto) nego godinu dana ranije. Iako je Srbija sa Razvojnim fondom Abu Dabija još pre šest godina potpisala sporazum o kreditu od 100 miliona dolara koji bi se iskoristio isključivo za razvoj sistema za navodnjavanje u našoj zemlji, očigledno da to još ne daje željene rezultate. Srbija je tek prošlog proleća platila prvu ratu kredita od 3,2 miliona dolara, a tada, kao ni sada od Ministarstva poljoprivrede nismo uspeli da saznamo koliko je projekata završeno i kakvi su planovi za ubuduće.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je, međutim, pre nekoliko dana na Agro sajmu u Beogradu rekao da se priprema program komasacije, odnosno ukrupnjavanja zemljišta i „elektrifikacije njiva” kako bi se olakšalo navodnjavanje i pojeftinila poljoprivredna proizvodnja. „Izdvojen je ogroman novac u programu 'Srbija 2025' i za ovu bolnu temu ukrupnjavanja poseda. Za poljoprivredu je iz tog programa namenjeno 300 miliona evra”, rekao je Nedimović, rekavši da se za ovu godinu priprema 14 projekata za navodnjavanje i još deset koji će biti finansirani iz Fonda Abu Dabi.

Do proleća 2018. godine, u prvoj fazi izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini završeno je osam projekata, plan je bio da cela ta faza bude gotova do kraja 2019. Projekti, međutim, još nisu završeni iako se radovi, kako su za javnost rekli u preduzeću Vode Vojvodine privode kraju.

Prva faza radova koji se finansiraju preko Abu Dabi fonda, kako kažu u ovom preduzeću, završena je na 11, od ukupno 12 projekata a poslednji projekat koji je naknadno dodat - Regionalni podsistem „Mali Iđoš“ uskoro će biti gotov. „Trenutno su u toku pripreme dokumentacije i tenderskih procedura za izvođenje radova na drugoj fazi izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini iz Abu Dabi fonda”, ističu u ovom preduzeću.

Oni podsećaju da su radovi u prvoj fazi vredeli 15 miliona evra i da su od 2017. do danas završeni dvonamenski sistemi Međa, Itebej I, Jankov Most I i II, Rečej, kao i sistemi Jegrička, Pesir, Kaloča, regionalni podsistemi Nova Crnja-Žitište, Tisa-Palić, Kikinda i Mali Iđoš. „Radovima iz prve faze izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini preko Abu Dabi fonda omogućeno je navodnjavanje oko 37.000 hektara zemljišta”, napominju iz Voda Vojvodine.

U 2018. godini lista projekata za finansiranje iz Abu Dabi fonda, kako kažu, proširena je na drugu fazu razvoja navodnjavanja za Banat, Bačku i Srem. „Predviđeno je da 2019. godine u Vojvodini počnu radovi na novim projekata koji će se finansirati iz Abu Dabi fonda, a procenjena vrednost radova je 18,3 miliona evra.

Pripreme tenderske dokumentacije se privode kraju, a kada ovi radovi budu gotovi u Bačkoj i Banatu moći će se navodnjavati novih 44.870 hektara, dok će se u Sremu preko ovih sistema navodnjavati oko 24.000 hektara”, ističu u Vodama Vojvodine. Oni napominju, da se u Vojvodini trenutno navodnjava oko 70.000 hektara obradivih površina, slično kao i prethodne godine. Zvanični podaci RZS sve to demeantuju.

Agroekonomski analitičar Branislav Gulan, autor ovih redova, kaže da veruje podacima iz statistike. To značli da se decenjeijamaq u javnstoi nsiu iznosilki tačni pdoaci o navodnjavanju, te i da je tačno da je u Srbiji 2019. godine bilo navodnjavano 77 hektara manje nego godinu ranije. Kod nas se navodnjava tek 1,4 odsto od ukupne površine, u svetu je to 17 odsto.

Da je samo svaki od 13 ministara poljoprivrede, koliko ih je bilo na tom mestu od 2000. godine naovamo, izgradio sistem za navodnjavanje bar 10.000 hektara sada bismo imali drugačiju priču. Imali bi novih 130.000 hektara koji se navodnjavaju. Na njima bi bile moguće dve pa i tri žetve, koje bi značajno doprinele povećanju proizvodnje.

Ovako, sve se svodi na obećanja i očekivanja. On podseća da ni kanal D-T-D u Vojvodini, koji je izgrađen još 1977. godine za potrebe navodnjavanja 500.000 i odvodnjavanja million hektara oranica, nikada u potpunosti nije zaživeo. On jedino koristio za odvodnjavanje ali da od 2005. godine, čak ni tome ne služi jer je sistem zbog neodržavanja zapušten.

Spas u junadima

Polovina plodnog zemljišta nalazi se u Vojvodini, ali moram da podsetim da je poljoprivredni rast u Srbiji za poslednje tri decenije 0,45 odsto i da nam uz sisteme za navodnjavanje treba i bar 100.000 junadi jer će bez njih, odnosno bez đubriva koje nam je neophodno, Vojvodina postati pustinja. On napominje da je kvalitet zemljišta izuzetno loš i da je procenat humusa sa pet spao na svega jedan do dva odsto.

Nespremni sistemi za navodnjavanje

Usled suše 2017. godine i posle pompeznih najava vlastodržaca o izgradnji sistema za navodnjavanje širom Srbije radovi su počeli avgusta 2017, ali ni osam meseci nakon toga ništa od predviđenog nije u potpunosti završeno. Šta je konkretno izgrađeno protekloih godina (od 2010. do 2018. godine) nismo uspeli da saznamo iz Ministarstva poljoprivrede, jer smo ovih godina, ostali bez odgovora na to pitanje.

Odgovor je, međutim, stigao iz Voda Vojvodine koje su zadužene za izgradnju sistema u pokrajini, 2019. godine. Oni su, kako kažu, nastavili sa radovima na 11 sistema koji će, kada budu završeni, navodnjavati 37.000 hektara. Uslovi za nastavak radova na izgradnji sistema za navodnjavanje, koji su u decembru bili obustavljeni usled loših vremenskih prilika, stekli su se 10. aprila 2018. godine.

Nakon zimskog perioda, sva gradilišta su ponovo aktivna. U Vodama Vojvodine, kažu da je prva faza radova koji se finansiraju iz fonda Abu Dabi vredna 1,5 milijardi dinara počela avgusta 2017. Kako kažu u ovoj vojvođanskoj kompaniji, na dvonamenskom sistemu Međa završeno je 95 odsto planiranih radova, dok se radovi na tri preostala dvonamenska sistema Itebej, Jankov most I i II i Rečej nastavljaju po „predviđenoj dinamici i biće završeni u ugovorenom roku”.

Na crpnoj stanici Kaloča zemljani i betonski radovi su u završnoj fazi, na Jegrički i Pesiru u završnoj fazi su zemljani radovi. Stvoreni su uslovi i za nastavak radova na izgradnji regionalnih podsistema za navodnjavanje. Na podsistemu Tisa - Palić završeni su pripremni i zemljani radovi.

Datum nastavka radova na oblaganju prve deonice kanala regionalnog podsistema Kula - Mali Iđoš pomeren je za 15. avgust 2018, kako bi se omogućilo nesmetano navodnjavanje poljoprivrednih površina u periodu od aprila do avgusta 2018. godinU Srbiji se trenutno navodnjava oko 100.000 hektara (podaci RZS pokazuju manje od 50.000 hektara), a planovi države, o kojima je 2017. goidne govorio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, jesu da „da povećamo kapacitete i da za ciklus od šest-sedam godina dođemo do 300.000, odnosno 400.000 hektara koji će biti pod sistemima za navodnjavanje, i to ne samo u Vojvodini. Ministri pre njega, a bilo je od 2000. do 2020. godine, zajendo sa njim, čak 13 u Srbiji, obećavali su da će da izgrade sistema za navodnjavanje na preko milion hektara.

Da je svaki od njih izgradio samo po 10.000 hektara, Srbiji bi danas imala na 130.000 hektara novih sistema za navodnjavanje. Najava države bila je da će do leta 2018. godine biti nekih 150.000 hektara pod sistemima za navodnjavanje, niej ostvarena. To je uvek bilo samo predizborno obećanje i očekivanje.

A

Gulanu uručeno priznanje „Darodavnica" za knjigu o spasavanju sela i države

Novosadskom novinaru, publicisti i članu UNS-a Branislavu Gulanu uručena je nagrada „Darodavnica" za knjigu „Ruralne sredine u Srbiji - spasavanje sela i države", koja je objavljena posle pet decenija njegovog istraživanja ove oblasti, u Grockoj. Ova nagrade je najviše priznanje za autorski rad Društva za narodno prosvećivanje „Svetionik" iz Kragujevca.

Na uručenju nagrade Gulan je, osvrćući se na nagrađenu knjigu, kazao da je „država posle sedam decenija uništavanja zadrugarstva i zapostavljanja sela konačno shvatila da je došlo vreme da se i ovom problemu ukaže dužna pažnja".